Отворите главни мени

Промене

28 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
popunjavanje sablona page
{{главни|Сасанидско краљевство}}
 
Сасаниди су били први који су називали њихово царство ''Ирансхахр'' или ''Ерāнсхахр'' (персијски: ايرانشهر, ''Земља Аријаца''). Они су владали једним од најважнијих раздобља иранске историје те су остварили бројна достигнућа на свим подручјима. Посебно су утицали на [[Римско царство|римски свет]], будући да су два царства била непрестано у рату.<ref>A. Grabar, « Le rayonnement de l’art sassanide dans le monde chrétien », ''La Persia nel Medioevo'', Rim. (1971). стрpp. 679–707.</ref> Њихов културни утицај досегнуо је и [[Западна Европа|западну Европу]], [[Африка|Африку]], [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] те се наставио и у [[ислам]]ском раздобљу.<ref>{{Cite book| last = Zarinkoub| first = Abdolhossein| authorlink= | title = Ruzgaran: tarikh-e Iran az aghz ta saqut saltnat Pahlvi| year = 1999| url = | publisher = | location = | language = |isbn=978-964-6961-11-1|pp=305-}}</ref><sup>,</sup><ref>M. M. Mango, « Byzantine, Sasanian and Central Asian Silver, Kontakt zwischen Iran, Byzanz und der Steppe » in 6-7. Jh., ed. Cs. Balint, ''Varia Archaeologica Hungarica'', IX, Budimpešta. (2000). стрpp. 267–284.</ref>
 
=== Исламско раздобље ===
Након вишемесечних демонстрација и протеста против његовог режима, Мухамед Реза Пахлави напустио је Иран [[16. јануар]]а [[1979]]. године. [[Рухолах Хомеини]] се вратио у земљу [[1. фебруар]]а 1979, након 15 година у егзилу. Након проглашења неутралности оружаних снага у револуцији, Хомеини је прогласио крај монархије [[11. фебруар]]а и успоставио прелазну владу.
 
Иако је међу становништвом већином владало позитивно расположење због одласка шаха, постојало је много несугласица око будућности Ирана.<ref>Ibrahim, « Jubilation, Anarchy and Sadness Mix as Tehran Erupts in Frenzy », ''New York Times'', 12/02/ (1979). стрpp. 1.</ref> Иако је Хомеини био најпопуларнија политичка фигура, постојало је више револуционарних група, од којих је свака имала другачији поглед на будућност земље. Групе су укључивале [[либерализам|либерале]], [[марксизам|марксисте]], [[анархизам|анархисте]] и лаике, уз велики број верских група које су тражиле да обликују иранску будућност.
 
Теолози су били први који су успоставили ред у земљи уз помоћ локалних одбора. Познати под именом [[Бранитељи револуције]] од маја 1979, ове скупине су брзо добиле моћ на локалном нивоу по целом Ирану, те тиме и највећи дио моћи на свеукупном нивоу. Уз помоћ револуционарних судова који су успостављени, елиминисане су кључне личности из старог режима, као и противници из других скупина. Крајем 1979. организован је [[референдум]], на којем је успостављена [[исламска република]] по Хомеинијевом нацрту, с [[врховни вођа|врховним вођом]] на челу.
Термин „извоза исламске револуције” произлази из посебног погледа на свет, који гледа на исламску револуцију као на начин којим се муслимани и немуслимани могу ослободити од угњетавања тирана који служе интересима међународног [[империјализам|империјализма]].
 
