'''Терестричка планета''' или '''планета Земљиног типа''' је планета са чврстом површином, за разлику од [[гасовити џин|гасовитих џинова]], који се састоје највише од [[гас]]ова.
Назив "терестрички" је настао од латинске ријечиречи "тера" ({{јез-лат|terra}}) што значи Земља или тло, па би се атрибут "терестрички" могао превести као "земљолики". ЧестоПонекад, ове планете у Сунчевом систему се такође називају и "унутрашњим планетама", мада се ова одредница много чешће употрабљава да означи положај планете у односу на Земљу, тако да су унутрашње планете само [[Меркур (планета)|Меркур]] и [[Венера (планета)|Венера]]. Највећим делом се састоје од стена, малог су пречника, просечно око 5 пута веће густине од [[вода|воде]] и имају релативно ретку атмосферу. Од [[гасовити џин|гасовитих џинова]] су одвојени појасом [[астероид]]а за који постоји претпоставка да представља остатке неуспеле, неформиране пете терестричке планете (појас се налази између [[Марс (планета)|Марса]] и [[Јупитер (планета)|Јупитера]]). Мада последња истраживања одбацују ову могућност.
Планете Земљиног типа су током формирања биле под утицајем више температуре и јаче гравитације, те су зато мање и богатије тврђим материјалимаелементима попут [[силицијум]]а и [[гвожђе|гвожђа]], јер су гасови у великој мери одуваноодувани из овог унутрашљег дела планетарног система приликом формирања планета. Структура све четири терестричке планете [[Сунчев систем|Сунчевог система]] је слична: у њима се налази метално језгро, око којег се налази силикатни омотач.
Од откривених [[егзопланет]]а, мањи део чине егзопланете терестричког типа. Много већи број откривених егзопланета чине [[гасовити џин|гасовити џинови]].
Планете Земљиног типа [[Сунчев систем|Сунчевог сисемасистема]] су:
