Израел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 43:
'''Израел''' ({{јез-хеб|ישראל}} — Јисраел; {{јез-арап|إسرائيل}} — Исраил), или званично '''Држава Израел''' ({{јез-хеб|מדינת ישראל}}; {{јез-арап|دولة إسرائيل}}) је [[Блиски исток|блискоисточна]] и [[парламентарна република]] на источној обали [[Средоземно море|Средоземног мора]]. Граничи се са [[Либан]]ом на северу, [[Сирија|Сиријом]] на североистоку, [[Јордан]]ом на истоку и [[Египат|Египтом]] на југозападу. Израел је једина држава у свету у којој већину становника чине [[Јевреји]]<ref>{{Citation | url = http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=363&year=2007&country=7199 | title = Израел | publisher = [[Фридом хаус]] | work=Извештај о држави |year=2007| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> и као таква у својим законима дефинисана је као јеврејска и демократска држава.
Израел је прогласио [[Декларација о проглашењу Државе Израел|своју независност]] 14. маја 1948. године. Само дан касније био је [[Арапско-израелски рат (1948)|нападнут]] од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима,<ref name="RoutledgeAtlas">{{Citation | last=Гилберт| first = Мартин|authorlink
| title = Analysis: Kadima's big plans|author = Би-Би-Си њуз
| accessdate=05. 06. 2011.
|date=29. 03. 2006.}}</ref><ref name="TelAvivNotes">{{cite web|url = http://www.inss.org.il/publications.php?cat=21&incat=&read=203
| title = The Legacy of Undefined Borders, Tel Aviv Notes No. 40, 5. јун 2002.|author = The Institute for National Security Studies
| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref><ref name="Epochborders">{{cite web|url = http://m.theepoch.com/israel-journal-a-land-without-borders_1514103.html
| title = Israel Journal: A Land Without Borders|author = [[The Epoch Times]]
| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.
Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи<ref name="cbs.gov.il">{{cite web|url = http://www.cbs.gov.il/www/yarhon/b1_e.htm
| title = Популација
|date=| work = |publisher =
| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> од чега су 5.818.200 Јевреји.<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz">{{citation|url = https://www.haaretz.com/1.4784441▼
▲| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> од чега су 5.818.200 Јевреји.<ref name="cbs.gov.il"/><ref name="Haaretz">{{citation
| work = Haaretz
| title = Israel closes decade with population of 7.5 million
|date=31. 12. 2009.
| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref><ref name="autogeneratedil">{{citation|url = http://www.cbs.gov.il/ts/|publisher = Central Bureau of Statistics
| title = Time Series-DataBank
| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> [[Арапи|Арапско]] становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су [[Друзи]], [[Адигејци]] и [[Самарићани]]. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.<ref name="cbs.gov.il"/>
Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом.<ref>{{citation|url = http://www.freedomhouse.org/template.cfm?page=70&release=317
| title = Global Survey 2006: Middle East Progress Amid Global Gains in Freedom
| accessdate=05. 06. 2011.
|date=19. 12. 2005.|publisher = Freedom House}}</ref> Једнодомни [[Кнесет]] је највиши законодавни огран са 120 чланова. Државом управља [[Премијер Израела|председник владе]], често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години,<ref>{{citation|url = http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf▼
▲| publisher = Freedom House}}</ref> Једнодомни [[Кнесет]] је највиши законодавни огран са 120 чланова. Државом управља [[Премијер Израела|председник владе]], често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години,<ref>{{citation
| format = PDF
| accessdate=05. 06. 2011.
|date=07. 10. 2009.