Постоји пуно струја мисли о спровођењу извоза исламске револуције, од оних који се залажу само за дјеловање путем образовања, па до оних који желе активно помоћи револуционарним скупинама у спровођењу револуције. Иако се иранско Министарство спољних послова залаже само за образовно дјеловање, многи заговорници активистичког приступа налазе се на високим политичким положајима, те могу битно утицати на иранску спољну политику. Ово се посебно може видјети у политици према [[Либан]]у.<ref>{{fr}} [http://www.monde-diplomatique.fr/2004/02/HOURCADE/11001 Le réveil de l'Iran], Bernard Hourcade, february 2004, Le Monde diplomatique. стрpp. 12–13.</ref> Године [[1982]]. Иран је послао 1.500 [[корпус Чувара Исламске револуције|бранитеља револуције]] у [[Баалбек]] у Либану како би организовали, опремили и обучили [[Хезболах]].<ref>{{en icon}} Augustus Richard Norton, « Walking Between Raindrops: Hizballah in Lebanon », ''Mediterranean Politics'', vol. 3, no. 1, ljeto (1998). стрpp. 86.</ref> Иако је Иран смањио своју подршку либанском покрету, и даље наставља помагати и подржавати Хезболах. Техеран такође подупире и шиитске покрете у [[Ирак]]у, [[Бахреин]]у, [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]] и [[Авганистан]]у.
 
Ипак, неки аутори мисле да се извоз револуције не слаже с жељама за отварањем Ирана према свету, те сматрају да је концепт извоза револуције нестао у првим годинама владајућег режима.<ref>{{fr}} [http://www.diploweb.com/forum/dufour06101.htm L'influence de l'Iran au travers du chiisme. Mode opératoire, succès et limites de la politique pro-chiite iranienne.], Thierry Dufour, listopad 2006.</ref>
[[Датотека:Foreign Ministers of Germany, the US, Great Britain, France, Russia and China in Berlin discussing Iran nuclear program March 2006.jpg|мини|Министарства спољној послова Француске, Немачке, САД, Уједињеног Краљевства, Русије и Кине током састанка о иранском нуклеарном програму у марту 2006.]]
{{главни|Ирански нуклеарни програм}}
Ирански нуклеарни програм постао је предмет велике расправе између Ирана и западних земаља. Узрок је био велики јаз у политичким погледима на програм између Ирана и западних земаља. Иранска јавност гледа на нуклеарни програм као на начин којим би се увела разноликост у иранске изворе енергије, те као начин којим би се појачала иранска међународна улога<ref name="Barzin" />. Иранска јавност, практично сви политичари и влада уједињени су у томе да Иран мора развити своју нуклеарну индустрију, јер не може прихватити чињеницу да друге земље, као [[Израел]], [[Индија]] или [[Пакистан]] имају атомску енергију, а Иран је не може имати.<ref>{{fr}} [http://www.caucaz.com/home/breve_contenu.php?id=221 Les dessous du programme nucléaire iranien, Dossier Iran 9/10], Thierry Coville i François Gremy</ref> Владе западних земаља имају мишљење да овај нуклеарни програм у цивилне сврхе има скривене намере, те да ће можда бити искоришћен за производњу нуклеарног оружја.<ref name="Barzin">{{fr}}[http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf L'économie politique de développement de l'énergie nucléaire en Iran] {{Wayback|url=http://www.payre.com/iran/theses/Political_Economy_of_the_Iranian_Nuclear_Industry.pdf |date=20070929201125 }}, Nader Barzin, 2004. [[EHESS]] socio-ekonomska teza o razvoju. стрpp. 216–218.</ref><sup>,</sup><ref>[http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/iran_420/question-nucleaire_4050/index.html Nucléaire iranien : réunion des directeurs politiques des ministères des Affaires étrangères des Six] 05/09/2006. Francusko ministarstvo vanjskih poslova</ref> Иран је ратификовао споразум о неширењу нуклеарног оружја [[1970]]. године, према којем је обвезан да не производи и не покушава набавити нуклеарно оружје. Ипак, [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] верује да је због иранске несарадње немогуће спровести инспекције технологије и утврдити користи ли се технологија у војне сврхе, што стоји у извештају директора агенције од 31. августа 2006.<ref>{{en icon}} [http://www.iaea.org/Publications/Documents/Board/2006/gov2006-53.pdf Izvještaj glavnog direktora IAEA-e o provođenu sporazuma o nuklearnom naoružanju u Iranu], [Međunarodna agencija za atomsku energiju. стрpp. 5.</ref>
 
== Административна подела ==
1.506.851

измена