Отворите главни мени

Промене

м
harvardski nacin citiranja
|-
| [[Национални парк Сутјеска]]<ref name=nasljedje/>
| style="text-align:right" | 1965.<ref name="Дани плавичасте љепотице">{{cite web|url=http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| title =Дани плавичасте љепотице| author =| authorlink =| vauthors =| date =11. 8. 2011| format =| work =| publisher =Радио телевизија Републике Српске| language =ср| archiveurl =https://web.archive.org/web/20150203095511/http://www.rtrs.rs/av/pusti.php?id=14319| archivedate =03. 02. 2015| quote =| accessdate =11. 8. 2011| dead-url =yes| df =}}</ref>
| style="text-align:right" | 17.300
| style="text-align:center; padding:0;"|
== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Републике Српске}}
Територија данашње Републике Српске је настањена од времена [[неолит]]а. У раном [[Бронзано доба|бронзаном добу]] дотадашњу неолитску популацију су замијенила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. За вријеме владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]<ref name="Месиховић">{{Cite bookharvnb|url=https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last=Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево | year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=09. 11. 2017| pagespp=294}}</ref> илирске земље су постале римска [[илирик|провинција Илирик]].<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/283132/Illyricum | title = Енциклопедија Британика: Illyricum | publisher = Britannica.com | date = | accessdate = 30. 1. 2015}}</ref> [[Римско царство]] је изгубило контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]]. године и ове територије су након тога запосјели [[Остроготи]]. Остроготе су побиједили Византинци [[553]]. године када је Далмација постала дио [[Византијско царство|Византије]].
 
[[Словени]] су се населили на ово подручје у 6. и 7. вијеку, а [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу (послије [[626]]. године). Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — [[Историја Србије у средњем веку|Србије]] кнеза [[Петар Гојниковић|Петра Гојниковића]] и кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава Клонимировића]], [[Дукља|Дукље]], [[Историја Србије у средњем веку|Немањићке Србије]], [[Бановина Босна|Бановине Босне]], [[Сремска земља|Сремске земље]], [[Српско царство|Српског царства]], државе кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]] и жупана [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]], [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], кнежевине [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]], војводства [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] и херцеговине [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића]]. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске]] и средњовјековне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]].
[[Аустроугарска]] окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив [[Врбаска бановина]] и имала је управно сједиште у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира [[Независна Држава Хрватска]], чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, [[народноослободилачка војска Југославије|партизанском]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничком]], а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.
 
Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине, међутим, остала је етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (56,6%).<ref name="Пашалић">{{Cite bookharvnb|url=| last=Пашалић| first = Стево | editor1 = Здравко Маријанац | editor2 = Бранислав Ђурђев | editor3 = Драшко Маринковић | editor4 = Милорад Живковић | editor5 = Јованка Вуковић | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина | year=2006| pagespp=12}}</ref>
 
=== Стварање Републике Српске ===
 
==== Општине и градови ====
Република Српска се састоји из 57 општина и 7 градова. Градови су: [[Град Бања Лука|Бања Лука]], [[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]], [[Град Приједор|Приједор]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Град Добој|Добој]], [[Град Требиње|Требиње]] и [[Град Зворник|Зворник]].<ref name="Влада усвојила Приједлог закона о градовима">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63443 | title = Влада усвојила Приједлог закона о градовима | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref name="Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката ">{{cite web|url=http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/media/vijesti/Pages/Vlada_Republike_Srpske_utvrdila_vise_zakonskih_projekata.aspx | title = Влада Републике Српске утврдила више законских пројеката | author = | authorlink = | vauthors = | date = 14. 6. 2012 | format = | work = | publisher = Влада Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 15. 6. 2012}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm | title = Usvojen Zakon O Gradu Zvornik | Srna{{Ботовски наслов}} | accessdate = 11. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151211130643/http://www.srna.rs/novosti1/360004/usvojen-zakon-o-gradu-zvornik.htm |archive-date = 11. 12. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> [[Град Источно Сарајево]] чини 6 општина: [[Општина Источни Стари Град|Источни Стари Град]], [[Општина Источна Илиџа|Источна Илиџа]], [[Општина Источно Ново Сарајево|Источно Ново Сарајево]], [[Општина Пале|Пале]], [[Општина Соколац|Соколац]] и [[Општина Трново (Источно Сарајево)|Трново]]. [[Брчко Дистрикт|Дистрикт Брчко]] има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]].
 
Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] добили префиксе изведене од придјева ''српски'': Српски Брод ([[Брод (Република Српска)|Брод]]), Србиње ([[Фоча]]), Српско Сарајево ([[Град Источно Сарајево|Источно Сарајево]]), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса ''српски''. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.
У подножјима планина прострле су се питоме и плодне [[Житарице|житне]] [[Равница|равнице]] [[Посавина|Посавине]] и [[Семберија|Семберије]], [[Лијевче поље|Лијевче поља]] и лагано заталасаних [[Поткозарје|Поткозарја]] и [[Подгрмеч]]а, као и предјели херцеговачког [[Крас (геоморфологија)|краса]], прошараног плодним [[крашко поље|крашким пољима]]. Водотоци моћних ријека [[Уна|Уне]], [[Сана (ријека)|Сане]], [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Укрина|Укрине]], [[Дрина|Дрине]] и [[Тара (река)|Таре]], засигурно најбистријих ријека на читавом [[Балканско полуострво|Балкану]], богати су сваковрсном [[рибе|рибом]]. Најпознатије бање у Републици Српској су: [[Бања Врућица|Врућица]], [[Бања Дворови|Дворови]], [[Бања Губер|Губер]], [[Бања Лакташи|Лакташи]], [[Слатина (Лакташи)|Слатина]], [[Бања Кулаши|Кулаши]], [[Бања Љешљани|Љешљани]], [[Бања Мљечаница|Мљечаница]] и [[Вишеградска Бања]], које имају изграђене значајне смјештајне капацитете.
 
Важна туристичка понуда [[Крајишници|крајишких]] Срба је традиционална [[Грмечка корида]], организација борбе [[бик]]ова.<ref name="Чија је Грмечка корида">{{cite web|url=http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=14491 | title = Печат (47,46 мин) | author = | authorlink = | date = 25. 8. 2011 | format = | work = | publisher = Радио телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 29. 8. 2011}}</ref> Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза [[Илиндан]]а ([[2. август]]а). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у [[Општина Оштра Лука|Оштрој Луци]] и [[Влада Републике Српске|Владе Републике Српске]]. Године [[2015]]. одржана је 243. корида по реду. [[Андрићград]] или Каменград је културни центар и врста [[етно село|етно-села]], који се налази на локацији Ушће на самом ушћу ријека [[Дрина]] и [[Рзав]] у [[Вишеград]]у чији је идејни творац режисер [[Емир Кустурица]]. За посјетиоце је отворен 5. јула 2012.<ref name="Андрићград отворен за посјетиоце">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=64755 | title = Андрићград отворен за посјетиоце | author = | authorlink = | date=05. 07. 2012 | format = | work = | publisher = Братунац (репортажа) | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate=06. 07. 2012}}</ref> Град је изграђен од камена и у њему се налази педесетак објеката.<ref name="Баштабалкана">[http://www.bastabalkana.com/2012/04/andricev-grad-u-visegradu-i-emir-kusturica-gradi-se-turisticko-istorijski-kompleks-na-drini/ „Андрићев Камен град у Вишеграду и Емир Кустурица — гради се туристичко историјски комплекс на Дрини“, Александар Парезановић, 17. април 2012; приступљено 28. јуна 2012.] {{ср}}</ref> У граду постоји градско позориште, модерни биоскоп, градска управа, академија лијепих умјетности, зграда Андрићеве гимназије, ријечна марина и пристаниште, хотели, тргови, црква, стари хан, дућани и спомен кућа Иве Андрића.<ref name="Баштабалкана" /> Дана 28. јуна 2013. године отворен је Андрићев институт.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Andricev-institut-um-i-dusa-Andricgrada.sr.html Андрићев институт ум и душа Андрићграда („Политика“, 28. јун 2013)]</ref>
 
