Праменка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
* [[Каракачанска овца]] је сродник [[муфлон]]а и важи за једну од најпримитивнијих сојева праменки на Балкану, има црну длаку и најгрубљу вуну, док месо има укус срнетине.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармиа, Цеца Станковић Аврамовић)]</ref> Сматрало се да је ова праменка изумрла у Србији али је [[2005.]] године откривено мало стадо у селу [[Млачиште|Млачишту]] на планини [[Чемерник]]у, након чега је уведена у програм државне заштите.<ref>[https://farmia.rs/blog/karakacanska-ovca/ Каракачанска овца (Фармија, Цеца Станковић Авакумовић)]</ref> Највеће балканско номадско племе [[Каракачани]], познати још као Ашани или Власи, вековима су своја бројна стада водили током лета на испашу са југа на север централног Балкана, а зими обрнуто, па чак и када су формиране прве границе на Балкану у [[19. век]]у. Њихове сеобе су последњи пут забележене у Југославији уочи Другог светског рата. Сматра се да су управо Каракачани у прошлости одали тајну старопланинским сточарима справљања [[Белмуж|белмужа]] и качкаваља, који је данас познат под називом [[пиротски качкаваљ]].<ref>[https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/tradicionalni-recepti/belmuz-tradicionalni-staroplaninski-specijalitet Белмуж - старопланински специјалитет (Агромедија, 17. јануар 2018.)]</ref><ref>[https://www.agromedia.rs/agro-teme/prehrambena-industrija/otkrivamo-vam-kako-se-pravi-pirotski-kackavalj Откривамо вам како се прави пиротски качкаваљ (Агромедија, 2018.)]</ref>([https://www.youtube.com/watch?v=QP7nsJrhK1g Мемедовић и Каракачани - Званични канал]).
* Изворни балкански овчији и козји меки бели сир први су стандардизовали и брендирали за светско тржиште Грци под називом [[фета]] што у преводу значи кришка или комад. Саламурени сиреви су типични за све земље Балкана. У Србији и Босни је то бели сир, код Бугара и Македонаца „[[:mk:Бело сирење|бело сирење]]", у Грчкој „фета“ сир. Најпознатији домаћи бели сиреви су сјенички, пљеваљски, старопланински, влашићки, златарски, сврљишки, хомољски и др.
* [[Качкаваљ]] - тврди жути сир настао је на [[Балкан|Балканском полуострву]].<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=lBYnIXqqYl0 Домаћи козји качкаваљ - Балканика продакшн]</ref> Касније се раширио у Русију, Турску, јужној Италији, јужној Мађарској, и још неким источним земљама. У Србији је чувен пиротски и шарпланински качкаваљ; у Бугарској пиридопски; у Грчкој тесалски и епирски; у Румунији качкаваљ са планине Пантелу; у Босни ливањски. Најбољи качкаваљ се справља од овчијег
== Литература ==
| |||