Јован И. Деретић — разлика између измена

Деретић наводи да је Сербон поштован као врховни бог код Срба који је био присутан свуда где је српски народ досегао. Да ли је сам бог добио име по народу, или народ по богу, како каже, још није откривено. Сербон има и своје двојнике код других народа, [[Античка Грчка|Грка]] и [[Антички Рим|Римљана]], али се његова улога ни код њих није променила, образлаже Деретић. Сербон је био бог рата, ратничког сталежа код Срба. Деретић тврди да је први који је дао правилан топоним о српском имену био [[Херодот]]. Херодот каже да се на Средоземном мору, тачније на источном делу Средоземног мора налази један залив за који су стари Грци мислили да је језеро. Херодот то језеро назива „сербонидос лимне“ на старогрчком језику, што Деретић тумачи као „српско језеро“. Други облик чистог српског имена Деретић налази код римског писца [[Плиније Старији|Плинија]] и географа Птолемеја. Обојица, тврди Деретић, употребљавају име „Серби“ народ који Деретић дефинише као Србе у пределу [[Кавкаске планине|Кавказа]]. На пределу античког [[Периферија Епир|Епира]] Деретић налази три топонима о наводном српском имену, Сербијани, Сербијана и Сербијане. На пределу [[Античка Грчка|античке Грчке]], тачније у [[Аркадија|Аркадији]] наводи место које се назива Сербон. Деретић сматра да је место добило име ако не по самом богу Сербону онда по храму тог бога који се на том месту наводно налазио. Затим у [[Месенија|Месенији]], налази место које се зове Сербота, у Лаконији место које се зове Сербојка. У [[Енглеска|Енглеској]], на британском острву, Деретић тврди да је постојало место које се звало Серберијам, и то име је наводно очувано кроз цео антички и средњовековни период све до 15. и 16. века када је тај назив промењен у Салзбери, истиче Деретић. То су називи у којима је наводно очувано „правилно српско име“. Поред ових, Деретић налази нешто измењена српска имнаимена у којима је дошло до замене једног од сугласника, па тако за град [[Софија|Софију]] који се у античком звао Сердика, Деретић тврди да се звао Сербика. Иначе, што се тиче правог, односно изворног назива за Србе, Деретић тврди да он гласи „Серби“.