Бела IV — разлика између измена

У [[Битка на реци Шајо|боју на Муха пустари]] [[1241]]. године су Татари уништили сву угарску војску. Краљев брат Голубан[[Коломан (херцег)|Коломан]] је смртно рањен, некако, на коњу, побегао у Чазму где је умро, па је сахрањен тајно да Татари не сазнају, у цркви бегина у Иванићу. Белу су у бекству спасли верни темплари, који су сви изгинули чувајући одступницу краљу. Бела је побегао у [[Пешта|Пешту]], па одатле код [[Фридрих II Свађалица|Фридриха II Свађалице]], који га је ухапсио и држао заточеног док му није заложио три западне угарске жупаније. Потом је дигао војску да их заузме и успео је, осим града Ђура, који му се није дао. Бела је из [[Загреб]]а тражио помоћ од ћесарацаса [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II Хоенштауфена]], папе [[Гргур IX|Григорија IX]] и краља француског [[Луј XII|Луја IIXII]], узалуд.

У [[Трансилванија|Ердељ]] је затим стигла друга татарска војска, коју је водио поглавица Кадан, у три колоне, заузела Бистрицу, Клуж и Велики Варадин и спојила се код Чанада на [[Муреш (река)|Муришу]]. У Варадину и Чанаду су извршили покољ, а варадинску катедралу спалили. Друга војска је из Шлеске упала на северозапад Угарске кроз Моравску и Пољску. Ова није умела да узме тврде градове северне угарске, али је успела да пређе залеђени Дунав и 1242. године упадне у западну Угарску. Убивши архиепископа Угрина, краљевог канцелара, отели су краљевски печат и послали по заробљеним свештеницима у име краља Беле лажна писма одбеглима да се врате. Тако су многе намамили да страдају. Татари су све заробљене војнике одмах поклали, као и већи део мушкараца. Жене су силовали, а после силовања поклале би их татарске жене. Децу су, за вежбу у стрељању луком и стрелом, убијала татарска деца. Само за потребе снабдевања војске храном су нешто мало људи сачували, а после су и њих побили, пре него што су пошли назад. Татарски поглавица Кандан је гонио Белу и даље, до тврдога града [[Клис]]а, па до [[Сплит]]а. У том бекству су Краљу Бели IV умрле кћер Маргарита I и Катарина (сахрањене у сплитској катедрали). Носећа краљица се с мужем заједно, од страве Божије, заветовала да Богу посвети дете које у утроби носи. У Клису се породила, родивши кћер, Свету Маргариту. Побегли су у [[Трогир]] где им Татари нису могли ништа, због тога што је тврди град на острву, а Татари немају лађа, нити знају да ратују на мору. Кундун је хтео да преговара с грађанима Трогира да му издају краља, па је Бела с породицом седео у броду у трогирској луци, спремним на хитно испловљавање, ако му грађани постану неверни. Тада се коло среће окренуло у корист угарског краља. Убрзо су се Татари повукли у далеке степе одакле су и дошли, да бирају себи новог великог кана, па су из Угарске нагло отишли како су и дошли. За собом су оставили покољ, разарање и глад. Имали су обичај да зидају ``ћеле-куле“ окићене главама својих непријатеља, за уклин народу.