Хрватска — разлика између измена

Подручје које је данас познато као Хрватска било је насељено током [[преисторија|праисторијског периода]]. Фосили [[Неандерталац|Неандерталца]] који датирају из средњег [[палеолит]]а откривени су у сјеверној Хрватској, у најпознатијем и најбоље представљеним локалитетом у [[Крапина (град)|Крапини]].<ref>{{cite journal|journal=Acta Medico-Historica Adriatica| publisher = Hrvatsko znanstveno društvo za povijest zdravstvene kulture| issn = 1334-4366| date = децембар 2010| volume = 8| issue = 2| last=Salopek| first = Igor| title = Krapina Neanderthal Museum as a Well of Medical Information| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=95232| accessdate = 15. 10. 2011| pages=197–202}}</ref> Остаци неколико [[неолит]]ских и [[енеолит]]ских култура пронађени су широм земље.<ref>{{cite journal|journal=Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog zavoda| publisher = [[University of Zagreb]], Faculty of Philosophy, Archaeological Department| issn = 0473-0992| title = Study of the Neolithic and Eneolithic as reflected in articles published over the 50 years of the journal Opuscula archaeologica| volume = 30| issue = 1| date = април 2008| author = Tihomila Težak-Gregl| accessdate = 15. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=34026| pages=93–122}}</ref> Највећи дио локалитета налази се у ријечним долинама сјеверне Хрватске, а најзначајније откривене културе су [[Старчевачка култура|Старчевачка]], [[Вучедолска култура|Вучедолска]] и [[Баденска култура]].<ref>{{cite journal|journal=Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog zavoda| publisher = University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department| issn = 0473-0992| title = The Kostolac horizon at Vučedol| volume = 29| issue = 1| date = децембар 2005| last=Balen| first = Jacqueline| accessdate = 15. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=26644| pages=25–40}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog zavoda| publisher = University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department| issn = 0473-0992| title = Prilog poznavanju neolitičkih obrednih predmeta u neolitiku sjeverne Hrvatske| language = hr| volume = 27| issue = 1| date = децембар 2003| author = Tihomila Težak-Gregl| accessdate = 15. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=26644| pages=43–48}}</ref> [[Гвоздено доба]] оставило је траг кроз рану илирску [[Халштатска култура|Халштатску културу]] и келтску [[Латенска култура|Латенску културу]].<ref>{{cite journal|journal=Prilozi Instituta za arheologiju u Zagrebu| publisher = Institut za arheologiju| issn = 1330-0644| volume = 19| issue = 1| date = јул 2002| title = Prilog poznavanju naseljenosti Vinkovaca i okolice u starijem željeznom dobu| language = hr| last=Potrebica| first = Hrvoje| last2=Dizdar| first2 = Marko| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=1560| accessdate = 15. 10. 2011| pages=79–100}}</ref>

Током [[5. век|5. вијека]], један од посљедњих царева Западног римског царства, [[Јулије Непот]], владао је својим малим царством из палате.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Xw4fAAAAMAAJ| author = [[J. B. Bury]]| title = History of the later Roman empire from the death of Theodosius I. to the death of Justinian| publisher = [[Macmillan Publishers]]| year=1923| accessdate = 15. 10. 2011| pages=408}}</ref> Период се завршава [[Евроазијски Авари|аварском]] и хрватском инвазијом у првој половини [[7. век|7. вијека]] и уништењем скоро свих римских палата. Римске избјеглице повукле су се на повољније локације уз обале, на острва и планине. Град [[Дубровник]] су основале избјеглице из [[Епидаур (Далмација)|Епидаура]].<ref>{{harvnbsfn|Paton|1861|pp=218–219}}</ref>

Етногенеза Хрвата је неодређена и постоји неколико супротних теорија, од којих су словенска и иранска најчешће истицане. Најприхватљивија од њих, словенска теорија, говори од сеоби [[Бели Хрвати|Бијелих Хрвата]] из [[Бела Хрватска|Бијеле Хрватске]] током периода [[Велика сеоба народа|Великих сеоба]]. Контроверзна, [[Иранска теорија о пореклу Хрвата|иранска теорија]], говори о иранском поријеклу, заснованом на [[Камен из Танаиса|камену из Танаиса]] који садржи грчке називе {{јез|el| Χορούαθ[ος], Χοροάθος и Χορόαθος}} и ти називи се тумаче као [[антропоними]] Хрвата.<ref name="Nikšić-Heršak">{{cite journal|journal=Migracijske i etničke teme| issn = 1333-2546| publisher = Institute for Migration and Ethnic Studies| date = септембар 2007| volume = 23| issue = 3| last=Heršak| first = Emil| last2=Nikšić| first2 = Boris| language = hr| title = Hrvatska etnogeneza: pregled komponentnih etapa i interpretacija (s naglaskom na euroazijske/nomadske sadržaje) | url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=28729&lang=en| pages=251–268}}</ref>