| title = Gross domestic product 2008|publisher = The World Bank}} Note: this links to the most up-to-date table of GDP and will therefore eventually cease to connect to the table for the year mentioned.</ref> док је индекс хуманог развоја једна од највећих у региону.<ref>{{citation|url = http://hdr.undp.org/en/media/HDR_20072008_EN_Complete.pdf|publisher = United Nations Development Programme▼
| title = Human Development Report 2007/2008| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> Главни град државе је [[Јерусалим]], иако није међународно прихваћен као такав. Израел је 2010. године постао чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="OECD">{{cite web|url = http://www.oecd.org/document/38/0,3343,en_2649_34487_45697574_1_1_1_1,00.html▼
▲| publisher = The World Bank}} Note: this links to the most up-to-date table of GDP and will therefore eventually cease to connect to the table for the year mentioned.</ref> док је индекс хуманог развоја једна од највећих у региону.<ref>{{citation
| title = Israel's accession to the OECD|publisher = Oecd.org▼
▲| title = Human Development Report 2007/2008| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref> Главни град државе је [[Јерусалим]], иако није међународно прихваћен као такав. Израел је 2010. године постао чланица [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="OECD">{{cite web
▲| title = Israel's accession to the OECD
|date=| accessdate=05. 06. 2011.}}</ref>
== Етимологија ==
Након стицања независности 1948, нова јеврејска држава формално је названа Мединат Израел (-{מְדִינַת יִשְׂרָאֵל}-), односно држава Израел. Предлагана су неколико верских и историјских имена, међу којима су Ерец Израел (Земља Израел), Сион и Јудеја, али су она након разматрања одбијена.<ref>{{citation|publisher = Палестина пост
|date=07. 12. 1947.|pages
| accessdate=29. 08. 2018
|archiveurl = https://web.archive.org/web/20120815030044/http://www.jpress.org.il/Repository/getFiles.asp?Style=OliveXLib%3ALowLevelEntityToSaveGifMSIE_TAUEN&Type=text%2Fhtml&Locale=english-skin-custom&Path=PLS%2F1947%2F12%2F07&ChunkNum=-1&ID=Ar00105&PageLabel=1
Линија 99 ⟶ 83:
|deadurl = yes
|df =
}}</ref> У првим недељама независности, Влада је изабрала термин ''Израелци'' за називање држављана Израела.<ref>{{citation|url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,798687-2,00.html
| work = [[Тајм (часопис)|Тајм]]
|date=31. 05. 1948.
Линија 166 ⟶ 149:
=== Геологија и рељеф ===
Упркос малој површини, Израел се одликује разновсном физичко-географском структуром. Пустиња Негев је на југу, а затим следе Галилеја и Кармел, све до Голанске висоравни на северу. У оквиру Израелског обалног појаса живи 70% становништва. Источно од централне висоравни лежи долина реке Јордан која је део 6.500 км дуге Велике разводне долине. Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро све до ушћа у Мртво море.<ref>{{Citation| url = http://www.mfa.gov.il/MFA/MFAArchive/1990_1999/1999/4/FOCUS%20on%20Israel-%20The%20Living%20Dead%20Sea | publisher = Israel Ministry of Foreign Affairs | accessdate=08. 06. 2011. |date=01. 04. 1999. | title = The Living Dead Sea|isbn
=== Воде ===
Линија 223 ⟶ 206:
{{Главни чланак|Привреда Израела}}
Израел се сматра једним од најнапреднијих земаља у [[Југоисточна Азија|југозападној Азији]] у економском и индустријском развоју. Од 2010. године постала је 33. чланица [[OECD|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="OECD"/> У извештају [[Светска банка|Светске банке]] о индексу пословања држава је рангирана на трећем месту, Након Сједињених Америчких Држава, највећи број [[Старт-ап компаније|нових предузећа]] отвара се у Израелу.<ref>{{Citation | title = Intellectual Capital for Communities: Nations, Regions, and Cities | last=Bounfour | first = Ahmed | last2=Edvinsson | first2 = Leif | publisher = Butterworth-Heinemann | location = |year=2005|isbn
=== Туризам ===
Линија 232 ⟶ 215:
Израел има 18.096 км асфалтираног пута,<ref>{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_12.pdf | title = Roads(1)(2), By Length and Area |year=2008| publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate=08. 06. 2011.}}</ref> и 2,4 милиона моторних возила.<ref name="cbs_2.4mv">{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/reader/newhodaot/hodaa_template.html?hodaa=200927133 | title = 2008 – 2.4 Million motor vehicles in Israel |date=29. 06. 2009. | publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate=08. 06. 2011.}}</ref> На 1.000 становника долази 324 возила што је релативно низак број узимајући у обзир да се Израел сврстава у ред развијених земаља.<ref name="cbs_2.4mv"/> Путнике превози 5.715 аутобуса,<ref>{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_04.pdf | title = Bus Services on Scheduled Routes |year=2009| publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate=08. 06. 2011.}}</ref> којима управља више превозника. Највећи од њих је [[Егед]], који опслужује готово у читавој земљи. Железница се протеже на преко 949 km и налази се у државном власништву [[Железница Израел]]а<ref name="cbs_rails">{{Citation | url = http://www.cbs.gov.il/shnaton60/st24_05.pdf | title = Israeli Railway Services |year=2009| publisher = Israeli Central Bureau of Statistics | accessdate=08. 06. 2011.}}</ref> (Све цифре су за 2008). После велике инвестиције од почетка [[1990е|1990-их]], број путника који користи железницу порастао је са 2,5 милиона у 1990, на 35 милиона у 2008. Железнички превоз се такође користе за транспорт 6,8 милиона тона робе годишње.<ref name="cbs_rails"/>
Израел има два међународна аеродрома. Највећа ваздушна лука Бен Гурион налази се у близини Тел Авива, док је аеродром Овда смештен на југу земље. Постоји и неколико мањих аеродрома које претежно користе летелице мањег капацитета.<ref name="Transportation in Israel">{{Citation | url = http://www.jewishvirtuallibrary.org/israel-146-s-transportation-system | title = Transportation in Israel |date=01. 11. 2001. | publisher = Jewish Virtual Library | accessdate=08. 06. 2011. |isbn
Дуж медитеранске обале налази се неколико лука од којих је највећа и најстарија она у Хаифи.
