Senzor — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот Додаје: hu:Érzékelő |
||
Ред 1:
'''Senzor''' je [[uređaj]] koji meri fizičke veličine i [[konverzija|konvertuje]] ih u [[signal]] koji je čitljiv posmatraču i/ili [[instrument|instrumentu]]. Na primer, [[živa|živin]] [[termometar]] konvertuje izmerenu [[temperatura|temperaturu]] u širenje živine tečnosti, koja se može očitati na cevi sa podeocima.
Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i [[elevator|elevatora]] u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih uređaja kod automobila, aviona, medicinskih uređaja, robota, industrijskih mašina i drugde.
[[Indikator]] senzora pokazuje promene izlaznih veličina u odnosu na merene veličine. Senzori koji mere precizne veličine zahtevaju veću osetljivost.
Tehnološki napredak omogućio je izradu senzora sa mikroskopskom preciznošću. Oni koriste [[MEMS tehnologija|MEMS tehnologiju]] i nazivaju se [[mikrosenzor|mikrosenzori]].
== Tipovi senzora ==
Senzori su vrsta [[konvertor|konvertora]](pretvarača), oni jednu fizičku veličinu pretvaraju u drugu.
Zbog toga se oni mogu klasifikovati po tipu energije koju prenose.
* '''[[Toplota|Toplotni]]'''
** '''Temperaturni senzori''': [[termometar]], [[termostat]], bimetalni termometar ...
** '''Toplotni senzori''': [[kalorimetar]], senzor protoka
* '''[[Elektromagnetizam|Elektromagnetni]]'''
** '''Senzori električnog otpora''': [[ommetar]], [[multimer]]
** '''Senzori električne struje''': [[galvanometar]], [[ampermetar]]
** '''Senzori električnog napona''': [[voltmetar]], elektroskop
** '''Senzori električne snage''': kilovat-sat merač
** '''Magnetni senzori''': magnetni [[kompas]], magnetometar
** '''Metal detektori'''
** '''[[Radar]]'''
* '''[[Mehanika|Mehanički]]'''
** '''Senzori [[pritisak|pritiska]]''': [[barometar]], [[barograf]], [[manometar]], merač pritiska, indikator brzine vetra
** '''Senzori protoka fluida''': senzor protoka, gasni senzor, protokometar
** '''Senzori [[gustina|gustine]] i [[viskoznost|viskoznosti fluida]]''': viskozimetar, hidrometar
** '''Mehanički senzori''': senzor rastojanja, senzor ubrzanja, senzor naprezanja, senzor prekida
** '''Senzori vlage'''
* '''[[Hemija|Hemijski]]'''
** '''Senzori hemijskih elemenata''': senzori [[kiseonik]]a, jon-selektivne elektrode, pH staklene elektrode, detektori [[ugljen-monoksid|ugljen-monoksida]]
** '''Senzori mirisa''': QCM senzor, kalaj-oksid gas senzor. Senzori gasova se često kombinuju u jedan [[elektronski nos]].
* '''[[Optika|Optički]]'''
** '''[[Svetlost|Svetlosni]] senzori''', ili [[fotodetektor]]i, uključujući poluprovodničke kao što su [[foto-ćelija]], [[foto-dioda]], [[foto-tranzistor]], [[CCD]], senzor slike i dr.
** '''Infracrveni senzori (IC)''' koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u okruženju i izvora toplote
** '''Senzori blizine''' — tip senzora rastojanja ali mnogo precizniji i složeniji. Detektuje samo odredjena rastojanja. Može biti optički - kombinacija foto-ćelije, [[LED dioda|LED diode]] ili [[laser]]a. Koristi se kod mobilnih telefona, detektora papira kod uređaja za fotokopiranje, funkcije uspavljivanja kod prenosnih računara i drugih uređaja.
** '''[[Laser|Laserski]] [[skener]]''' — uzak snop svetlosti se emituje na prostor preko ogledala. Senzor foto-ćelije postavljen na određenom rastojanju prima svetlost koja se odbija od objekta koji se nadje na tom prostoru i koji se na taj način detektuje. Posebnim metodama (triangulacija) može se izračunati i rastojanje objekta od ciljane lokacije.
** '''[[Fokus]]''' — Velika industrijska sočiva mogu biti fokusirana na [[servo sistem]]. Rastojanje fokusiranog elementa određuje se podešavanjem sočiva.
** '''[[Binokular]]''' — Dve slike dobijene sa iste početne linije preklapaju se sistemom ogledala i prizmi. Njihovo podešavanje koristi se za utvrđivanje rastojanja.
** '''[[Interferometar]]''' — Interferencija snopova poslatih i reflektovanih talasa svetlosti dobijene iz koherentnog izvora kao što je laser se meri i na osnovu dobijenih parametara izračunava se rastojenje sa izuzetno visokom preciznošću.
** '''Skintilometar''' — meri količinu rasipanja svetlosti u atmosferi
** '''Fiber optički senzori'''
* '''Jonsko zračenje'''
** '''Senzori zračenja''': [[Gajgerov brojač]], dosimetar, detektor neutrona, brojač iskri
** '''Senzori subatomskih ostataka''': Detektor ostataka, oblačna komora, atomska komora
* [[Akustika|Akustički]]
** '''Akustički''': koriste vremensko kašnjenje prostiranja ultrazvučnih [[UV talasi|UV talasa]]. Korišćeni su sredinom XX veka kod polaroid kamera i robota za merenje daljine.
