Камбоџа — разлика између измена

Национални празници Камбоџе су [[9. новембар]], дан када је [[1953]]. принц [[Нородом Сиханук]] прогласио независност Камбоџе и Камбоџанска или кмерска Нова година која траје од 14. до 16. или од 13. до 15. априла , у зависности од будистичког [[календар]]а . Данас се у Камбоџи обележава пуно културних манифестација и [[фестивал]]а , као што је Водени фестивал , који се слави и у другим суседним земљама као у [[Лаос]]у , [[Тајланд]]у и у [[Вијетнам]]у . [[Кинези]] као етничка мањина славе Кинеску Нову годину . Након кмерске Нове године , следи празник који траје 15 дана и људи у Камбоџи иду на одморе и церемонијално посећују храмове , Ватове тј. светилишта и пагоде , дају поклоне будистичким монасима као и својим члановима породице. Затим се организује празник у којем је главна манифестација и церемонија да се организују трке на [[во]]лима , јер сматрају да то доноси срећу и храброст , као турнири у којима се организује рвање као и Краљевска церемонија сејања у којој краљ учествује , где [[во]] вуче дрвени [[плуг]] и тиме почиње званично почетак обраде земље и сејања , с циљем да на крају године буде велика и успешна [[жетва]] и пољопривредна година буде што плоднија и успешнија . Фестивали на реци [[Меконг]] , обичаји којима се одаје почаст мртвима и живима . Славе и прославе , као и [[вашар]]и , на којима се пече речна риба и роштиљ . Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска , старији људи уживају посебно поштовање . Историјски посматрано , култура Камбоџе је таква да је богата и разнолика , многи фактори су утицали на развоју и формирању камбоџанске културе. Иницијални утицаји су видљиви и присутни , долазили су од теравадског [[будизам|будизма]] и [[хиндуизам|хиндуизма]] , док је посебан утицај на културу имала античка архитектура и култура [[Ангкор]]а . [[Ангкор]]ска култура је толико утицајна и значајна да се облик и габарити [[Ангкор Ват]]а налазе на застави Камбоџе . У 19 . веку , доласком Француза 1863. и франсуске колонијалне владавине над Камбоџом , све до независности 1953. године , француска колонијална архитектура , стамбене зграде у франсуском европском стилу су видљиве и мали булевари налик на француске у престоници [[Пном Пен]] . У 21. веку и крајем деведесетих година двадесетог века видљиви су ефекти [[глобализација|глобализације]] и утицаја [[САД|Америке]] тј. Запада . Изграђене су нове модерене зграде и пословне зграде , град [[Пном Пен]] се скроз опоравио , средио и очистио , наизглед су нестали трагови и ожиљци за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и њиховог [[крв]]авог [[геноцид]]а између 1975. и 1979 године . Култура Камбоџе не укључује само културне обичаје и оставштину етничке већине у низијском пределу земље , већ и културу двадесетак племена познатих као Планински [[Кмери]] , који насељавају планине на северу Камбоџе , што је назив који им је сковао бивши краљ Камбоџе [[Нородом Сиханук]] , да подстакне једнакост и јединство између између становника [[Кмери|Кмера]] , који живе у низијским и планинским подручјима на југу и северу земље . Присутан је мањи утицај културе [[Тајланд]]а и видљив је на традиционалном [[плес]]у и одећи , у храни тј. кухињи Камбоџе као и у краљевској архитектури у [[Пном Пен]]у , има сличности . Најранији записи Камбоџанске историје су записани на палминим листовима , књиге од пламиних листова најстарије добро сачуване и нађене , садрже белешке о кмерским легендама , [[Реамкер]] , који је камбоџанска верзија [[Рамајана|Рамајане]] , приче о настанку [[будизам|будизма]] и други текстови . Како би се заштитиле од влаге и тропске климе , те књиге се умотавају у платно. Камбоџанска књижевност се дели генерално на писану , јер она која је била усмено , није успела да се пренесе и прича са сваког колена тј. генерације