Франачка надмоћ прекинута је за вријеме владавине [[Мислав]]а два десетљећа касније.{{sfn|Mužić|2007|p=|pp=169–170}} Према Константину VII покрштавање Хрвата почело је у 7. вијеку, али тврдња је оспорена и општа христијанизација почела је у 9. вијеку.<ref>{{cite journal|journal=Bogoslovska smotra| publisher = University of Zagreb, Catholic Faculty of Theology| issn = 0352-3101| date = април 1968| issue = 3–4| volume = 37| last=Ivandija| first = Antun| title = Pokrštenje Hrvata prema najnovijim znanstvenim rezultatima| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=64623&lang=en| pages=440–444}}</ref> Први домаћи хрватски владар кога је признао папа био је кнез [[Бранимир]], који је папско призназнање од [[Папа Јован VIII|папе Јована VII]] добио 7. јуна 879. године.{{sfn|Mužić|2007|p=|pp=195–198}}

Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спријечио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.<ref name="Posavec">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 30| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Povijesni zemljovidi i granice Hrvatske u Tomislavovo doba| language = hr| last=Posavec| first = Vladimir| date = март 1998| accessdate = 16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=62779| pages=281–290}}</ref> Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. вијеку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).<ref name="Margetić">{{cite journal|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest| volume = 29| issue = 1| issn = 0353-295X| title = Regnum Croatiae et Dalmatiae u doba Stjepana II.| language = hr| last=Margetić| first = Lujo| authorlink= Lujo Margetić| date = јануар 1997| accessdate = 16. 10. 2011| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=76963| pages=11–20}}</ref> Са смрћу [[Стјепан II Трпимировић|Стјепана II]] 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестре [[Јелена Угарска (хрватска краљица)|Јелене]], супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до персоналне уније између Угарске и Хрватске 1102. године, под влашћу [[Коломан]]а.<ref name="HR-HU-Heka">{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica| issn = 1332-4853| publisher = Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje| title = Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanja Slavonije| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=68144| last=Heka| first = Ladislav| date = октобар 2008| volume = 8| issue = 1| accessdate = 16. 10. 2011| pages=152–173}}</ref>

У наредна четири вијека, Краљевином Хрватском је владао Сабор и [[Списак хрватских банова|бан]] кога је постављао краљ.<ref name="Povijest-saborovanja">{{cite web|url=http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 | title = Povijest saborovanja | publisher = [[Sabor]] | accessdate = 18. 10. 2010 | archivedate=02. 12. 2010 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20101202061135/http://www.sabor.hr/Default.aspx?sec=404 |df=dmy}}</ref> Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и броба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим дијелом Далмације 1428. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су до [[Битка на Крбавском пољу|битке на Крбавском пољу]] (1493) и [[Мохачка битка|Мохачке битке]] (1526), у којима су Османлије однијеле убједљиву побједу. Краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]] умро је несретним случајем 1526. у Мохачу и 1527. године [[Цетински сабор|Хрватски сабор се састао у Цетини]] и изабрао Фердинанда I из династије Хабзбург за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.<ref name="Povijest-saborovanja"/>{{sfn|Frucht|2005|p=|pp=422–423}} У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што су [[Франкопани]] и [[Зрински]], из чијих редова су касније бирани многи банови.<ref name="Font">{{cite journal|journal=Povijesni prilozi| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=13778| issn = 0351-9767| publisher = Croatian Institute of History| date = јул 2005| volume = 28| issue = 28| last=Font| first = Márta| title = Ugarsko Kraljevstvo i Hrvatska u srednjem vijeku| language = hr| accessdate = 17. 10. 2011| pages=7–22}}</ref>

Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњи [[Градишћански Хрвати]] су непосредни потомци тих досељеника.<ref>{{cite web|publisher=Croatian Cultural Association in Burgenland| url = http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr| language = hr| title = Povijest Gradišćanskih Hrvatov| accessdate = 17. 10. 2011| archivedate = 25. 707. 2012| deadurl = no| archiveurl = https://www.webcitation.org/69Qku2uNT?url=http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr|df=dmy-all}}</ref> Да би надомијестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабљивали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац током [[Велика сеоба Срба|Велике сеоба Срба]] 1690. и 1737—1739.<ref>{{harvnbsfn|Lampe|Jackson|1982|pp=62}}</ref>