** '''Zvučni senzori''': [[mikrofon]], hidrofon, seizmometar.
* '''Ostali tipovi'''
** '''Senzori pokreta''': [[radar|radarski]] pištolj, [[brzinometar]], [[takometar]], senzor prolaza vozila, koordinator okreta
** '''Senzori orijentacije''': [[žiroskop]], veštački horizont, žiroskop sa leserskim prstenom
** '''Senzori rastojanja''' (beskontaktni) magnetostrikcija
== Klasifikacija mernih grešaka ==
Idealan senzor je onaj koji je lineran u celom opsegu merenih vrednosti. Trebalo bi da je dobijeni signal uvek linearno srazmeran merenoj vrednosti. Pri tome na njega ne bi smeo da ima uticaj niti jedan drugi objekat u okruženju, niti bi on smeo da ima ikakav uticaj na mereni objekat. To je u praksi neostvarivo. Zato se meri njegova '''osetljivost''' kao odnos između izmerene i stvarne veličine.
Odstupanja koja se javljaju kod različitih vrsta senzora su:
* Osetljivost može kod pojedinih senzora biti različita tj. varirati kod različitih veličina. To zovemo '''greška osetljivosti'''.
* '''Opseg''' dobijenih veličina je uvek limitiran, tako da će jedan senzor dati svoju maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u slučaju da su izmerene vrednosti izvan punog opsega senzora.
* Ako dobijena veličina nije nula, kada je merena veličina nula kaže se da senzor ima pomeraj ('''[[offset]]''').
* Kada osetljivost nije konstantna za različite izmerene vrednosti, to nazivamo '''[[nelinearnost]]'''. Ona se obično javlja na krajevimia opsega merenja.
* Devijacija koja se javlja zbog velikh promena merenih veličina naziva se '''dinamička greška'''.
* Ako izlazni signal menja otpornost merenog objekta to nazivamo pomak ('''[[drift]]''')
* '''Vremenski otklon''' - javlja se usled dugotrajnog korišćenja senzora
* '''Šum (eng. -{noise}-)''' - nepredvidive devijacije u signalu tokom vremena
* '''Histereza''' je greška koja se javlja kada se promenom položaja merenog objekta dobijaju različite i neodgovarajuće vrednosti na izlazu.
* Kod senzora sa digitalnim izlazom obavezno dolazi do aproksimacije dobijenih veličina i to je '''greška aproksimacije''' ili '''greška digitalizacije'''.
* Senzori u nekim slučajevima mogu biti ometeni delovanjem merenog objekta, recimo njegovom temperaturom ili zračenjem.
Sve ove greške mogu se podeliti na '''sistemske greške''' i '''slučajne greške'''. Sistemske greške se predupređuju različitim vrstama [[kalibracija|kalibracije]], dok se slučajne greška kao što su različite vrste šumova smanjuju procisiranjem signala, [[filtracija|filtracijom]] i sl.
== Rezolucija ==
Rezolucija senzora je najmanja promena koju on može da detektuje na merenoj veličini. Vezana je za preciznost mernog uređaja.
== Biološki senzori ==
Živi organizmi poseduju biološke senzore koji funkcionišu slično dosada opisanim tipovima. U najvećem broju slučaja oni su poslužili kao inspiracija za dizajniranje tehničkih senzora.
Živi organizmi poseduju ćelije osetljive na:
* svetlo, pokret, temperaturu, megnetno polje, gravitaciju, vibracije, vlagu, pritisak, električno polje, zvuk i druge uticaje spoljnog okruženja
* fizičke aspekte unutrašnjosti kao što su: istazanje, pokreti organizma, lokacija upale
* veliki broj jedinjenja kao što su toksini, hranjiva jedinjenja i feromoni
* prisustvo interakcije biomolekula i nekih kinetičkih parametara
* mnoge promene unutrašnjeg metabolizma: nivo šećera, nivo oksigena, pritisak u krvi.
* konstantne promene kod signalnih molekula kao što su hormoni, neurotransmiteri
* ponekad i razlikuje proteine pojedinih organizama
Veštački senzori koji imitiraju biloške senzore koristeći biološke senzitivne komponente nazivaju se [[biosenzori]].
Ljudski [[razum]] je primer funkcionisanja specijalnih [[neuron|neuronskih]] senzora.
== Geodetski senzori ==
Geodetski merni instrumenti određuju pomeranje ili kretanje objekta u jednoj, dve ili tri dimenzije. To podrazumeva korišćenje uređaja kao što su [[totalna stanica]] i [[sistem satelitskih prijemnika za globalnu navigaciju]].
[[Категорија:Физика]]
[[Категорија:Електротехника]]
[[Категорија:Електроника]]
[[ar:مجسّ]]
[[bg:Сензор]]
[[ca:Sensor]]
[[cs:Senzor]]
[[da:Sensor]]
[[de:Sensor]]
[[en:Sensor]]
[[es:Sensor]]
[[et:Andur]]
[[eu:Sentsore]]
[[fa:حسگر]]
[[fi:Anturi]]
[[fr:Capteur]]
[[he:חיישן]]
[[hu:Érzékelő]]
[[id:Sensor]]
[[it:Sensore]]
[[ja:センサ]]
[[ko:센서]]
[[lv:Sensors]]
[[nl:Sensor]]
[[pl:Czujnik]]
[[ro:Senzor]]
[[ru:Датчик]]
[[simple:Sensor]]
[[sk:Snímač]]
[[su:Sénsor]]
[[sv:Sensor]]
[[tr:Algılayıcı]]
[[uk:Давач]]
[[ur:مِکشاف]]
[[vi:Cảm biến]]
[[zh:传感器]]
| |||