<gallery mode="packed">
[[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа]] је званична управна институција Републике Српске и организација у саставу [[Министарство просвјете и културе Републике Српске|Министарства просвјете и културе Републике Српске]]. Завод евидентира, штити и води централни регистар културних, историјских и природних споменика на читавој територији Републике Српске.<ref name="Завод">[http://www.heritagers.org/ Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске] {{Wayback|url=http://www.heritagers.org/ |date=20150801124605 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
Године 1993. на [[Јахорина|Јахорини]], основано је [[Удружење књижевника Српске]], под предсједништвом професора и политичара [[Никола Кољевић|Николе Кољевића]]. Од 2003. године, предсједник удружења је [[Зоран Костић (књижевник)|Зоран Костић]] који је сједиште премјестио из [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српског Сарајева]] у [[Бања Лука|Бању Луку]].<ref name="Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=974 | title = Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа | author = | authorlink = | vauthors = | date = 20. 3. 2009 | format = | work = | publisher = Радио-телевизија Републике Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца">{{cite web|url=http://www.spc.rs/sr/slava_stare_crkve_u_mostaru_i_corovicevi_susreti_pisaca | title = Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца | author = | authorlink = | vauthors = | date = 24. 9. 2008 | format = | work = | publisher = Српска православна црква | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Бањалука заборавила Мешу Селимовића">{{cite web|url=http://www.glassrpske.com/vijest/9/kultura/49162/cir/Banjaluka-zaboravila-Mesu-Selimovica.html | title = Бањалука заборавила Мешу Селимовића | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 11. 2010 | format = | work = | publisher = Глас Српске | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref><ref name="Вишеградска стаза 2009.">{{cite web|url=http://archive.is/XXtaK | title = Вишеградска стаза 2009. | author = | authorlink = | vauthors = | date = 23. 6. 2009 | format = | work = | publisher = Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Источно Сарајево | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 27. 1. 2012}}</ref> Предсједник сарајевско-романијско-дринске подружнице је [[Недељко Зеленовић]].<ref name="Аутори Завичајне збирке: Недељко Жугић">{{cite web|title=Недељко Зеленовић| url = http://www.matbibli.rs.ba/index.php/autori/117-2014-02-12-08-34-33| website = www.matbibli.rs.ba| accessdate=09. 11. 2017| language = sr}}</ref>
 
Оснивачка скупштина [[Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”|Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић”]] одржана је у Бањалуци, у децембру [[2015]]. године, а за предсједника је изабран [[Драга Мастиловић (професор)|Драга Мастиловић]], декан [[Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву|Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву]]. Као циљеви Удружења наведени су унапређивање научно-истраживачке дјелатности у области историјске науке на простору Републике Српске и популарисање тих резултата, унапређење наставе историје и стручно усавршавање наставничког кадра.<ref name="Драга Мастиловић предсједник Удружења историчара">{{cite web|url=http://banjaluka.net/osnovano-prvo-drustvo-istoricara-srpske/ |archive-url= | title = Osnovano prvo društvo istoričara Srpske | author = | authorlink = | vauthors = | date = | format = | work = | publisher = banjaluka.net | language = ср | archiveurl = | archivedate = | quote = | accessdate = 16. 12. 2015}}</ref>
 
[[Матица српска — Друштво чланова у Републици Српској|Друштво чланова Матице српске у Републици Српској]], његови органи и радна тијела, посебну пажњу поклониће изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа у Републици Српској и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]; организовању енциклопедијског рада у области друштвених и природних наука; издавању капиталних дјела из области књижевности, науке и умјетности, обради, чувању и заштити архивске грађе; сарадњи са академијама наука и умјетности и универзитетима у земљи и иностранству; обезбјеђењу донација, легата и других поклона и њиховом коришћењу у складу са вољом дародавца или легатора итд.<ref>{{cite journal|url=http://predstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/bilten_1_cir.pdf | title = Билтен, бр. 1 | publisher = | date = октобар 2010 | accessdate=09. 11. 2017}}</ref>
1.506.851

измена