Латински језик — разлика између измена

| agency = {{ublist|Антика: Римске школе граматике / реторике<ref>{{cite encyclopedia | title = Schools | encyclopedia = Britannica | edition = 1911}}</ref> | Данас: [[Pontifical Academy for Latin|Ронтификална академија за латински]]}}

Латински је првобитно говорен на подрчју [[Лацио|Лацијума]].<ref>{{Cite book | title = A companion to Latin studies | first = John Edwin | last = Sandys| location = Chicago | publisher = [[University of Chicago Press]] | year = 1910| pages = 811–812}}</ref> Кроз моћ [[Римска република|Римске републике]], латински је постао доминантни језик, најпре у [[Италија|Италији]] па затим и широм [[Римско царство|Римског царства]]. [[Вулгарни латински језик|Вулгарни латински]] се развио у [[Романски језици|романске језике]], као што су [[италијански језик|италијански]], [[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]], [[португалски језик|португалски]] и [[румунски језик|румунски]]. Латински, италијански и француски су дали много ријечи [[енглески језик|енглеском језику]]. [[Старогрчки језик|Старогрчки]] и латински језик се користе као језици науке у теологији, биологији и медицини.

У касној Римској републици (75. п. н. е.), старолатиснки је стандардизован у класични латински језик. Вулгарни латински је био колоквијални облик говора у исто вријеме и то је потврђено у записима и дјелима као што су дјела [[Плаут]]а и [[Публије Теренције Афер|Теренција]].<ref>{{harvnbsfn|Clark|1900|pp=1–3}}</ref> Каснолатински је био писани језик од 3. века, а средњовјековни латински је био у употреби од 9. вјека до периода [[Ренесанса|Ренесансе]] када се користи ренесансни латински. Касније, развили су се рани савремени латински и савремени латински језик. Латински језик је кориштен као језик међународне комуникације, образовања и науке све до касног 18. века, када је почео да га замјењује [[вернакулар]]. [[Црквени латински језик|Црквени латински]] је опстао као службени језик Свете столице и римског обреда Католичке цркве.

У данашње време многи студенти, учењаци и чланови католичког клера течно говоре латински као [[Богослужбени јазик|литургијски језик]]. Он се учи у основним, средњошколским и високошколским образовним институцијама широм света.<ref>{{cite journal | title = A Dead Language That's Very Much Alive | url = https://www.nytimes.com/2008/10/07/nyregion/07latin.html | last = Hu| first = Winnie| journal = New York Times | date = 606. 10. 2008 | ref = harv}}</ref><ref>{{cite journal | title = The New case for Latin | url = http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,90457,00.html | last = Eskenazi| first = Mike| journal = TIME | date = 202. 12. 2000}}</ref>

[[Утицај латинског на енглески]] је био знатан у свим ступњевима његовог изолованог развоја. У [[Средњи век|Средњем веку]], дошло је до позајмљивања из латинског услед црквене употребе коју је успоставио свети [[Августин Кентерберијски]] у 6. веку или индиректно након [[Норманско освајање Енглеске|Норманског конквеста]], путем [[Англонормански језик|Англонорманског језика]]. Од 16. до 18. века, енглески писци су сковали огроман број нових речи из латинских и грчких речи, званих „мастионични термини“, као да су били просути из посуде са мастилом. Многе од тих речи је јеном користио њихов аутор и затим су заборављене, док су се неке корисне речи одржале, као што су -{''imbibe''}- и -{''extrapolate''}-. Многи од веома честих [[Слог|полисложних]] енглеских речи имају латинско порекло посредством [[Старофранцуски језик|старофранцуског]] језика. Романске речи сачињавају 59%, 20% и 14% [[Енглески језик|енглеског]], [[Немачки језик|немачког]] и [[Холандски језик|холандксог]] речника.<ref>{{harvnbsfn|Finkenstaedt|1973|pp=}}</ref><ref>Uwe Pörksen, German Academy for Language and Literature’s Jahrbuch [Yearbook] 2007 (Wallstein Verlag, Göttingen (2008). стр. 121-130)</ref><ref name="Walter">{{Cite book| url = https://pure.knaw.nl/ws/files/475024/Van_der_Sijs_Loanwords_in_the_World's_Languages.pdf| title = Loanwords in the World's Languages: A Comparative Handbook | page = [https://books.google.co.id/books?id=HnKeVbwTwyYC&lpg=PP1&hl=en&pg=PA370#v=onepage&q&f=false 370] | publisher = Walter de Gruyter | year = 2009}}</ref> Те цифре драматично расту кад се узму у обзир само несложене и неизведене речи. Сходно томе, Романске речи сачињавају око 35% холандског речника.<ref name=Walter/>

