Ропство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10) |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 4:
'''Ропство''' је однос међу људима, групама људи или народима темељен на економској, правној, моралној, идејној, политичкој или верској зависности и покорности.<ref>{{Cite book| last = Brace| first = Laura| title = The Politics of Property: Labour, Freedom and Belonging| url = http://books.google.com/books?id=osZnIiqDd4sC&pg=PA162 | accessdate = 31. 5. 2012 | year = 2004| publisher = Edinburgh University Press | isbn = 978-0-7486-1535-3 | pages = 162}}</ref> У свом ужем смислу представља формалну институцију крајње зависности једног од стране другог човека који је темељ друштвеног система званог '''[[робовласништво]]'''. Особа која је роб нема никаква права, односно представља [[право власништва|власништво]] другог човека или групе - господара. Она је присиљена да обавља [[људски рад|рад]] и друге услуге за свог господара, а за то није овлаштена примити никакву накнаду (иако из практичних разлога може очекивати најосновнију храну и преноћиште). Господар има пуно право да располаже с робом како хоће, укључујући телесне казне, сакаћење, па и [[убиство]]. Ропство је данас забрањено међународним конвенцијама, иако се у одређеним облицима практикује. Уз ропство се везује појам [[присилни рад]], али не у случају када је присилни рад последица обвеза које прописује и регулиже [[држава]] као што је случај с војном обвезом, осудом за казнена дела и сл.<ref name="modernslavery">{{cite web| url = http://www.bbc.co.uk/ethics/slavery/modern/modern_2.shtml | title = Religion & Ethics – Modern slavery: Modern forms of slavery | publisher = BBC | year = 2007| accessdate = 16. 6. 2009}}</ref> Ропство такође ваља разликовати од неких других односа личне зависности као што су [[кметство]] или [[уговорно ропство]].
Ропство је званично илегално у [[Хронологија укидања ропства|свим земљама]],<ref name="Bales2004">{{
Ропство је постојало пре писане историје и постојало је у многим [[култура]]ма.<ref name="Slavery">"[http://kids.britannica.com/blackhistory/article-24156 Historical survey: Slave-owning societies] {{Wayback|url=http://kids.britannica.com/blackhistory/article-24156 |date=20170410052711 }}". ''Encyclopædia Britannica. ''</ref> Већина робова у данашње време су дужнички робови, углавном у [[Јужна Азија|Јужној Азији]], који су под дужничком наметом [[Каматарење|зеленаша]], понекад и током више генерација.<ref name="newint">{{cite web| url = http://www.newint.org/issue337/facts.htm| title = Slavery in the 21st century| publisher = Newint.org| accessdate = 29. 8. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20100527095857/http://www.newint.org/issue337/facts.htm| archive-date = 27. 05. 2010| dead-url = yes| df = }}</ref> [[Трговина људима]] се примарно користи за присиљавање жена и деце на рад у [[Проституција|секс индустрији]].<ref name="voa">{{cite web| url = http://www1.voanews.com/english/news/a-13-2009-05-15-voa30-68815957.html| title = Experts encourage action against sex trafficking | publisher = Voice of America| date = 15. 5. 2009| accessdate = 29. 8. 2010}}</ref>
Ред 191:
== Литература ==
* {{Cite book| last = Bales| first = Kevin| title = New Slavery: A Reference Handbook| url = http://books.google.com/books?id=8Cw6EsO59aYC&pg=PA4| year = 2004| publisher = ABC-CLIO| isbn = 978-1-85109-815-6| pages = 4}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Brace| first = Laura| title = The Politics of Property: Labour, Freedom and Belonging| url = http://books.google.com/books?id=osZnIiqDd4sC&pg=PA162 | accessdate = 31. 5. 2012 | year = 2004| publisher = Edinburgh University Press | isbn = 978-0-7486-1535-3 | pages = 162}}
| |||