Сасаниди су били први који су називали њихово царство ''Ирансхахр'' или ''Ерāнсхахр'' (персијски: ايرانشهر, ''Земља Аријаца''). Они су владали једним од најважнијих раздобља иранске историје те су остварили бројна достигнућа на свим подручјима. Посебно су утицали на [[Римско царство|римски свет]], будући да су два царства била непрестано у рату.<ref>A. Grabar, « Le rayonnement de l’art sassanide dans le monde chrétien », ''La Persia nel Medioevo'', Rim. (1971). стр. 679–707.</ref> Њихов културни утицај досегнуо је и [[Западна Европа|западну Европу]], [[Африка|Африку]], [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] те се наставио и у [[ислам]]ском раздобљу.<ref>{{Cite book| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink= | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = |isbn=978-964-6961-11-1|pp=305-}}</ref><sup>,</sup><ref>M. M. Mango, « Byzantine, Sasanian and Central Asian Silver, Kontakt zwischen Iran, Byzanz und der Steppe » in 6-7. Jh., ed. Cs. Balint, ''Varia Archaeologica Hungarica'', IX, Budimpešta. (2000). стр. 267–284.</ref>
=== Исламско раздобље ===
==== Медији ====
Медији у земљи постоје још од појаве првих новина 1835.<ref>{{Cite book| title = Eternal Iran| url = https://books.google.com/books?id=fX_HAAAAQBAJ&pg=PA152| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-7710-6|pages= 152-}}</ref> Медије чине бројне службене новинске агенције, велики број дневних новина и часописа, службени телевизијски канали и приватни (који емитују из иностранства), те радијске станице. Забележен је и снажан тренд [[блог]]ова, због могућности слободног и анонимног изражавања.
Ирански устав дозвољава слободу медија све док се поштују исламска начела. Сваки издавач новина или часописа мора имати одговарајући дозволу за рад.<ref name="CSI">{{en icon}} [http://countrystudies.us/iran/98.htm « The Mass Media »], ''in'' ''Country Studies'', Конгресна библиотека, Вашингтон, 1988.</ref> Сва издања која су оцијењена као противисламска не могу добити ову дозволу. У пракси ову дозволу не добивају ни медији за које се сматра да шире расположење против владе.<ref name="CSI" /> Године [[1987]]. све новине и часописи подржавали су институције исламске републике. Након Хатамијевог избора [[1997]]. и релативне либерализације медија, нека папирната издања постала су критичнија према власти.
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 last= Byman| first1 first= Daniel| last2 = Chubin| first2 = Shahram| last3 = Ehteshami| first3 = Anoushiravan| editor = Jerrold D. Green| title = Iran's Security Policy in the Post-Revolutionary Era| url = https://books.google.com/books?id=c_K0-LEwJaAC&pg=PR14| year = 2001| publisher = Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3244-7|pages= 82—92}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Temperman| first = Jeroen| title=State-Religion Relationships and Human Rights Law: Towards a Right to Religiously Neutral Governance| url=https://books.google.com/books?id=Khag6tbsIn4C&pg=PA87| year = 2010| publisher=BRILL|isbn=978-90-04-18148-9|pages= 87}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink= | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = |isbn=978-964-6961-11-1|pp=305-}}
* {{Cite book | ref = harv| title = Eternal Iran| url = https://books.google.com/books?id=fX_HAAAAQBAJ&pg=PA152| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-1-4039-7710-6|pages= 152—}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Djalili| first = Mohammad-Reza| title = Géopolitique de l'Iran| url = https://books.google.com/books?id=F3M6ZqbN8rYC| year = 2005| publisher = Editions Complexe|isbn=978-2-8048-0040-6}}