Између 1797. и 1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту упостављајући [[Илирске провинције]].{{sfn|Frucht|2005|p=422–423}} Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела до [[Вишка битка (1811)|Вишке битке]] (1811).{{sfn|Adkins|Adkins|2008|p=359–362}} Аустрија је Илирске провинције заузела 1813. године, а у састав Аустројског царство подручје је укључено на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]] 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повратка [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]] у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.<ref>{{harvnbsfn|Nicolson|2000|pp=180}}</ref>

Тридесете и четрдесете године 19. вијека [[романтични национализам]] инспирисао је [[Хрватски народни препород]], политичку и културно кампању која се залагала за уједињење свих Јужних Словена у царству. Основни фокус је био на стварању стандардног језика који би био противтежа мађарском језику, као и промоција хрватске књижевности и културе.<ref name="CRIS-Stančić">{{cite journal|journal=Cris: časopis Povijesnog društva Križevci| issn = 1332-2567| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=80164| last=Stančić| first = Nikša| title = Hrvatski narodni preporod – ciljevi i ostvarenja| volume = 10| issue = 1| date = фебруар 2009| accessdate=07. 10. 2011| language = hr| pages=6–17}}</ref> Током [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] (1848) Хрватска је стала уз Аустрију, а бан Јосип Јелачић је доприњео поразу угарских снага 1849. и започео је период германофилске политике.<ref>{{cite journal|journal=Review of Croatian History| publisher = Croatian Institute of History| issn = 1845-4380| volume = 4| issue = 1| date = децембар 2008| last=Čuvalo| first = Ante| title = Josip Jelačić – Ban of Croatia| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=77559| accessdate = 17. 10. 2011| pages=13–27}}</ref>

Од шездесетих година 19. вијека, неуспијех политике био је очигледан, што је довело до [[Аустро-угарска нагодба|Аустро-угарске нагодбе]] 1867. године и стварања персоналне уније између круна Аустријског царства и Краљевине Угарске. Нагодба је оставила питање статуса Хрватске Угарској и статус је ријешен [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарском нагодбом]] 1868. године, уједињењем краљевина Хрватске и Славоније.<ref>{{cite web|url=http://www.h-net.org/~habsweb/sourcetexts/nagodba1.htm| title = Constitution of Union between Croatia-Slavonia and Hungary| publisher = H-net.org| accessdate = 16. 505. 2010}}</ref> Краљевина Далмације је остала под дефакто аустријском контролом, док је Ријека задржала статус [[Corpus separatum (Ријека)|corpus separatum]] уведеног 1779. године.<ref name="HR-HU-Heka"/>

Након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину након [[Берлински споразум (1878)|Берлинског споразума]] 1878. године, Хрватска војна крајина је укинута и њена територија је припојена Хрватској 1881. године,{{sfn|Frucht|2005|p=|pp=422–423}} у складу са одредбама Хрватско-угарске нагодбе.<ref>{{cite journal|journal=Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci| issn = 1330-349X| publisher = [[University of Rijeka]]| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=39787| last=Heka| first = Ladislav| title = Hrvatsko-ugarska nagodba u zrcalu tiska| language = hr| volume = 28| issue = 2| date = децембар 2007| accessdate = 10. 404. 2012| pages=931–971}}</ref><ref name="Dubravica">{{cite journal|journal=Politička misao| issn = 0032-3241| publisher = [[University of Zagreb]], Faculty of Political Sciences| title = Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871–1886| language = hr| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=38709&lang=en| last=Dubravica| first = Branko| volume = 38| issue = 3| date = јануар 2002| accessdate = 20. 606. 2012| pages=159–172}}</ref> Нови напори усмјерени ка [[Сједињене Државе Велике Аустрије|реформи Аустроугарске]], која би подразумјевала [[федерализам|федерацију]] са хрватском федералној јединицом, заустављени су почетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].<ref>{{citeCite book|last=Polatschek| first = Max| title = Franz Ferdinand: Europas verlorene Hoffnung| language = de|isbn=978-3-85002-284-2| publisher = Amalthea| year=1989| accessdate = 17. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=SZu0AAAAIAAJ| pages=231}}</ref>

