Википедија

Хрватска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 101:
Франачка надмоћ прекинута је за вријеме владавине [[Мислав]]а два десетљећа касније.{{sfn|Mužić|2007|p=|pp=169–170}} Према Константину VII покрштавање Хрвата почело је у 7. вијеку, али тврдња је оспорена и општа христијанизација почела је у 9. вијеку.<ref>{{cite journal|journal=Bogoslovska smotra| publisher = University of Zagreb, Catholic Faculty of Theology| issn = 0352-3101| date = април 1968| issue = 3–4| volume = 37| last=Ivandija| first = Antun| title = Pokrštenje Hrvata prema najnovijim znanstvenim rezultatima| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=64623&lang=en| pages=440–444}}</ref> Први домаћи хрватски владар кога је признао папа био је кнез [[Бранимир]], који је папско призназнање од [[Папа Јован VIII|папе Јована VII]] добио 7. јуна 879. године.{{sfn|Mužić|2007|p=|pp=195–198}}
 
Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спријечио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.<ref name="Posavec">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 30| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Povijesni zemljovidi i granice Hrvatske u Tomislavovo doba| language = hr| last=Posavec| first = Vladimir| date = март 1998| accessdate = 16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=62779| pages=281–290}}</ref> Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. вијеку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).<ref name="Margetić">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 29| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Regnum Croatiae et Dalmatiae u doba Stjepana II.| language = hr| last=Margetić| first = Lujo| authorlink = Lujo Margetić| date = јануар 1997| accessdate = 16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=76963| pages=11–20}}</ref> Са смрћу [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II]] 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестре [[Јелена Угарска (хрватска краљица)|Јелене]], супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до персоналне уније између Угарске и Хрватске 1102. године, под влашћу [[Коломан]]а.<ref name="HR-HU-Heka">{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica| issn = 1332-4853| publisher = Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje| title = Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanja Slavonije| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=68144| last=Heka| first = Ladislav| date = октобар 2008| volume = 8| issue = 1| accessdate = 16. 10. 2011| pages=152–173}}</ref>
 
У наредна четири вијека, Краљевином Хрватском је владао Сабор и [[Списак хрватских банова|бан]] кога је постављао краљ.<ref name="Povijest-saborovanja">{{cite web|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 | title = Povijest saborovanja | publisher = [[Sabor]] | accessdate = 18. 10. 2010 | archivedate=02. 12. 2010 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101202061135/http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 |df=dmy}}</ref> Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и броба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим дијелом Далмације 1428. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су до [[Битка на Крбавском пољу|битке на Крбавском пољу]] (1493) и [[Мохачка битка|Мохачке битке]] (1526), у којима су Османлије однијеле убједљиву побједу. Краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]] умро је несретним случајем 1526. у Мохачу и 1527. године [[Цетински сабор|Хрватски сабор се састао у Цетини]] и изабрао Фердинанда I из династије Хабзбург за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.<ref name="Povijest-saborovanja"/>{{sfn|Frucht|2005|p=|pp=422–423}} У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што су [[Франкопани]] и [[Зрински]], из чијих редова су касније бирани многи банови.<ref name="Font">{{cite journal|journal=Povijesni prilozi| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=13778| issn = 0351-9767| publisher = Croatian Institute of History| date = јул 2005| volume = 28| issue = 28| last=Font| first = Márta| title = Ugarsko Kraljevstvo i Hrvatska u srednjem vijeku| language = hr| accessdate = 17. 10. 2011| pages=7–22}}</ref>
Ред 119:
Хрватски сабор је подржао [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]] [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карла VI]] и потписао своју [[Хрватска прагматична санкција|Прагматичну санкцију]] 1712. године.<ref>{{cite web|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404| title = Hrvatski sabor| publisher = }}</ref> Након тога, цар је обећао да ће поштовати све привилегије и политичка права Краљевине Хрватске и Марија Тереза је значајно доприњела хрватским питањима.
 
Између 1797. и 1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту упостављајући [[Илирске провинције]].{{sfn|Frucht|2005|p=422–423}} Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела до [[Вишка битка (1811)|Вишке битке]] (1811).{{sfn|Adkins|Adkins|2008|p=359–362}} Аустрија је Илирске провинције заузела 1813. године, а у састав Аустројског царство подручје је укључено на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повратка [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]] у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.<ref>{{Cite bookharvnb|url=https://books.google.com/books?id=ZTC3IWC_py8C| last=Nicolson| first = Harold| authorlink = Harold Nicolson| title = The Congress of Vienna: A Study in Allied Unity: 1812–1822| publisher = [[Grove Press]]|isbn=978-0-8021-3744-9| year=2000| accessdate = 17. 10. 2011| pagespp=180}}</ref>
 
