Метеорологија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Поправљене везе: сателит → Метеоролошки сателит |
||
Ред 5:
Реч метеорологија потиче од грчке речи „метеорон“ која се односила на све појаве на небу. Занимање човека за време које га окружује постојало је откад и сам човек. Већ у старој Кини, Индији, Египту и Грчкој људи су расправљали о ветровима и падавинама и покушавали да схвате и објасне те временске појаве. Прва књига са описом и тумачењем временских појава је Аристотелова Метеорологика (340. године п. н. е.), а обухватала је све појаве изнад тла. Наредних векова, скоро хиљаду година, метеорологија се није уопште или се врло сабо развијала. Из тог времена постоје ретки записи (анали), углавном црквени, о времеским појавама, посебно непогодама.
Почеци метеорологије леже у посматрању тренутног времена и нагађања какво би оно могло бити у врло блиској будућности. Аристотелов наук и његова Метеорологика били су у [[антици]] и [[средњем веку]] врло цењени и заправо једини колико-толико научни метеоролошки почеци. Тако је било све док [[Рене Декарт]], [[Галилео Галилеј]] и остали нису нагађања почели замењивати инструменталним посматрањима почетком [[17. век]]a. Најосновнији инструменти за спровођење тих посматрања и мерења, [[барометар]], [[хигрометар]] и [[термометар]], изумљени су у раздобљу између 1650. и 1750. године. Спајање теорије и експеримента укључивало је и [[Исак Њутн|Њутнове]] законе кретања, експерименте [[Блез Паскал|Блеза Паскала]], [[Едм Мариот|Едмеа Мариота]], [[Роберт Хук|Роберта Хука]], Едмунда Халија и осталих на хипсометрији (прецизном мерењу надморске висине), затим истраживања [[Роберт Бојл|Роберта Бојла]] на гасовима те Халија,
Током следећег века (1750—1850) стандардизовани су термометри, [[
Након што је у [[Кримски рат|Кримском рату]] (1853—1856) француска флота била тешко оштећена у снажној олуји, земље западне Европе и Северне Америке започеле су озбиљне покушаје скупљања података о времену на много места истовремено помоћу недавно изумљеног телеграфа (1837). Развој поузданих сатова омогућио је сталност и тачност осматрања на ширем подручју. Изумљени су и анемометри, а ускоро је за одржање и очитавање уређаја уведена и електрична струја. С развојем промета, балони, змајеви и авиони ускоро су на својим летовима носили и метеоролошке инструменте кроз тропосферу, најнижи слој Земљине атмосфере, све до стратосфере, идућег слоја атмосфере. Стратосфера је откривена, описана и именована мало након 1900. године. Стална мерења по висини започела су око 1920. године, након што су изумљени радио-уређаји на батерије који су били постављани на балоне. Подаци о стању времена на већим висинама дали су потпунију слику стања атмосфере и бољи увид у појаве на тим висинама, попут млазне струје.
[[Термодинамика]], која се почела развијати средином 19. века, омогућила је велики број нових формула које описују атмосферу и промјене у њој. Од 1850. до 1950. године доминантна грана метеорологије била је синоптичка метеорологија. Око 1920. емпиријска искуства препуштају место физици, а научници Вилхелм Бјеркнесс и његов син Јакоб све те идеје обликовали су у теорију о поларној фронти, укључујући кључне појмове фронта и ваздушних маса.
Модерна динамичка метеорологија рођена је 1948. године, кад је
Од 1948. нагло се развија и радарска технологија па се већ 1950. године радарима могао разликовати састав облака по количини воде у њима и тако детектовати олује, посебно оне грмљавинске. Од средине шездесетих година изумљени су и радари који су Доплеровим ефектом давали информације и о брзини. Након 1960. сателити су почели слати детаљне слике целе Земљине површине.
Ред 33:
Одређен број свих тих информација шири се светом посредством Глобалног телекомуникационог система Светске метеоролошке организације (WMO), али добар део се не шаље у јавност због комерцијалног интереса, националне сигурности и логистике неких земаља. Из тог разлога делом света постоји неколико средишта која помоћу брзих и моћних рачунара и рачуналних модела изводе симулације времена у будућности темељене на досадашњим опажањима. Једно од тих средишта је и Европски центар за средњорочну прогнозу времена (-{ECMWF}-) у Бракнелу у Енглеској.
Врло битан део метеорологије су метеоролошка осматрања и мерења. Она се врше на многе начине, најчешће у метеоролошким станицама, а од велике важности у новије време су [[радио]], [[радар]] и [[Метеоролошки сателит|сателит]]и. Рачунарска технологија успешно се и увелико користи, укључујући нумеричке моделе, интерактивну анализу података и њихово потпуно разумевање.
Метеорологија делује у вези с многим гранама науке које се баве човековом околином. Неке од важнијих су [[ваздухопловство|аеронаутика]], [[пољопривреда]], [[архитектура]], [[екологија]], производња енергије, [[шумарство]], [[хидрологија]], медицина и [[океанографија]]. Многе од наведених наука увелико зависе од учинка времена на одређеном месту, али хидрологија и океанографија нпр. утичу и повратно на метеорологију јер својим учинцима мењају и атмосферске услове на Земљиној површини.
| |||