Хрватски сабор је 29. октобра 1918. године прогласио независност и донио одлуку о придруживању новоствореном [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Држави Словенаца, Хрвата и Срба]], која се заједно са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]] 4. децембра 1918. године ујединила у [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref>{{cite book|title=World War I: encyclopedia, Volume 1| last=Tucker| first = Spencer| last2=Roberts| first2 = Priscilla Mary|isbn=978-1-85109-420-2| year=2005| publisher = ABC-CLIO| accessdate = 27. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=2YqjfHLyyj8C| pages=1286}}</ref> Сабор никада није ратификовао одлуку о уједињењу са Србијом.<ref name="Povijest-saborovanja"/> [[Видовдански устав|Видовданским уставом]] из 1921. године земља је дефинисана као унитарна држава, а укидањем Хрватског сабора и историјских административних подјела ефикасно су прекинути хрватски захтијеви за аутономију.

Новом уставу се најоштрије противила највећа хрватска политичка странка [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] (ХРСС), на чијем челу је био [[Стјепан Радић]],<ref>{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica| publisher = Croatian Institute of History – Slavonia, Syrmium and Baranya history branch| issn = 1332-4853| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=31497| volume = 3| issue = 1| date = новембар 2003| title = Parlamentarni izbori u Brodskom kotaru 1923. godine| language = hr| accessdate = 17. 10. 2011| pages=452–470}}</ref> а која је у својој пропаганди користила спој националистичких и социјално-[[Егалитаризам|егалитарних]] елемената пропаганде.{{sfn|Югославия в XX веке|2011|p=245}} ХРСС се ослањала на хрватско сељаштво, које је чинило 80% становништва, међу којим је имала велику популарност. До 1925. године Радић није признавао стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усвојен 1921. године. Закони Краљевине нису спровођени у многим хрватским областима, које су сачувале административни систем насљеђен из доба Аустроугарске. Радић је 1925. године склопио споразум са [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарским савјетом]], а неколико чланова ХСС су постали министри. Он је и поред тога поново остао у опозицији власти. Радића је у Скупштини 20. јуна 1928. године [[Атентат у Народној скупштини|смртно ранио]] српски посланик [[Пуниша Рачић]], а два друга посланик ХСС су убијена.{{sfn|Tomasevich|2002|p=24}}

Дана [[6. јануар]]а [[1929]]. краљ [[Александар I Карађорђевић]] је завео [[Шестојануарска диктатура|диктатуру]] у којој су забрањене све националне странке и онемогућен сваки легални политички рад. У таквим околностима, краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] је 6. јануара 1929. године распустио Скупштину, објавивши устав из 1921. године неважећим и прогласивни краљевску диктатуру, при томе забрањујући сва националистичка удружења.{{sfn|Jelić-Butić|1977|p=18}} Диктатура је формално завшена 1931. када је краљ наметнуо још унитарнији устав и промијенио име земље у Краљевина Југославија.<ref>{{cite book|title=Yugoslavia's ruin: the bloody lessons of nationalism, a patriot's warning| last=Job| first = Cvijeto| publisher = [[Rowman & Littlefield]]|isbn=978-0-7425-1784-4| year=2002| accessdate = 27. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=yH3Hz2AXonwC| pages=9}}</ref> ХСС, сада на челу са Влатком Мачеком, наставио је да заговара федерализацију Југославије, што је реузлтовало [[Споразум Цветковић—Мачек|споразумом Цветковић—Мачек]] 26. августа 1939. године и стварањем [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]]. Министарски савјет Југославије је задржао контрлу над одбаном, унутрашњом сигурношћу, спољном политиком, трговином и транспортом, док су остала питања тада под надлежност Хрватског сабора и бана кога је постављао краљ.{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|p=|pp=121–123}}

| year=2012}}</ref> Због малог броја рођене деце, број становника се смањује.

Према [[попис становништва у Хрватској 1991.|попису из 1991]]. као Хрвати се изјаснило 78,1 % грађана, а као Срби 12,1 %(581.633).{{чињеница| date = 06. 2013. }}<!--{{чињеница| date = 03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->--> Срби су до рата живели у [[Лика|Лици]], [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]] и [[Славонија|Славонији]]. Главне области насељене италијанском мањином је западни део [[Истра|Истре]] и [[Ријека (град)|Ријека]]. Мађари и Словаци живе у источној Славонији, а Чеси у западној Славонији. Бошњаци, Албанци и Македонци живе по целој Хрватској, нарочито у градовима.