на друго колено и да потраје вековима , да се сачува усмено , у говору у духу народа. Писана [[књижевност Камбоџе]] је настала на двори у краљевској палати и у бидистичким храмовима и нешто сачуване усмене , која се у форми легенди сачувала некако и пренела на сваку генерацију. Краљ Анг Дуонг који је био краљ Камбоџе од 1841. до 1860. године , кога је наследио син Нородом , један је од најзначајнијих представника дворске кмерске камбоџанске књижевности. Написао је неколико романа на кмерском књижевном језику током 19. века и из тог периода књижевности датирају и Камбоџанске краљевске хронике , важни историјски текстови који говоре о камбоџанској историји од 1830. године до почетка 16. века. Период француске колонизације је утицао на развој и модернизацију камбоџанске књижевности , у школама се учио [[француски језик]] и проучавали француска књижевност и сви учени људи су знали француски језик , који се и данас учи као страни језик у школама . Камбоџански писац [[Рим Кин]] се сматра „оцем” и оснивачем модерне камбоџанске књижевности . Рођен 1911. , а умро је 1959. године , [[Рим Кин]] је током живота написао доста романа као што су „Софата” , а покренуо је и први недељник . У време суровог и крвавог режима Црвених Кмера , камбоџанска књижевност је доживела велику стагнацију , због убиства и прогона интелектуалаца и књижевника , иста доживела велики пад и мрачно комунистичко доба. Многи књижевници , писци и новинари су били само неке од два милиона жртава Црвених Кмера између 1975. и 1979. године . [[Црвени Кмери]] су снимили своје пропагандне филмове , уличне плакате и рекламе. Усмена књижевност богата кмерским [[легенда]]ма и причама из кмерског фолклора које су се иницијално преносиле усменом предајом , а тек су у 19. и 20. веку добиле своје писане записе су била подлога за савремену камбоџанску књижевност у последњих 30 година. Међу познатијим легендама су она о из [[кмерског фолклора]] о браћи Ворвонгу и Сорвонгу , двојици кмерских принчева , који након што су изгубили углед , морају одрадити серију искушења како би га поново стекли , те она о браћи Преах Коу и Преах Кеу , која је изразито популарна међу народом . Иако је [[Пном Пен]] као савремени урбани центар осетио талас модернизације и глобализације , рурални делови земље и села у којима неретко нема ни [[струја|струје]] и асфалтираних [[пут]]ева и текуће [[воде]] и [[канализација|канализације]] , него се пије вода са [[бунар]]а , села су задржала и данас елементе кмерске културе развијене још током [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , а које су посебно видљиве на одећи где се на селима носи [[парео]] и мараме , као и у храни и плесу . Управо је плес једн аод најупечатљивијих одлика савремене камбоџанске културе , а дели се на три врсте , на кмерски класични плес , народни плес и друштвени плесови. Кмерски класични плес , за којег већина сматра да је настао у време [[Ангкор]]а , који има пуно сличности са тајландским традиционалним сијамским плесом , је стилизовани преформанс који плешу и мушкарци и жене у традиционалној ношњи костиму [[сампот]] и [[сабаи]] од [[свила|свиле]] , са златним накитом око врата , минђушама , [[филигран]] и дебелим наруквицама и на ногама наногице , док на глави плесачице носе од [[злато|злата]] тешке као налик на [[круна|круну]] украсе . Службени назив ансамбла који изведи плес је „Краљевски балет Камбоџе” и плес се изводи уз пратеће вокале који певају на [[кмерски језик|кмерском језику]] уз пратњу пинпеат [[ансамбл]]а. Његова примена је церемонијалана , али и ужитак приликом презентација прича из кмерског фолклора и прилико краљевских [[банкет]]а и ручкова . Народни плес , који се углавном изводи уз [[махори]] музику , слави различите културолошке и етничке скупине Камбоџе. Руралног је порекла и знатно световнији у свом