Линија 241 ⟶ 224:
Током последњих деценија велики број миграната из [[Румунија|Румуније]], [[Тајланд]]а, [[Кина|Кине]], [[Африка|Африке]] и [[Северна Америка|Северне Америке]] населили су Израел. Тачан податак колико њих у земљи живе илегално није познат али се процењује на око 200.000 особа.<ref>Adriana Kemp, "Labour migration and racialisation: labour market mechanisms and labour migration control policies in Israel", ''Social Identities'' 10:2, 267–292, 2004</ref> Последњих година 16.000 афричких азиланата ушло је у Израел.<ref>[http://www.abcnews.go.com/International/wireStory?id=8308386 Israel Struggles With African Refugee Dilemma], ABC News, 12 August 2009</ref>
Задржавање израелског становништва након Другог светског рата је у поређењу са придошлицама на великом нивоу.<ref>{{Citation | last=DellaPergola| first = Sergio|authorlink
| first = Eric|last=Gould
| first2 = Omer|last2=Moav▼
▲| first2 = Omer
| language = хебрејском
| title = Brain Drain From Israel (Brichat Mochot M'Yisrael)
|date=July 2006|pages=26
| location = Jerusalem|publisher = Mercaz Shalem — The Shalem Center, The Social-Economic Institute|url = http://www.shalem.org.il/Admin/FileServer/df4b061c96a6fbceb95026260cb4de8a.pdf▼
▲| url = http://www.shalem.org.il/Admin/FileServer/df4b061c96a6fbceb95026260cb4de8a.pdf
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080803015957/http://www.shalem.org.il/Admin/FileServer/df4b061c96a6fbceb95026260cb4de8a.pdf
| archivedate=03. 08. 2008.
Линија 312 ⟶ 291:
== Литература ==
{{refbegin|3}}
* {{Cite book|ref=harv| title = Israel's Quest for Recognition and Acceptance in Asia: Garrison State Diplomacy| last=Abadi| first = Jacob|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=Wood| first = Joyce Rilett| last2=Harvey| first2 = John E.| last3=Leuchter| first3 = Mark| title = From Babel to Babylon: Essays on Biblical History and Literature in Honor of Brian Peckham| url = https://books.google.com/books?id=1Lvh29qOHHoC&pg=PA273| publisher = Continuum|year=2006|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Original Story: God, Israel and the World| last=Barton| first = John| last2=Bowden| first2 = Julie|authorlink
* {{Cite book|ref=harv| title = The Book of Jewish Knowledge| last=Ausubel| first = Natan| publisher = Crown Publishers| location = New York, New York|year=1964|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Wars, Internal Conflicts, and Political Order: A Jewish Democracy in the Middle East| last=Barzilai| first = Gad|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = A History of the Jewish People | last=Ben-Sasson | first = Hayim| publisher = Harvard University Press | location = |year=1985|isbn
* {{citation| title = The Attorney General and the State Prosecutor-Is Institutional Separation Warrented?| last=Barzilai| first = Gad| publisher = The Israel Democracy Institute|year=2010}}
* {{Cite book|ref=harv| title = A History of Israel| last=Bregman| first = Ahron|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = International History of the Twentieth Century| last=Best| first = Anthony|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Holocaust City: The Making of a Jewish Ghetto| last=Cole| first = Tim|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = World Music: The Rough Guide| last=Broughton| first = Simon| last2=Ellingham| first2 = Mark| last3=Trillo| first3 = Richard|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Patterns of Political Leadership: Egypt, Israel, Lebanon| last=Dekmejian| first = R. Hrair| publisher = State University of New York Press|year=1975|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Enemy Within: A History of Espionage| last=Crowdy| first = Terry|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Israel-Palestine Conflict: One Hundred Years of War| last=Gelvin| first = James L.|authorlink
* {{Cite book|ref=harv| title = To Rule Jerusalem| last=Friedland| first = Roger| last2=Hecht| first2 = Richard| publisher = University of California Press|year=2000|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Climate of Israel: Observation, Research and Application| last=Goldreich| first = Yair|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Routledge Atlas Of The Arab–Israeli conflict| last=Gilbert| first = Martin|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Warfare and the Third World| last=Harkavy| first = Robert E.| last2=Neuman| first2 = Stephanie G.| publisher = Palgrave Macmillan|year=2001|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Book of Genesis| last=Hamilton| first = Victor P.| publisher = Wm. B. Eerdmans Publishing Company| edition = 2nd revised|year=1995|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Jewish State| last=Herzl| first = Theodor|authorlink