Хрватска привреда је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.{{чињеница| date = 09. 2009. }} [[Туризам]] је најзначајнији извор прихода. Са преко 8,5 милиона туриста [[2005]], године, око 10 милиона [[2006]]. године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.{{чињеница| date = 06. 2013. }}<!--{{чињеница| date = 03. 2014. }}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->.-->

Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006,<ref>{{cite web|author=Croatia | url = http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720 | title = nacionalni tjednik | publisher = Globus | date = | accessdate = 24. 606. 2010| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070609184614/http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720| archivedate=09. 06. 2007}}</ref> 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008<ref>{{cite web|url=http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm | title = HRVATSKA NARODNA BANKA: Statistika | publisher = Hnb.hr | date = | accessdate = 24. 606. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100708085820/http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm |archive-date=08. 07. 2010 |dead-url=yes |df=}}</ref> и 42,9 милијарди евра крајем 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.seebiz.eu/hr/makroekonomija/hrvatska/hnb-vanjski-dug-nadomak-43-milijarde-eura!,65306.html | title = Hrvatska - ZADUŽIVANJE: HNB: Vanjski dug nadomak 43 milijarde eura! | publisher = SEEbiz.eu | date=07. 01. 2010 | accessdate = 24. 606. 2010}}</ref>

Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%<ref>[http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006.]{{dead link| date = July 2018}}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, праћена недовољним економским реформама.{{чињеница| date = 09. 2009. }} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.{{чињеница| date = 09. 2009. }}

Хрватска има огроман спољни дуг <ref>{{cite web|url=http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 | title = Lider Press - Osam pogrešnih statističkih signala o 2006 | publisher = Liderpress.hr | date = | accessdate = 24. 606. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927202859/http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 |archive-date = 27. 909. 2007 |dead-url=yes |df=}}</ref>, и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске{{чињеница| date = 06. 2013. }}<!--<ref>[http://www.president.hr/Download/2003/09/13/Sazetak_02_10.pdf Хрватска – конкурентност и развој]{{Dead link| date = April 2013| accessdate = 17. 404. 2013}}</ref>-->). Од 1. априла 2009. е године Хрватска је пуноправна чланица [[НАТО|НАТО-а]].

Празници и нерадни дан у Републици Хрватској су:<ref>{{cite web|url=http://www.nn.hr/clanci/sluzbeno/2002/2194.htm| title = Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj (pročišćeni tekst)| work = Narodne novine 136/2002| date = 21. 11. 2002}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=ZTC3IWC_py8C| last=Nicolson| first = Harold| authorlink= Harold Nicolson| title = The Congress of Vienna: A Study in Allied Unity: 1812–1822| publisher = [[Grove Press]]|isbn=978-0-8021-3744-9| year=2000| accessdate = 17. 10. 2011| pages=180}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Lampe| first = John R.| authorlink= John R. Lampe| last2=Jackson| first2 = Marvin R.| title = Balkan economic history, 1550–1950: from imperial borderlands to developing nations| publisher = [[Indiana University Press]]| year=1982|isbn=978-0-253-30368-4| url = https://books.google.com/books?id=OtW2axOSn10C| accessdate = 17. 10. 2011| pages=62}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books?id=Xw4fAAAAMAAJ| author = [[J. B. Bury]]| title = History of the later Roman empire from the death of Theodosius I. to the death of Justinian| publisher = [[Macmillan Publishers]]| year=1923| accessdate = 15. 10. 2011| pages=408}}

