Википедија

Хрватска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 131:
[[Датотека:Radic govori na skupstini.jpg|мини|десно|[[Стјепан Радић]] држи говор у Дубровнику 27. маја 1928. године. Десно од Радића је [[Јосип Предавец]], а лево [[Светозар Прибићевић]]]]
 
Хрватски сабор је 29. октобра 1918. године прогласио независност и донио одлуку о придруживању новоствореном [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Држави Словенаца, Хрвата и Срба]], која се заједно са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]] 4. децембра 1918. године ујединила у [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]].<ref>{{citeCite book|title=World War I: encyclopedia, Volume 1| last=Tucker| first = Spencer| last2=Roberts| first2 = Priscilla Mary|isbn=978-1-85109-420-2|year=2005| publisher = ABC-CLIO| accessdate=27. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=2YqjfHLyyj8C|pages=1286}}</ref> Сабор никада није ратификовао одлуку о уједињењу са Србијом.<ref name="Povijest-saborovanja"/> [[Видовдански устав|Видовданским уставом]] из 1921. године земља је дефинисана као унитарна држава, а укидањем Хрватског сабора и историјских административних подјела ефикасно су прекинути хрватски захтијеви за аутономију.
 
Новом уставу се најоштрије противила највећа хрватска политичка странка [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] (ХРСС), на чијем челу је био [[Стјепан Радић]],<ref>{{cite journal|journal=Scrinia Slavonica| publisher = Croatian Institute of History – Slavonia, Syrmium and Baranya history branch| issn = 1332-4853| url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=31497| volume = 3| issue = 1|date=новембар 2003| title = Parlamentarni izbori u Brodskom kotaru 1923. godine| language = hr| accessdate=17. 10. 2011|pages=452–470}}</ref> а која је у својој пропаганди користила спој националистичких и социјално-[[Егалитаризам|егалитарних]] елемената пропаганде.{{sfn|Югославия в XX веке|2011|p=245}} ХРСС се ослањала на хрватско сељаштво, које је чинило 80% становништва, међу којим је имала велику популарност. До 1925. године Радић није признавао стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усвојен 1921. године. Закони Краљевине нису спровођени у многим хрватским областима, које су сачувале административни систем насљеђен из доба Аустроугарске. Радић је 1925. године склопио споразум са [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарским савјетом]], а неколико чланова ХСС су постали министри. Он је и поред тога поново остао у опозицији власти. Радића је у Скупштини 20. јуна 1928. године [[Атентат у Народној скупштини|смртно ранио]] српски посланик [[Пуниша Рачић]], а два друга посланик ХСС су убијена.{{sfn|Tomasevich|2002|p=24}}
Ред 589:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=World War I: encyclopedia, Volume 1| last=Tucker| first = Spencer| last2=Roberts| first2 = Priscilla Mary|isbn=978-1-85109-420-2|year=2005| publisher = ABC-CLIO| accessdate=27. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=2YqjfHLyyj8C|pages=1286}}
* {{Cite book|last=Polatschek| first = Max| title = Franz Ferdinand: Europas verlorene Hoffnung| language = de|isbn=978-3-85002-284-2| publisher = Amalthea|year=1989| accessdate=17. 10. 2011| url = https://books.google.com/books?id=SZu0AAAAIAAJ|pages=231}}
{{refbegin|30em}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хрватска”