Гајица — разлика између измена

'''Гајица''', позната још и као '''бошњачкаГајиева латиница''', '''српска латиница''' или '''хрватска латиница''', облик је [[латиница|латиничког]] [[писмо|писма]] који се званично користи у [[бошњачкиХрватски језик|бошњачкомхрватском]], [[српскиБошњачки језик|српскомбосанском]] и [[хрватскиСрпски језик|хрватскомсрпском језику]]. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[Јан Хус]]овој [[чешка латиница|чешкој латиници]]. Незнатно измијењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], [[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за латинизацију. [[ПавлеБошњачки<ref>{{cite Ритерbook|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис Витезовић]] предлагао је идеју за правопис хрватскогбошњачког језика,|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> пои којојсрпски бијезик<ref свакиname="pravopis">{{cite гласpravopis|chapter=Писмо имао|pages=15—21 свој|quote= знак.}}</ref> Назаконом [[Српскаодређују ћирилица|српскојједнаку ћирилици]]употребу примјењенлатинице је сличани концептћирилице, адок озваничиосе гау јехрватском [[1818]].језику годинекористи српскисамо лингвиста [[Вук Стефановић Караџић]]латиница.<ref>{{cite Оваbook|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски идејаправопис|year=2011|publisher=Школска јекњига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Милан инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.Могуш}}</ref>