Једна студија која је анализирала степен диференцијације романских језика у поређењу са латинским (поређећи [[Фонологија|фонологију]], [[Инфлација|инфлацију]], [[дискурс]], [[Синтакса|синтаксу]], [[речник]], и [[Интонација (лингвистика)|интонацију]]) је индицирала следећу расподелу (што је већи проценат, то је веће растојање од латинског): сардинијски 8%, [[Италијански језик|италијански]] 12%, [[Шпански језик|шпански]] 20%, [[Румунски језик|румунски]] 23,5 %, [[Окситански језик|окситански]] 25%, [[Португалски језик|португалски]] 31%, и [[Француски језик|француски]] 44%.<ref>{{citeCite book| title = Story of Language | last = Pei| first = Mario | authorlink = Mario Pei | year = 1949| isbn = 978-0-397-00400-3| pages = }}</ref>

Током европске историје, образовање у класици се сматрало кључним за оне који су желели да се придруже писменим круговима. [[Настава на латинском]] је есенцијални аспекат. У данашњем свету, велики број студената латинског у САД учи из уџбеника ''Виколков латински: Класични уводни курс латинског, базиран на античким ауторима''. Ту књига, први пут објавњену 1956. године,<ref>{{cite web | url=http://www.wheelockslatin.com/ | title=The Official Wheelock's Latin Series Website | first=Richard A. | last = LaFleur| year = 2011| publisher=The Official Wheelock's Latin Series Website}}</ref> написао је [[Frederic M. Wheelock|Фредерик Вилок]], који је докторирао на [[Универзитет Харвард|Харвардском универзитету]]. ''Вилоков латински'' је постао стандардни текст за многе америчке уводне курсеве латинског.

У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Класична асоцијација]] подстиче проучавање антике на различите начине, као што су публикације и стипендије. [[Универзитет у Кембриџу]],<ref>{{cite web| url = http://www.cambridgescp.com/ | title = University of Cambridge School Classics Project - Latin Course | publisher = Cambridgescp.com | accessdate = 23. 404. 2014.}}</ref> [[Отворени универзитет]],<ref>{{cite web| url = http://www3.open.ac.uk/study/undergraduate/course/a297.htm | title = Open University Undergraduate Course - Reading classical Latin | publisher = .open.ac.uk | accessdate = 23. 404. 2014.}}</ref> и бројне друге престижне независне школе, на пример [[Колеџ Итон|Итон]], [[Хароу школа|Хароу]], [[Haberdashers' Aske's Boys' School|Хабердашер Аскова школа за дечаке]] и -{''Via Facilis''}-,<ref>{{cite web| url = http://www.thelatinprogramme.co.uk/ | title = The Latin Programme – Via Facilis | publisher = Thelatinprogramme.co.uk | accessdate = 23. 404. 2014.}}</ref> лондонска хуманитарна организација, имају латинске курсеве. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Канада|Канади]], [[Америчка лига класика]] подржава сваки напор којим се унапређује проучавање класика. Њихове подружнице обухватају: [[Национална јуниорска лига класика]] (са више од 50.000 чланова), која подстиче средњошколце да наставе проучавање латинског језика, и [[Национална сениорска лига класика]], која подстиче студенте да наставе студије класика у колеџу. Лига такође спонзира [[Национални латински испит]]. Класичар [[Mary Beard (класичар)|Мери Берд]] је написала у -{''[[The Times Literary Supplement]]''}- 2006. године да је разлог за учење латинског оно што је написано у њему.<ref name="timesonline train the brain">{{cite web | url=http://timesonline.typepad.com/dons_life/2006/07/does_latin_trai.html | title=Does Latin "train the brain"? | work=[[The Times Literary Supplement]] | date=10. 707. 2006 | accessdate=20. 12. 2011 | last=Beard | first=Mary | quote=No, you learn Latin because of what was written in it – and because of the sexual side of life direct access that Latin gives you to a literary tradition that lies at the very heart (not just at the root) of Western culture. | authorlink=Mary Beard (classicist) | archive-url=https://web.archive.org/web/20120114185439/http://timesonline.typepad.com/dons_life/2006/07/does_latin_trai.html | archive-date=14. 01. 2012 | dead-url=yes | df= }}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| url = https://pure.knaw.nl/ws/files/475024/Van_der_Sijs_Loanwords_in_the_World's_Languages.pdf| title = Loanwords in the World's Languages: A Comparative Handbook | page = [https://books.google.co.id/books?id=HnKeVbwTwyYC&lpg=PP1&hl=en&pg=PA370#v=onepage&q&f=false 370] | publisher = Walter de Gruyter | year = 2009}}