* {{Cite book|ref=harv| first=Roy| last=Adkins| first2 = Lesley| last2=Adkins| year=2008| title = The War for All the Oceans| publisher = [[Penguin Books]]|isbn=978-0-14-311392-8| url = https://books.google.com/books?id=3u9jdSlnGiMC| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | first = Damir| last=Agičić| first2 = Dragutin| last2=Feletar| first3 = Anita| last3=Filipčić| first4 = Tomislav| last4=Jelić| first5 = Zoran| last5=Stiperski| title = Povijest i zemljopis Hrvatske: priručnik za hrvatske manjinske škole| url = https://books.google.com/?id=9SArPwAACAAJ| year=2000|isbn=978-953-6235-40-7| language = hr| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC| last=Banac| first = Ivo| authorlink= Ivo Banac| title = The national question in Yugoslavia: origins, history, politics| publisher = [[Cornell University Press]]|isbn=978-0-8014-9493-2| year=1984| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Biondich| first = Mark| title = Stjepan Radić, the Croat Peasant Party, and the politics of mass mobilization, 1904–1928| url = https://books.google.com/books?id=dZBgIIZ18WMC| year=2000| publisher = [[University of Toronto Press]]|isbn=978-0-8020-8294-7| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Cresswell| first = Peterjon| title = Time Out Croatia| url = https://books.google.com/?id=kwOYuX-Oy18C| accessdate = 10. 303. 2010| edition = First| year=2006| publisher = Time Out Group Ltd & Ebury Publishing, [[Random House]]| location = London, Berkeley & Toronto|isbn=978-1-904978-70-1}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/?id=7TiFZQHwAjQC| last=Fisher| first = Sharon| title = Political change in post-Communist Slovakia and Croatia: from nationalist to Europeanist| year=2006| publisher = [[Palgrave Macmillan]]|isbn=978-1-4039-7286-6| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/?id=MWTrLQAACAAJ| first = Joerg| last=Forbrig| first2 = Pavol| last2=Demeš| title = Reclaiming democracy: civil society and electoral change in central and eastern Europe| year=2007|isbn=978-80-969639-0-4| publisher = [[The German Marshall Fund of the United States]]| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| url=https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C| first = Richard C.| last=Frucht| title = Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture| year=2005| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-57607-800-6| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Gibbon| first = Edward| authorlink= Edward Gibbon| author2 = [[John Bagnell Bury]]| last3=Boorstin| first3 = Daniel J.| authorlink= Daniel J. Boorstin| title = The Decline and Fall of the Roman Empire| publisher = [[Modern Library]]| year=1995| location = New York|isbn=978-0-679-60148-7| url = https://books.google.com/books?id=bdKLyie1M50C| accessdate = 27. 10. 2011| pages=335}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://books.google.com/books/about/Hrvatska_politika_1990_2000.html?id=z7sVAQAAIAAJ|editor-first=Mirjana|editor-last=Kasapović| language = hr| title = HRVATSKA POLITIKA 1990-2000.| publisher = [[University of Zagreb]], Faculty of Political Science| year=2001|isbn=978-953-6457-08-3| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| url=https://books.google.com/books?id=ORSMBFwjAKcC| first = Matjaž| last=Klemenčič| first2 = Mitja| last2=Žagar| title = The former Yugoslavia's diverse peoples: a reference sourcebook| publisher = [[ABC-CLIO]]| year=2004|isbn=978-1-57607-294-3| accessdate = 17. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| first=Frederic Chapin| last=Lane| authorlink= Frederic C. Lane| title = Venice, a Maritime Republic| publisher = JHU Press| year=1973|isbn=978-0-8018-1460-0| url = https://books.google.com/?id=PQpU2JGJCMwC| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| first=Manus I.| last=Midlarsky| title = The Killing Trap: Genocide in the Twentieth Century| url = https://books.google.com/books?id=-oJuL_gcFHMC| accessdate = 25. 303. 2013| edition = First| year=2005| publisher = [[Cambridge University Press]]| location = [[Cambridge]]|isbn=978-1-139-44539-9}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | last=Magaš| first = Branka| title = Croatia Through History: The Making of a European State| publisher = Saqi Books| year=2007|isbn=978-0-86356-775-9| url = https://books.google.com/books?id=OY5pAAAAMAAJ| accessdate = 18. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Mužić| first = Ivan| title = Hrvatska povijest devetoga stoljeća| language = hr| url = http://www.muzic-ivan.info/hrvatska_povijest.pdf| format = PDF|isbn=978-953-263-034-3| year=2007| publisher = Naklada Bošković| accessdate = 14. 10. 2011}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo| year=2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford Univ|isbn=978-0-8047-3615-2| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover}}

* {{Cite book|ref=harv| ref= harv | url = https://www.scribd.com/doc/15826619/John-Wilkes-The-Illyrians| last=Wilkes| first = John| title = The Illyrians| year=1995| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| location = Oxford, UK|isbn=978-0-631-19807-9}}

* {{cite web|ref={{harvid|DIP|1990 (a)}}| year=1990| publisher = Croatian State Electoral Committee| location = Zagreb, Croatia| format = PDF| language = hr| url = http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1990/1990_2_1_Sabor_Statistika_Stat_podaci.pdf| title = Statistički pokazatelji o provedenim izborima za zastupnike u Sabor Socijalističke Republike Hrvatske – Prilog| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150514021334/http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1990/1990_2_1_Sabor_Statistika_Stat_podaci.pdf| archivedate = 14. 505. 2015|df=dmy-all}}