приступу , народни плесови су неформални и мање стилизовани у односу на класични плес. Друштвени плесови су углавном присутни током банкета и сличних социјалних окупљања , међу исте убрајају се народни плесови ромвонг , ромкбач , сараван и лам леав , али и запади плесови попут [[болеро|болера]] , медисон и ча − ча. [[Музика Камбоџе]] је поред плеса , важан део камбоџанске културе . Музика се дели на традиционалну и модерну . Традиционални музички облици датирају из [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , те су често били извођени уз плесове , пример тога је махори музика , која се изводила и данас се изводи уз краљевски плес [[аспару]] . Рурални облици музике су чапеи , који се састојао од [[А капела]] певања и у пратњи [[гитара|гитаре]] , и а јаи , који је заправо облик песништва. Поп музика је почела развијати се шездесетих година 20. века. , а била је на врхунцу шездесетих и седамдесетих година до 1975. године. Уз стандардно коришћена западних стилова , по узору на [[Битлси|Битлсе]] , [[Ненси Синатра|Ненси Синатру]] и [[Шер (пјевачица)|Шер]] , честе су биле комбинације и миксови традиционалне музике са савременим западним тенденцијама. Најпознатији камбоџански певачи Син Сисамоутх и Рос Сереј Сотеа који су певали и наступали током 1960-их и 1970-их су били сматрани пионирима камбоџанске поп музике . Они су као и велики број поп певача су убијени током режима Црвених Кмера , што је за последицу имало до великог опадања музичке продукције, све до краја осамдесетих када се ситуација у земљи мало средила и очистила од ужасног хаоса и хорора , геноцида који су починили и направили [[Црвени Кмери]] . Црвени Кмери су уништили велики број плоча и касета албума и песама певача . Син Сисамоутх , који је био „Краљ кмерске музике” и пионир камбоџанске поп музике , био је рођен 1932. године, поред тога што је био певач , био је и [[лекар]] , године 1970. се приклонио режиму [[Лон Нол|Лона Нола]] и [[Кмерска република|Кмерске републике]] . 1975. године , убрзо је постао мета Црвених Кмера , који су га послали на [[Поља смрти]] , јер је био певач, лекар и политичка присталица тада бившег режима , све три одлике мрске новој власти , погубљен је брутално 1976. , убијен без имало милости. Постоји анегдота да је пре убиства отпевао своју омиљену песму , али крвницима бездушним је било свеједно, дали му три минута да отпева песму и свеједно га убили. Певачица Рос Сереј Сотеа је нестала за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , била је непободна за њихов режим , умрла је 1977. године , а начин на који је нестала или да ли је убијена или умрла од глади и данас је након 40 година мистерија. [[Нородом Сиханук]] ју је назвао „ Краљицом златног гласа ” . [[Медији у Камбоџи]] за време суровог и језивог режима Црвених Кмера нису ни постојали. [[Телевизија]] је била забрањена , [[новине]] нису постојале и нису се уопште штампале , постојао је само [[радио]] и радио везе које су само они који су били срећни и који су се крили од Црвених Кмера , могли да ухвате које радио сигнале и станице . Новинар камбоџански Дит Пран роћен 1942. године , а умро 2006. године је био један од срећних људи који је успео да побегне , да преживи хорор , ужас и да не буде убијен од Црвених Кмера у Тајланд , па затим емигрирао у [[САД]] . Његову животну причу обрадио је амерички новинар Сидни Шанберг , а иста је награђивана у играном филму „Поља смрти” , његов лик у филму је тумачио лекар Хаинг Сомнанг Нгор , лекар који је такође преживео терор и ужас режима и геноцида [[Пол Пот|Пола Пота]] и побегао из земље , као новинар причао је енглески и француски језик . Почетком 1970 их година амерички новинар Сидни Шанберг из [[Њујорк тајмс]]а , радио је као страни дописник у Камбоџи и у његовом тиму је био био и Дит Пран , који је био новинар и фоторепортер