Јован И. Деретић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Име Срба: Исправљена грешка у куцању ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
→Приступ библијској етнографији: Исправљена грешка у куцању ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
||
Ред 80:
”Серби народ и раса - Нова Вулгата” је дело које је скоро у целости базирано на Старом Завету, који представља битан извор и у другим његовим делима. Међутим, Деретић Стари Завет не узима као чврст историјски извор, него као основ за разматрање историје и упоређује са другим античким изворима, те тако изводи закључке повезујући античке писце, разне археолошке налазе, Стари Завет и друго...
Деретић даје приказ о томе како је у [[антика|античко време]] историја често показивана кроз призму знања којим влада одређени народ. Тако објашњава како [[античка Грчка|стари Грци]] немају конкретног знања о пределима северно од [[Дунав]]а, па тако ни о народима који тамо живе, па их све називају ”[[Хиперборејци]]ма” (што се преводи као ”народи преко-буре”), [[Скити]]ма и др. Даје велики број таквих примера код старих писаца, који се преносе до данашњих дана и тако стварају криву слику историје. Потом наводи и његова тумачења, која поткрепљује тумачењима других историчара ([[Јосиф Флавије]], Џозеф Меде, Бошар и многи други), где се даје слика да на великом делу Европе, оном на којем данас живе Словенски народи, да су се ту налазили и у античко време, те да су се звали другим именима: [[Сармати]], [[Венди]], [[Анти]], [[Илири]], [[Трачани]], [[Дачани]]... Деретић даје објашњење о овим именима и прави јасну разлику између имена којима сам народ себе зове у односу на она која неком народу дају стари Грци, Латини...
Ту објашњава како је име ”Сармати” настало због несавршености Грчког језика, те да ови ”... где стоји Б стављају МП, а некад и само М...”, а да то у ствари значи ”Сарбати”, што је старо име за Србе.
| |||