Википедија

Пипери — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
м Реорганизација зарад лепше прегледности - истакнути параграфи и коригован део који није адекватно написан
Ред 37:
 
=== Предплеменски период и прелазак на племенску организацију ===
Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око шестог и седмог века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били илирско-романско становништво, називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра и други.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код Стијене, а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град [[Доклеа|Дукља]], односно [[Доклеа|Диоклеја]], што објашњава порекло тих топонима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и формирана Лушка жупа.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>
 
=== Слојеви словенског и несловенског порекла ===
Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет Србима. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.
 
Линија 49 ⟶ 50:
[[Датотека:Dio katuna Gornje Zete sredinom XV vijeka cir.png|мини|десно|250п|Катуни у Горњој Зети средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера]]
 
=== Први помени Пипера ===
Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>▼
 
Пипери се први пут спомињу у [[Млетачка република|Млетачким]] документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према Константину Јиречеку, Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику.<ref>Константин Јиречек, "Историја Срба II", Београд, 1952, 45</ref> Историчар Бранислав Ђурђев указује да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.<ref name="Ђурђев"/> Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном [[Манастир Врањина|манастиру Врањина]], између Млечана са [[Стефан Црнојевић|Стефаном Црнојевићем]] и народом горње Зете који је прихватио његову управу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Ту се осим Куча спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.<ref name="ДимМил">Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856. г</ref><ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796, страна 23.</ref> На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били православци.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија"/>
 
▲Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>
 
Нажалост, због недостатака историјских списа из ранијих периода, остаје непознато када су се Пипери као племе тачно формирали.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=311-322}}</ref> Ипак, оно што јесте познато је да се одлике племенске организације стичу крајем 15. века и негде у току 16. века Пипери постају потпуно формирано племе.<ref name="Ђурђев"/>
 
Крајем 15. века, територије где су Пипери заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. веку. Тада је на месту Пипера и Братоножића формирана Пиперска нахија. Становништво се делило по томе ко им је казнец, односно особа задужена за прикупљање пореза и даџбина, што се може видети из пописа 1497. године.<ref name="Ђурђев"/> Према Ердељановићу, Пипери још увек нису били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију Братоножића.<ref name="Ђурђев"/> Крајем 15. и почетком 16. века почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно тај старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или делом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко порекло, о чему ће бити речи у делу код родова.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена">{{cite book|last=Ердељановић|first=Јован|title=Кучи, Братоножићи и Пипери|date=1907. |publisher=Државна штампарија Краљевине Србије - Српски ентографски зборник|location=Београд|pages=273-309}}</ref><ref name="Ђурђев"/> У турским дефтерима од 15. века па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског порекла, а вера српска православна. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов ; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев), Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.<ref name="Ђурђев"/>
 
=== Племенски период до Првог светског рата ===
Линија 64 ⟶ 66:
Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године, испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из Аустрије, а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на стару Херцеговину, где су јој се придружила многа племена попут Дробњака, Пивљана и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину Лазару Соранцу (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички Клименти.<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у Рим 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, тачније како је више био низ побуна и битака, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609., против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседни Пипери, Кучи
и Бјелопавлићи, али и он бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/>
 
Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела "Историја Црне Горе" [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у "Историји српског народа" да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интезивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 17. века.<ref name="Владимир"/> Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили на [[католицизам]] односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизма]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у том периоду. Ипак, у истом делу, Ћоровић наводи да су за време пада под Османлије ови простори били готово у потпуности православни, како српска племена попут Пипера, тако и Албанци.<ref name="Владимир"/> На основу овог, поједини историчари, углавном из хрватске историографије, доносе погрешну тезу да Пипери пре 1610. године нису били православци. Та теза је нетачна, јер се директно коси са оним што је Сима Милутиновић конкретно изнео, као и другим изворима, међу којима и претходно споменутим договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство. Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века. Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског Марина Биција (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије, са циљем прикупљања података, али и покушајима покатоличавања православних. Он наводи у свом извештају из 1610. године, Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће као и Куче (који су касније описани код Болице као католици), одвојено од Албанаца. Навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена) и да су мешовито православни и католици.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније, Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza) је забележио и дао податке о српским и албанским племенима на простору Зете. За разлику од Биција који је Пипере колективно описао са осталим српским племенима, он даје конкретније податке о Пиперима појединачно. Наводи да у Пиперима 1614. године има 270 кућа и око 700 наоружаних људи под командом Радослава Божидарова, а записани су сви као припадници [[Српска православна црква|српске православне вере]].<ref name="Ђурђев"/><ref name="mb1614">[http://www.montenegrina.net/pages/pages_e/history/report_and_description_of_the_sanjak_of_shkodra1614.htm Mariano Bolizza, report and description of the sanjak of Shkodra (1614)]</ref> Исто важи и у свим каснијим извештајима и дефтерима, где се изричито спомињу као српске православне вероисповести.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Дакле, готово свуда се Пипери спомињу као православни од самог помена имена Пипера из 15. века. Овоме иде у прилог и то да су једини црквени објекти у Пиперима и околини православни. Међу њима су и [[манастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века, а обновљена у 17. веку, као и [[манастир Дуга Морачка]] из 13. века чији је ктирор [[Вукан Немањић]],<ref name="ДугаМитроп">{{cite web|title=Женски манастири |url=http://mitropolija.com/zenski-manastiri/ |website=Митрополија Црногорско-Приморска |accessdate=15. 08. 2018}}</ref> а онда измештен у место Дуга на граници Пипера и Братоножића (у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти) од стране Пипера и других брдских племена у 18. веку да не би био разаран од Османлија,<ref name="ДугаМитроп"/> о чему ће бити речи касније.▼
 
У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС"/>
Ред 109:
По једној верзији предања, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ">{{cite web|last=Вукићевић|first=Иван|title=Родови у Црној Гори према народним предањима|url=https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|website=Српски ДНК Пројекат, Порекло|accessdate=22. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180122181610/https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|archive-date=22. 01. 2018|dead-url=yes}}</ref> Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из Херцеговине.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут Озринића који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут Хота и Краснића. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог заједничког претка.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Ипак, ова предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштниски нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>
 
Старији слој чине стари [[Срби]] [[Лужани (село)|Лужани]] и друге групе, као и групе [[Власи (Балкан)|старовлашког]] порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/> Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мугоше и други. Ипак, по другачијем виду који је раније споменут, до потпуног утапања становништва несловенског порекла у српско је дошло тек у време формирања племена због турских освајања када су уклоњени старији феудални облици и сточарство добило на значају.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> У сваком случају, њих је готово истисло новопридошло становништво у Пиперима. Ипак, старији слој није истиснут у потпуности, те су се неки попут многих Лужана раселили у друге крајеве попут крајева Паштровића, док су се други стопили у новији слој.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/>
 
Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци [[Срби|српског идентитета]],<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="Ђурђев"/> што се види по личним именима, језику и вери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска. Због чињенице да готово цео нов слој чини становништво које је дошло из Лутова у Братоножићима, често се називају и Лутовцима. Такође, вероватно је да се ради о досељеницима словенског или мешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити време досељења према народном предању.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Што се тиче Баћа, славили су [[Илиндан]], па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе [[Аранђеловдан]] и имају само једну кућу у Рогамима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>
 
