Панонска низија — разлика између измена

Панонски басен настао је током савске фазе [[Алпска орогенеза|алпске орогенезе]] (олиго-миоцен) спуштањем старог [[Панонско копно|Панонског копна]] дуж великих [[Расед|раседраседа]]а. Почетком [[Миоцен|миоценмиоцена]]а басен је испуњен водом која је продрла из [[Тетис (океан)|ТетисТетиса]]а и формирано је Панонско море. Оно је било део много већег [[епиконтинентално море|епиконтиненталног мора]] које се протезало од [[Бечки басен|Бечког басена]] преко Панонске и [[Влашко-понтијске низија|Влашко-понтијске низије]] до [[Црно море|Црног мора]] и [[Аралско језеро|Аралског језера]] на истоку. Ово епиконтинентално море познато је у науци под именом [[Паратетис]]. На почетку свог постојања Паратетис је имао неколико веза са Тетисом. Једна од веза ишла је преко [[Ронски залив|Ронског залива]], [[Баварска|Баварске]] и Бечког басена. На југу, веза је постојала преко тзв. Трансегејске бразде, од данашњег [[Улцињ]]а преко данашње [[Албанија|Албаније]] и старог копна Егеиде до Црног мора.

Према истраживањима већег броја истраживача, пре свега геолога и географа, Панонски басен испуњен је водом пре око 30 милиона година а вода из њега отекла је средином [[Плеистоцен|плеистоценплеистоцена]]а тј. пре више од 600 000 година.

Панонско море допирало је на западу до источних падина [[Алпи|Алпа]], на југу и истоку до [[Динарске планине|Динарских]], [[Родопске планине|Родопских]] и [[Карпатске планине|Карпатских планина]]. Оно је прекривало северне делове данашње [[Србија|Србије]]. О његовом простирању сведоче и до данас очуване наслаге маринских, односно језерских [[Седимент|седимената]], угља, [[Нафта|нафте]], [[Гас|гасгаса]]а. Сем тога на јужном ободу басена очувани су делимично [[Абразија|абразиони]] облици рељефа.

У млађем медитерану (почетак Миоцена) море се ширило и на источне крајеве Југославије, али је било знатно плиће. Трагови мора овог стадијума очувани су на територији северне Србије у околини [[Београд]]а, [[Голубац|Голупца]] и [[Лозница|Лознице]]. Сам Београд лежи на стенама медитеранског стадијума. Ниво воде био је толики да нижи терен између [[Авала|Авале]] и [[Космај]]а још увек није био потопљен те су оне биле спојене и имале су изглед полуострва. У [[Шумадија|Шумадији]] море је продирало до греде [[Венчац]]-[[Букуља]]. У западној Србији, море се ширило тамо где су данашње долине [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар|Јадра]]. У источној Србији море је надирало кроз Карпатске планине до [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]], долином [[Млава|Млаве]] до [[Петровац на Млави|Петровца]] и уз Доњи [[Тимок]]. Из овога стадијума потичу наслаге угља у Алексиначком и Млавском басену.<ref>{{cite book |last1last=Родић |first1first=Драган П. |last2=Павловић |first2=Мила А. |title=Географија Југославије I |dateyear=1994 |publisher=ИШП ,,Савремена администрација'',д.д. |location=Београд, Црнотравска 7-9 |isbnid=ISBN 86-387-0410-0}}</ref>