Википедија

Ђакомо Пучини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 29:
 
== Биографија ==
Рођен је у граду [[Лука (град)|Лука]] у [[Италија|италијанској]] покрајини [[Тоскана|Тоскани]], у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо,<ref name=Gervasoni>{{harvnb|Gervasoni|1812|pp=240-41}}</ref> а такође је био и пети музичар потекао из ње.<ref name=Dry>{{harvnb|Dry|1905|pp=}}</ref><ref name=Puccini-it-Cathedral>{{cite web|title=Cattedrale di S. Martino| url = http://www.puccini.it/index.php?id=290| publisher = Centro di Studi Giacomo Puccini| accessdate=03. 11. 2012}}</ref><ref name=Streatfieldp269>{{Cite bookharvnb|last=Streatfield| first = Richard Alexander| title = Masters of Italian music|year=1895| publisher = C. Scribner's Sons|pagespp=269}}</ref> Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у [[Пиза|Пизи]] чуо [[Ђузепе Верди|Вердијеву]] „[[Аида (опера)|Аиду]]”.
 
Захваљујући посредовању једне дворске даме, мајчине пријатељице, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у [[Милано|Милану]] са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у [[опера|опери]] ''„[[Боеми (опера)|Боеми]]”''. Школовао се на конзерваторијуму у Милану, где је био ученик и [[Амилкаре Поникиели|Амилкара Поникијелија]] (композитор некада врло популарне опере ''„[[Ђоконда (опера)|Ђоконда]]”''). У току студија компонује две опере, ''„[[Вилисе (опера)|Вили]]”'' (''-{„Le Villi”}-'') [[1883]]. и ''„[[Едгар (опера)|Едгар]]”'' (''-{„Edgar”}-'') [[1889]], које су постигле велик, али краткотрајан успех,<ref name=Streatfield>{{harvnb|Streatfield|1897|pp=}}</ref>што му је обезбедило финансијску сигурност и дало вољу да настави да се бави композиторским радом.<ref name=Girardi>{{Cite bookharvnb|last=Girardi| first = Michele| title = Puccini:His International Art|year=2000| publisher pp= University of Chicago Press| location = Chicago}}</ref> Већ следећа његова опера, ''„[[Манон Леско (опера)|Манон Леско]]”'' (''-{„Manon Lescaut”}-'') из [[1893]]. била је завидног квалитета и одржала се на репертоару оперских сцена до данашњих дана.<ref name="Night of Lescaut premiere">{{cite news|title=Arte e Scienze| newspaper = La Stampa|date=02. 02. 1893}}</ref> Захваљујући овој опери, био је у могућности да у околини родне Луке купи земљу и на њој изгради најпре скромну кућу, а касније и велелепну вилу у којој је провео већи део свог живота. Страствени заљубљеник у лов и природу овде је имао мир потребан за његов стваралачки рад.<ref name=GroverOperas>{{cite book|title=The Grove Book of Operas|year=2006| publisher = Oxford University Press| edition = 2nd| editor = Stanley Sadie, Laura Macy|pages=}}</ref><ref name=Budden>{{cite book|last=Budden| first = Julian| title = Puccini: His Life and Works|year=2002| publisher = Oxford University Press| location = New York|pages=107}}</ref>
 
Светску славу и велико богатство је стекао двема операма које се убрајају међу неколико најбољих опера икада написаних, а то су ''„Боеми”'' (''-{„La Bohème”}-'')<ref name="Amadeus">{{Almanacco| match = La bohème}}</ref><ref name="Nuova Antologia">{{cite book|title=Nuova Antologia|year=1897| publisher = Direzione della Nuova Antologia|last=Checchi|first=Eugenio| editor = Francisco Protonotari| language = Italian|pages=470-81}}</ref> и ''„[[Тоска (опера)|Тоска]]”'' (''-{„Tosca”}-'').<ref>{{cite news|title=La prima della Tosca del M. Puccini al Teatro Regio| newspaper = [[La Stampa]]|year=1900| language = Italian|pages=}}</ref> Ипак, пошто је био перфекциониста који је желео да ствара савршена дела, јако тешко је поднео када је опера ''„[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]”'' (''-{„Madamme Butterfly”}-'') извиждана на премијери у миланској Скали [[1904]]. године.<ref>{{Cite web|title=Puccini: Madama Butterfly| url = http://www.columbia.edu/itc/music/NYCO/butterfly/fiasco.html| website = www.columbia.edu| accessdate=13. 11. 2015}}</ref><ref>Version 1 (Milan, 1904). (403 pp) [[Casa Ricordi|G. Ricordi & C.]]: Milano – Roma – Napoli – Palermo – Parigi – Londra – Lipsia. New York: [[Boosey & Hawkes|Boosey & Co.]] Buenos Aires: Breyer Hermanos. This version was withdrawn after the opening night. See [http://opera.stanford.edu/Puccini/Butterfly/libretto.html Version History]</ref> Сам Пучини је овај неуспех приписао претераној дужини другог чина и прерађује оперу која доживљава своју нову премијеру [[1905]]. године. Од тог тренутка опера, као и ''„Боеми”'' и ''„Тоска”'', постаје део 'сталног оперског репертоара'. Но, можда се неуспех може и приписати томе што је компонована под утицајем француског композитора [[Клод Дебиси|Дебисија]], односно, његове опере ''„[[Пелеас и Мелисанда (опера)|Пелеј и Мелисанда]]”'', и као таква била превише 'модерна' за италијански укус.
 
