Бела IV — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
== Кумани ==
Бела IV је имао несрећу да дође на власт исте године кад је Татарски сабор (курултај) у граду [[Каракорум (град)|Каракоруму]] решио да се дигне на пљачку и освајање Европе. У Европи, Кумани су већ били у рату са Татарима и страховита је била Татарска мржња према њима. Још је страховитија била моћ уједињених Татара. Кумани су тад били владари влашке равнице између Дунава и Карпата. У страху од надолазеће опасности Кумани су се окренули угарском краљу, коме су понудили да буде и њихов краљ. Бела IV се полакоми и назове краљем [[Кумани]]је и овим окрене Татаре против Угарске. [[Бату-кан|Бату кан]] је довео огромну војску на југ и исток Угарске границе, а онда најпре замолио краља Белу IV да му изручи његове крвнике Кумане, што је овај одбио. Бела IV је, веровао да ће му Кумани бити добра и јефтина војска против страних непријатеља, али и страх домаћим силницима. Поглавица свих Кумана Кутун прихватио да се крсти и живи у стану, али, наравно у стварности су Кумани остали језичници, дивљаци и номади, ван области угарског суда. Радо се обилази чињеница да су многи Кумани крштени у хришћанској вери источног обреда, имали своје епископе који нису били подложни римској цркви. Само је угарски краљ био над њима, па и он је владао преко куманског поглавице. Становништво и властела су их мрзели, а логично, и домаћа угарска Црква. У овом стању почео је краљ да окупља своју бандеријалну војску, прогласио општу мобилизацију (мађ. обичај је био да коњаник по земљи носи носи крвави мач), местимично утврдио границе и позвао савезнике. Од странаца је дошао аустријски војвода [[Фридрих II, војвода Аустрије|Фридрих II Свађалица Бабенберг]] и од свег свог ангажмана у Угарској одбрани, у зловољи Мађара на Кумане, само се свађао и изазивао Кумане око Будима на мегдан, а после се вратио кући не омастивши мача татарском крвљу.
 
Бату кан је напао домаћина својих непријатеља. Татарска војска је без муке прешла угарске границе и преплавила земљу до [[Дунав]]а. Мађари су се тада, у најгоре време забавили питањем ко је крив за пропаст границе и кривили за то Кумане, па напали и убили куманског поглавицу Кундуна кад је пошао на саветовање код краља Беле IV. Сад су Кумани, да освете крв свог поглавице почели да кољу Мађаре, из Угарске бежећи на безбедну равницу јужно од Дунава, око [[Браничево (тврђава)|Браничева]], где су многи и остали, а неки су се пробили чак до Егејског мора и ступили у војну службу ромејског цару. Краљ Бела IV је окупио коначно своју угарску војску коју су савезници напустили и с татарском војском се сударио код реке Шај.
== Бој на Муха пустари ==
[[Датотека:Nte-kir-4bela.jpg|мини|лево|220п|Споменик Беле IV]]
У [[Битка на реци Шајо|боју на Муха пустари]] [[1241]]. године су Татари уништили сву угарску војску. Краљев брат [[Коломан (херцег)|Коломан]] је смртно рањен, некако, на коњу, побегао у Чазму где је умро, па је сахрањен тајно да Татари не сазнају, у цркви бегина у Иванићу. Белу су у бекству спасли верни темплари, који су сви изгинули чувајући одступницу краљу. Бела је побегао у [[Пешта|Пешту]], па одатле код [[Фридрих II, војвода СвађалицаАустрије|Фридриха II Свађалице]], који га је ухапсио и држао заточеног док му није заложио три западне угарске жупаније. Потом је дигао војску да их заузме и успео је, осим града Ђура, који му се није дао. Бела је из [[Загреб]]а тражио помоћ од цаса [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II Хоенштауфена]], папе [[Папа Гргур IX|Григорија IX]] и краља француског [[Луј XII|Луја XII]], узалуд.
 
У [[Трансилванија|Ердељ]] је затим стигла друга татарска војска, коју је водио поглавица Кадан, у три колоне, заузела Бистрицу, Клуж и Велики Варадин и спојила се код Чанада на [[Муреш (река)Мориш|Муришу]]. У Варадину и Чанаду су извршили покољ, а варадинску катедралу спалили. Друга војска је из Шлеске упала на северозапад Угарске кроз Моравску и Пољску. Ова није умела да узме тврде градове северне угарске, али је успела да пређе залеђени Дунав и 1242. године упадне у западну Угарску. Убивши архиепископа Угрина, краљевог канцелара, отели су краљевски печат и послали по заробљеним свештеницима у име краља Беле лажна писма одбеглима да се врате. Тако су многе намамили да страдају. Татари су све заробљене војнике одмах поклали, као и већи део мушкараца. Жене су силовали, а после силовања поклале би их татарске жене. Децу су, за вежбу у стрељању луком и стрелом, убијала татарска деца. Само за потребе снабдевања војске храном су нешто мало људи сачували, а после су и њих побили, пре него што су пошли назад. Татарски поглавица Кандан је гонио Белу и даље, до тврдога града [[Клис]]а, па до [[Сплит]]а. У том бекству су Краљу Бели IV умрле кћер Маргарита I и Катарина (сахрањене у сплитској катедрали). Носећа краљица се с мужем заједно, од страве Божије, заветовала да Богу посвети дете које у утроби носи. У Клису се породила, родивши кћер, Свету Маргариту. Побегли су у [[Трогир]] где им Татари нису могли ништа, због тога што је тврди град на острву, а Татари немају лађа, нити знају да ратују на мору. Кундун је хтео да преговара с грађанима Трогира да му издају краља, па је Бела с породицом седео у броду у трогирској луци, спремним на хитно испловљавање, ако му грађани постану неверни. Тада се коло среће окренуло у корист угарског краља. Убрзо су се Татари повукли у далеке степе одакле су и дошли, да бирају себи новог великог кана, па су из Угарске нагло отишли како су и дошли. За собом су оставили покољ, разарање и глад. Имали су обичај да зидају ``ћеле-куле“ окићене главама својих непријатеља, за уклин народу.
 
Вративши се, Бела IV је почео обнову упропашћене земље, пре свега подизао је тврђаве због одбране. Свуда је, због одбране земље, гледао да се дигне пуно тврђава, било да су слободних краљевских градова (варош) или слободних села (соботке) или да припадају краљу без ових слобода или да припадају некоме од краљевских слугу. Иако је ово утврђивање ојачало одбрану од спољног непријатеља, донело је да се осиле краљеве слуге. Позвао је преостале Кумане и њима и сродне [[Палоци|Палоце]] ({{јез-мађ|Palocok}}) и населио их у неколико области (куншага), на којима им је оставио слободу да живе по свом обичају, непосредно у милости краља. Највећи је био између Дунава и [[Тиса|Тисе]], па се сав тај крај од Пеште до [[Суботица|Суботице]] до данас зове Куншаг. Свог сина Стефана, будућег краља, је оженио кћерју Куманског поглавице Сајана. Кумани су прихватили све ове понуде. Насељени су углавном из околине Браничева, где су неколико пута дошли у сукоб са српским краљевима (Кр. Драгутин је потукао њихове поглавице Дрмана и Куделина).
1.572.075

измена