Тридесете и четрдесете године 19. вијека [[романтични национализам]] инспирисао је [[Хрватски народни препород]], политичку и културно кампању која се залагала за уједињење свих Јужних Словена у царству. Основни фокус је био на стварању стандардног језика који би био противтежа мађарском језику, као и промоција хрватске књижевности и културе.<ref name="CRIS-Stančić">{{cite journal|journal=Cris: časopis Povijesnog društva Križevci| issn = 1332-2567| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=80164| last=Stančić| first = Nikša| title = Hrvatski narodni preporod – ciljevi i ostvarenja| volume = 10| issue = 1| date = фебруар 2009| accessdate=07. 10. 2011| language = hr| pages=6–17}}</ref> Током [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] (1848) Хрватска је стала уз Аустрију, а бан Јосип Јелачић је доприњео поразу угарских снага 1849. и започео је период германофилске политике.<ref>{{cite journal|journal=Review of Croatian History| publisher = Croatian Institute of History| issn = 1845-4380| volume = 4| issue = 1| date = децембар 2008| last=Čuvalo| first = Ante| title = Josip Jelačić – Ban of Croatia| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=77559| accessdate = 17. 10. 2011| pages=13–27}}</ref>
Ред 590:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=ZTC3IWC_py8C| last=Nicolson| first = Harold| authorlink = Harold Nicolson| title = The Congress of Vienna: A Study in Allied Unity: 1812–1822| publisher = [[Grove Press]]|isbn=978-0-8021-3744-9| year=2000| accessdate = 17. 10. 2011| pages=180}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Lampe| first = John R.| authorlink = John R. Lampe| last2=Jackson| first2 = Marvin R.| title = Balkan economic history, 1550–1950: from imperial borderlands to developing nations| publisher = [[Indiana University Press]]| year=1982|isbn=978-0-253-30368-4| url = https://books.google.com/books?id=OtW2axOSn10C| accessdate = 17. 10. 2011| pages=62}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books?id=Xw4fAAAAMAAJ| author = [[J. B. Bury]]| title = History of the later Roman empire from the death of Theodosius I. to the death of Justinian| publisher = [[Macmillan Publishers]]| year=1923| accessdate = 15. 10. 2011| pages=408}}
* {{Cite book|ref=harv| first=Roy| last=Adkins| first2 = Lesley| last2=Adkins| year=2008| title = The War for All the Oceans| publisher = [[Penguin Books]]|isbn=978-0-14-311392-8| url = https://books.google.com/books?id=3u9jdSlnGiMC| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | first = Damir| last=Agičić| first2 = Dragutin| last2=Feletar| first3 = Anita| last3=Filipčić| first4 = Tomislav| last4=Jelić| first5 = Zoran| last5=Stiperski| title = Povijest i zemljopis Hrvatske: priručnik za hrvatske manjinske škole| url = https://books.google.com/?id=9SArPwAACAAJ| year=2000|isbn=978-953-6235-40-7| language = hr| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC| last=Banac| first = Ivo| authorlink = Ivo Banac| title = The national question in Yugoslavia: origins, history, politics| publisher = [[Cornell University Press]]|isbn=978-0-8014-9493-2| year=1984| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Biondich| first = Mark| title = Stjepan Radić, the Croat Peasant Party, and the politics of mass mobilization, 1904–1928| url = https://books.google.com/books?id=dZBgIIZ18WMC| year=2000| publisher = [[University of Toronto Press]]|isbn=978-0-8020-8294-7| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Cresswell| first = Peterjon| title = Time Out Croatia| url = https://books.google.com/?id=kwOYuX-Oy18C| accessdate = 10. 3. 2010| edition = First| year=2006| publisher = Time Out Group Ltd & Ebury Publishing, [[Random House]]| location = London, Berkeley & Toronto|isbn=978-1-904978-70-1}}
Ред 601:
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/?id=MWTrLQAACAAJ| first = Joerg| last=Forbrig| first2 = Pavol| last2=Demeš| title = Reclaiming democracy: civil society and electoral change in central and eastern Europe| year=2007|isbn=978-80-969639-0-4| publisher = [[The German Marshall Fund of the United States]]| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| url=https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C| first = Richard C.| last=Frucht| title = Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture| year=2005| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-800-6| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Gibbon| first = Edward| authorlink = Edward Gibbon| author2 = [[John Bagnell Bury]]| last3=Boorstin| first3 = Daniel J.| authorlink = Daniel J. Boorstin| title = The Decline and Fall of the Roman Empire| publisher = [[Modern Library]]| year=1995| location = New York|isbn=978-0-679-60148-7| url = https://books.google.com/books?id=bdKLyie1M50C| accessdate = 27. 10. 2011| pages=335}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books/about/Hrvatska_politika_1990_2000.html?id=z7sVAQAAIAAJ|editor-first=Mirjana|editor-last=Kasapović| language = hr| title = HRVATSKA POLITIKA 1990-2000.| publisher = [[University of Zagreb]], Faculty of Political Science| year=2001|isbn=978-953-6457-08-3| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| url=https://books.google.com/books?id=ORSMBFwjAKcC| first = Matjaž| last=Klemenčič| first2 = Mitja| last2=Žagar| title = The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebook| publisher = [[ABC-CLIO]]| year=2004|isbn=978-1-57607-294-3| accessdate = 17. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| first=Frederic Chapin| last=Lane| authorlink = Frederic C. Lane| title = Venice, a Maritime Republic| publisher = JHU Press| year=1973|isbn=978-0-8018-1460-0| url = https://books.google.com/?id=PQpU2JGJCMwC| accessdate = 18. 10. 2011}}
* {{Cite book|ref=harv| first=Manus I.| last=Midlarsky| title = The Killing Trap: Genocide in the Twentieth Century| url = https://books.google.com/books?id=-oJuL_gcFHMC| accessdate = 25. 3. 2013| edition = First| year=2005| publisher = [[Cambridge University Press]]| location = [[Cambridge]]|isbn=978-1-139-44539-9}}
* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Magaš| first = Branka| title = Croatia Through History: The Making of a European State| publisher = Saqi Books| year=2007|isbn=978-0-86356-775-9| url = https://books.google.com/books?id=OY5pAAAAMAAJ| accessdate = 18. 10. 2011}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хрватска”