* {{Cite book| ref = harv | last = Finkenstaedt| first = Thomas | author2 = Dieter Wolff | title = Ordered Profusion; studies in dictionaries and the English lexicon | publisher = C. Winter | year = 1973| isbn = 978-3-533-02253-4| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv | title = A companion to Latin studies | first = John Edwin | last = Sandys| location = Chicago | publisher = [[University of Chicago Press]] | year = 1910| pages = 811–812}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last = Allen| first = William Sidney | year = 2004| title = Vox Latina – a Guide to the Pronunciation of Classical Latin | edition = 2nd | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | isbn = 978-0-521-22049-1}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | title=The foundations of Latin | last = Baldi| first = Philip| location=Berlin | publisher=Mouton de Gruyter | year = 2002}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last =Bennett| first = Charles E.| title = Latin Grammar| publisher = Allyn and Bacon| location = Chicago| year = 1908| isbn = 978-1-176-19706-0}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | title=A grammar of Oscan and Umbrian, with a collection of inscriptions and a glossary | first=Carl Darling | last = Buck| location=Boston | publisher=Ginn & Company | year = 1904}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | first=Victor Selden | last = Clark| year = 1900| title = Studies in the Latin of the Middle Ages and the Renaissance | location = Lancaster | publisher = The New Era Printing Company}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last =Diringer| first = David| title = The Alphabet – A Key to the History of Mankind| publisher = Munshiram Manoharlal Publishers Private Ltd.| location = New Delhi| year = 1996| origyear = 1947| isbn = 978-81-215-0748-6}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | title=Vulgar Latin| first1first = József | last1 last= Herman| first2 = Roger (Translator) | last2 = Wright| location = University Park, PA| publisher = [[Pennsylvania State University Press]]| year = 2000| isbn = 978-0-271-02000-6}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last = Holmes| first = Urban Tigner| last2 = Schultz| first2 = Alexander Herman| title = A History of the French Language| location = New York| publisher = Biblo-Moser| isbn = 978-0-8196-0191-9| year = 1938}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last =[[Tore Janson|Janson, Tore]] | year = 2004| title = A Natural History of Latin | location = Oxford | publisher = [[Oxford University Press]] | isbn = 978-0-19-926309-7}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last = Jenks| first = Paul Rockwell | year = 1911| title = A Manual of Latin Word Formation for Secondary Schools | location = New York | publisher = D.C. Heath & Co}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | first=Frank Robert | last = Palmer| title=Grammar | edition = 2nd | location=Harmondsworth, Middlesex, England; New York, N.Y., U.S.A. | publisher=[[Penguin Books]] | year = 1984| isbn = 978-81-206-1306-5}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | title = New comparative grammar of Greek and Latin | first=Andrew L | last = Sihler| location=New York | publisher=Oxford University Press | year = 2008}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | first=N. | last = Vincent| contribution=Latin | title=The Romance Languages| editor1-first=M. | editor1-last=Harris| editor2-first=N. | editor2-last=Vincent| publisher=[[Oxford University Press]] | year = 1990| location=Oxford | isbn = 978-0-19-520829-0}}

* {{Cite book| ref = harv | ref = harv | last = Waquet| first=Françoise | title=Latin, or the Empire of a Sign: From the Sixteenth to the Twentieth Centuries | publisher=Verso | year = 2003| isbn = 978-1-85984-402-1| first2=John (Translator) | last2 = Howe}}

* {{citeCite book| ref = harv | last = Wheelock| first=Frederic | title = Latin: An Introduction | publisher=Collins | edition=6th | year = 2005| isbn = 978-0-06-078423-2}}

* {{citeCite book| ref = harv | last = Curtius| first=Ernst | title=European Literature and the Latin Middle Ages | publisher=Princeton University | year = 2013| isbn = 978-0-691-15700-9}}

* {{cite web | url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/resolveform?lang=la | title=Latin Dictionary Headword Search | work=Perseus Hopper | publisher=Tufts University}} Searches Lewis & Short's ''A Latin Dictionary'' and Lewis's ''An Elementary Latin Dictionary''. Online results.