* {{Cite book|ref=harv| title = Brassey's International Intelligence Yearbook| edition = 2003| last=Henderson| first = Robert D'A.| publisher = Brassey's Inc|year=2003|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Israel and the Palestinian Territories: The Rough Guide| last=Jacobs| first = Daniel| publisher = Rough Guides| edition = 2nd revised|year=1988|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=Howe| first = Kathleen Stewart| title = Revealing the Holy Land: the photographic exploration of Palestine| publisher = University of California Press|year=1997|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Theodor Herzl: From Assimilation to Zionism| last=Kornberg| first = Jacques|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Society and Settlement: Jewish Land of Israel in the Twentieth Century| last=Kellerman| first = Aharon| publisher = State University of New York Press|year=1993|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = For the Land and the Lord: Jewish Fundamentalism in Israel| last=Lustick| first = Ian|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Britain's Naval and Political Reaction to the Illegal Immigration of Jews to Palestine, 1945–1948| last=Liebreich| first = Fritz|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Handbook of Decision Making| last=Morçöl| first = Göktuğ|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Israel's Higher Law: Religion and Liberal Democracy in the Jewish State| last=Mazie| first = Steven| publisher = Lexington Books|year=2006|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Triumph of the File: The Media's War in the Persian Gulf — A Global Perspective| last=Mowlana| first = Hamid| last2=Gerbner| first2 = George| last3=Schiller| first3 = Herbert I.| publisher = Westview Press|year=1992|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = A Historical Atlas of Israel| last=Romano| first = Amy| publisher = The Rosen Publishing Group|year=2003|isbn
* {{Citation| last=Roberts| first = Adam|author-link=Adam Roberts (scholar)| title = Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967| journal = The American Journal of International Law| volume = 84| issue = 1|year=1990| publisher = American Society of International Law| ref = CITEREFRoberts1990| doi = 10.2307/2203016| jstor = 2203016|pages=44-103}}
* {{Cite book|ref=harv| title = The Economic Consequences of Zionism| last=Rosenzweig| first = Rafael| publisher = T Brill Academic Publishers|year=1997|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Flashpoints in the War on Terrorism| last=Reveron| first = Derek S.| last2=Murer| first2 = Jeffrey Stevenson| publisher = Routledge|year=2006|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Understanding Jewish History| last=Scharfstein| first = Sol|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=Sampter| first = Jessie|editor-first=Jessie|editor-last=Sampter| title = Modern Palestine – A Symposium| publisher = READ BOOKS|year=2007|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Encyclopedia Judaica| last=Skolnik| first = Fred|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Land Beyond Promise: Israel, Likud and the Zionist Dream| last=Shindler| first = Colin|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Hope Fulfilled: The Rise of Modern Israel| last=Stein| first = Leslie| publisher = Greenwood Press|year=2003|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Deterring America: Rogue States and the Proliferation of Weapons of Mass Destruction|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Critical Essays on Israeli Social Issues and Scholarship| last=Stone| first = Russell A.| last2=Zenner| first2 = Walter P.|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = The Arabs in Israel| last=Stendel| first = Ori|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Word Biblical Commentary| last=Wenham| first = Gordon J.| series = 2|isbn
* {{Cite book|ref=harv| title = Culture and Customs of Israel| last=Torstrick| first = Rebecca L.|isbn
* {{Cite book|ref=harv| last=Kochav| first = Sarah| title = Izrael| publisher = Mozaik knjiga| location = Zagreb|year=2000|isbn
{{Refend}}
| |||