и преводилац за [[кмерски језик]] 1975. године када су дошли Црвени Кмери , сви странци и страни новинари су морали да напусте земљу , што је Шанберг урадио , а Дит није. Убрзо је од стране Црвених Кмера одведен на присилни рад и тортуру, што је трајало 4 године, пре доласка вијетнамских војних снага . Успео је да побегне из логора, али оно што га је задесило на путу од 40 km до границе са [[Тајланд]]ом и оно што је видео ће памтити читавог живота и имати [[кошмар]]е . Стотине хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава и мирис [[крв]]и и старе поцепане старе одеће и оно што ће он назвати „поља смрти” . Тројица његове браће и сестара су били убијени, а када се касније вратио у родни град сазнао да је још 50 чланова његове породице побијено. У Тајланду се нашао са Шанбергом с којим је отпутовао у [[САД]] . Медији су се полако почели враћати у Камбоџу након 1980. године , прво телевизија , а затим новине и други обавештајни медији , жута штампа и модни [[Часопис|магазини]] су се појавили у Камбоџи тек деведесетих . [[Интернет]] се појавио први пут 1998. године . Препород камбоџанске музике је наступио тек крајем осамдесетих година, као и [[1990]].их година. [[Филмска индустрија и историја филма у Камбоџи]] се сматра да је започета током педесетих година 20. века , камбоџански краљ [[Нородом Сиханук]] је био стравствени обожавалац [[филм]]а и волео је да снима кућне филмове. Први велики филм на кмерском језику је снимљен 1930. године . Шездесете године 20. века се сматрају „ златним добом” камбоџанске филмске индустрије . Након пада режима Црвених Кмера, велика конкуренција од стране телевизије и страних америчких и француских филмова, представљало је и представља проблем на тада довољно оштећену филмску индустрију. У последњих 15 година филмска индустрија је у великом развоју и сними се знатни број филмова од неких 100 наслова годишње . [[Анџелина Џоли]] је режирала филм „Прво су убили мог оца” из 2017. године , снимљен у Камбоџи. Филм је екранизација романа истоименог назива , камбоџанског писца и борџа за људска права Лоунг Унг , која је роман написала 2000. године , рођена је 1970. године и која је као девојчица преживела логоре и „радничка” поља и Поља смрти под управом и диктатуром [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и [[Пол Пот|Пола Пота]] . Лоунг Унг данас и већ више од 30 година живи у [[САД]] , у своју родну Камбоџу долази често и посећује своју родну земљу . Путује широм света и указује на проблеме са којима се суочавала Камбоџа , као и страхоте које је она преживела , када је као дете прелазила из једног логора у други , све до мучења деце и убистава које је видела својим очима , па све до периода када је била дете [[избеглица]] у [[Тајланд]]у и отишла на крају и емигрирала у [[САД]] . Упућује на данашње проблеме са којима се Камбоџа и данас суочава , од [[мина]] до [[бомба|бомби]] , које су преостале из периода инвазије [[САД]] на Камбоџу . Најавила је да ће завршити писање два нова романа . Филмска индустрија Камбоџе је релативно мала , због малог тржишта и кмерског говорног подручја . Камбоџански филмови су учествовали на међународним филмским фестивалима у [[Кан]]у и [[Венеција|Венецији]]. Хаинг Сомнанг Нгор је 1985. године освојио [[Оскар]]а 1985. године , за своју споредну улогу у филму „Поља смрти” . Он је трагично убијен у [[САД]] , где је живео годинама и имао стечено америчко држављанство . Краљевска палата у [[Пном Пен]]у , садржи драгоцене и сачуване реликвије и статуе , као и краљевску одећу и накит , која је успела некако да остане сачувана и нетакнута од [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , који су спалили доста слика , статуа , покрали доста [[злато|злата]] , оштетили и демолирали фасаде и храмове из периода [[Кмерско царство|Кмерског царства]] .