Пучини одлази на путовање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] да би присуствовао постављању ''„[[Боеми (опера)|Боема]]”'' у Метрополитен опери у [[Њујорк]]у. Тамо долази на идеју, која ће се показати не баш сјајном, да компонује оперу каква до тада није постојала. Он одабире тему са Дивљег Запада и тако настаје опера ''„[[Кћи Запада (опера)|Кћи Запада]]”'' (''-{„La Fanciulla del West”}-'')<ref>{{cite journal|last=Siff| first = Ira| title = Puccini: La Fanciulla del West| journal = Opera News|date=July 2012| volume = 77| issue = 1}}</ref> [некада се може срести и као ''„Девојка са златног Запада”'' према наслову оригиналне драме], праизведена [[1910]]. године у Метрополитен опери под диригентском палицом [[Артуро Тосканини|Артура Тосканинија]] (-{Arturo Toscanini}-) и са [[Енрико Карузо|Енриком Карузом]] (-{Enrico Caruso}-) у главној мушкој улози.<ref>Randall & Davis. pp. 42</ref><ref>{{cite journal|title=New York Acclaims Puccini's New Opera| journal = Theatre Magazine|date=January 1911 | volume = 13| issue = 119}}</ref> Опера сјајно пролази у САД, најпре у Њујорку, а затим и у [[Бостон]]у и [[Чикаго|Чикагу]], али другде, посебно у Европи, она никада није постала популарна.<ref>{{cite journal|title=The Stage| journal=Munsey's Magazine|year=1911| volume = 44|pages=6}}</ref><ref>{{cite journal|last=Eaton| first = W. P.| title = Where We Stand in Opera| journal = American Magazine|date=March 1911| volume = 71| issue = 5}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Hampton's Magazine|date=March 1911| volume = 26| issue = 3| title = Plays and Players| quote = In Puccini's ''Girl of the Golden West'' we get a highly amusing operatic picture of what did not take place in California in '49.|pages=364}}</ref> Дуго година након овога, Пучини трага за новим [[либрето]]м. Године [[1914]]. добија примамљиву понуду да за [[Беч|бечку]] сцену пише оперету ''„[[Ластавица (опера)|Ластавица]]”'' (''-{„La Rondine”}-'').<ref name=PucciniMitSchlag>{{cite journal|last=Davis| first = Peter G.| title = Puccini Mit Schlag| journal = New York Magazine|date=03. 09. 1984| volume = 17| issue = 35}}</ref> Али, избија рат и ово дело доживљава праизведбу тек [[1917]]. и то, због тадашњег ратног антигерманизма, у [[Монте Карло|Монте Карлу]]. Исте године Пучини се сели из Луке и своје виле ''„Дворац на језеру”'', јер је у близини виле подигнута фабрика која га ометала у раду. Сели се у Вијаређо крај мора где пише триптих једночинки : ''„[[Плашт (опера)|Плашт]]”'' (''-{„Il Tabarro”}-''), ''„[[Сестра Анђелика (опера)|Сестра Анђелика]]”'' (''-{„Suor Angelica”}-'') и ''„[[Ђани Скики (опера)|Ђани Скики]]”'' (''-{„Gianni Schicchi”}-''), од којих је ова трећа његова једина комична опера.
Ред 84:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Girardi| first = Michele| title = Puccini:His International Art|year=2000| publisher = University of Chicago Press| location = Chicago}}▼
{{refbegin|30em}}
▲* {{Cite book|last=Girardi| first = Michele| title = Puccini:His International Art|year=2000| publisher = University of Chicago Press| location = Chicago}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Streatfield| first = R.A.| title = The Opera|year=1897| publisher = John C. Nimmo| location = London}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Streatfield| first = Richard Alexander| title = Masters of Italian music|year=1895| publisher = C. Scribner's Sons|pages=269}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђакомо_Пучини”