* {{cite web | url=http://www.online-latin-dictionary.com | title=Online Latin Dictionary with conjugator and declension tool | publisher=Olivetti Media Communication}} Search on line Latin-English and English-Latin dictionary with complete declension or conjugation. Online results.

* {{cite web | url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?lang=la | title=Latin Word Study Tool | work=Perseus Hopper | publisher=Tufts University}} Identifies the grammatical functions of words entered. Online results.

* {{cite web | url=http://www.u.arizona.edu/~aversa/latin/ | title=Latin Inflector | last = Aversa| first = Alan| publisher=University of Arizona}} Identifies the grammatical functions of all the words in sentences entered, using Perseus.

* {{cite web | url=http://www.verbix.com/languages/latin.shtml | title=Latin Verb Conjugator | publisher=Verbix}} Displays complete conjugations of verbs entered in first-person present singular form.

* {{cite web | url=http://stranica.net63.net/verba_latina | title=Online Latin Verb Conjugator}} Displays conjugation of verbs entered in their infinitive form.

* {{cite web| url = http://lysy2.archives.nd.edu/cgi-bin/words.exe | title = Words | last = Whittaker| first = William| publisher = Notre Dame Archives | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20060618211448/http://lysy2.archives.nd.edu/cgi-bin/words.exe | archivedate = 18. 606. 2006 |df= }} Identifies Latin words entered. Translates English words entered.

* {{cite web | url=http://alpheios.net | title=Alpheios | publisher=Alpheios Project}} Combines Whittakers Words, Lewis and Short, Bennett's grammar and inflection tables in a browser addon.

* {{Cite book| ref = harv | url=https://books.google.com/books?id=2sIDAAAAQAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false | title=A new abridgment of Ainsworth's Dictionary, English and Latin, for the use of Grammar Schools | last = Dymock| first = John| edition=4th | location=Glasgow | publisher=Hutchison & Brookman | year = 1830}}

* {{cite web| url=http://latinum.org.uk | title=Latinum | work=Latin Latin Course on YouTube and audiobooks | first=Evan | last =der Millner | authorlink=Evan der Millner | year = 2007| publisher=Molendinarius | accessdate = 202. 2. 2012}}

* {{cite web| url=http://www.u.arizona.edu/~aversa/latin/simplicissimus.pdf | title = Simplicissimus | last = Byrne| first = Carol| year = 1999| publisher = The Latin Mass Society of England and Wales | accessdate = 20. 404. 2011}} (a course in [[ecclesiastical Latin]]).

* {{cite web| url=http://www.hs-augsburg.de/~harsch/Ludus/lud_port.html | title=Ludus Latinus Cursus linguae latinae | work=Bibliotheca Augustiana | last = Harsch| first = Ulrich| year = 2010| location=Augsburg | publisher=University of Applied Sciences | language = Latin | accessdate = 24. 606. 2010}}

* {{Cite book| ref = harv | url = http://www.gutenberg.org/etext/15665 | title = New Latin Grammar | first = Charles E. | last = Bennett| year = 2005| publisher = Project Gutenberg | origyear=1908 | edition = 2nd | isbn = 978-1-176-19706-0}}

* {{citeCite book| ref = harv | last = Griffin| first=Robin | title=A student's Latin Grammar | publisher=University of Cambridge | edition=3rd | year = 1992| isbn = 978-0-521-38587-9}}

* {{cite web| title = Latin Online, Series Introduction| url = http://www.utexas.edu/cola/centers/lrc/eieol/latol-0-X.html| first = Winifred P.| last = Lehmann| first2 = Jonathan| last2 = Slocum| publisher = The University of Texas at Austin | year = 2008| accessdate = 16. 909. 2009}}

* {{cite web| title = Latin Pronunciation – a Beginner's Guide| url = http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A657272| year = 2001| publisher = H2G2, BBC}}

* {{cite web | title = Phonetica Latinae-How to pronounce Latin | url = http://la.raycui.com/ | last = Cui| first = Ray| year = 2005| publisher = Ray Cui | accessdate = 25. 606. 2010}}