=== Лутовци ===
Велика братства Лазаревића, Вукотића, Петровића и Ђурковића из новијег слоја, су по народном предању заједничког порекла и чине највећи број Пипера. Велика већина свих родова у тим братствима, као и велики број староседелаца, слави [[Аранђеловдан]]. Споменута четири братства су од претка Мијајла и у сродству су са Лутовцима у [[Братоножићи]]ма одакле су Лутовци дошли, и такође се често називају Лутовцима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> По народном предању, један њихов предак капетан Гојко, прадеда Мијајлов, на крају 15. века, доселио се из Пирота после пада [[Српска Деспотовина|Српске деспотовине]] у те крајеве, али није јасно да ли се ради о [[Пирот]]у у [[Стара Србија|Старој Србији]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Постоји и теорија да се ради о области Пилот код [[Скадар|Скадра]], што се поклапа са споменутим временским периодом. Он је имао сина Николу, Никола сина Пипа, а Пипо сина Мијајла. Ипак, родослов од Пипа ка Гојку остаје непотврђен и дискутабилан. Такође, дешавало се да се одређена братства повежу погрешним пасовима са овима четири већих, те су те везе у родословима такође дискутабилне.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Што се тиче Мијајла, родослов од њега је врло добро описан, сем бочних грана којима се покушава довести у везу нека друга братства. Зна се да је Мијајло засигурно имао два сина, Гојислава који је живео у Свиби и Ђурка. Од Ђурка су настали Ђурковићи, а од Гојислава Лазаревићи, Петровићи и Вукотићи.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> За Лазаревиће треба истаћи да потичу од Гојковог сина Лазара који је остао на Свиби.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Касније су и из тих братстава настала још мања, па се од Вукотића јављају Божовићи и Равнолажани, Лазаревићи почињу чешће звати Марковићима и Поповићима, док су на Свиби постали Вуковићи, који са Ђуровићима у том селу се заједно називају Свибњани. Ђурковићи у Завали и Потпећу се расељавају у друга места, па су од њих Лутовци у Братоножићима, Расловићи у Пиперској ријеци, Лумовићи у Црнцима и други. Што се тиче Вукотића, они потичу од Вукоте Гојислава који се са Свибе доселио у Стијену. Вукотин син је био Божидар, који је био војвода. Он је имао доста потомства, па се родови позивају само на своје директне линије, те може доћи до нејасноћа око појединих родбинских односа. Ипак, готово сви пасови се слажу са временским периодом, јер се засигурно зна да је Радослав Божидаров са почетка 17. века, кога је споменуо Маријан Болица, био Божидаров син, те се може приближно одредити време у које је живео Божидар.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Осим споменутих великих братстава, међу Пиперима имају и бројна друга братства и породице која ће бити споменута доле, попут Вучинића и Вукановића у Рогамима, Шундића, Ђуровића у Свиби који тамо мање братство и нису од гореспоменутог Лазара, и друга мања братства.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>
 
=== Уопштено о родовима ===
Уопштено, родослове пиперских братстава можемо пратити из усмених извора у дубоку прошлост скоро са поузадном таћношћу до 15 пасова (генерација) што је утврдило више реномираних етнографа и историчара нпр.: [[Јован Ердељановић]], [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/od-pada-crnojevica-do-petrovica/risto-kovijanic-pomeni-crnogorskih-plemena-u-kotorskim-spomenicima-i-xiv-xvi-vijek/ Ристо Ковијанић] и [https://web.archive.org/web/20131029193735/http://www.bh-leksikon.ba/index.php?sid=648 Бранислав Ђурђев]. А братства која су забиљежена, у усменој и писаној историји, набрајана без обзира на хијерархијску припадност (да ли су подгрупа других братстава), су: Алагићи, Бановићи, Банашевићи, Башовићи, Бецићи, Бешевићи, Божановићи, Бојовићи, Брацановићи, Брковићи, Ближњани, Ђуровићи, Жујовићи, Црнчани, Стијењани, Оташевићи, Стаматовић,Stojanovići, Пренеташевићи, Марковићи Маринковићи, Маудићи, Михаиловићи (из Сеоца-Стијена Пиперска) братстава, Вуковићи, Вукотићи, Николићи, Вучелићи, Ћоровићи, Давидовићи, Лутовци, Лазаревићи,Jovovići, Шћепановићи, Кркељићи, Раичевићи, Пајовићи, Милутиновићи, Миличковићи, Милићевићи, Драгутиновићи, Јовановићи, Зарићи, Живковићи, Илићи, Вучковићи, Ојданићи, Пулевићи, Перковићи,Pavićevići, Племићи, Перошевићи, Радојевићи, Јанићи, Дакићи, Јеленићи, Савићи, Пилетићи, Новаковићи, Драгићевићи, Матовићи, Поповићи, Вукашиновићи, Љумовићи, Вучинићи, Глигоровићи, Перићи, Дакићи, Петровићи, Ћосићи, Божовићи, Пантићи, Стевановићи, Ристовићи, Ћетковићи, Радоњићи, Дмитровићи, Ненадићи,Savovići, Радевићи, Драгишићи, Рогамовићи, Свибњани, Шћепановићи, Шћекићи. Пиперским братствима припада и стара српска породица Тешановић, која се помиње у Дечанској Хрисовуљи I, II, III 1335-1345. године. Породица Тешановић је поријеклом са подручја Враке код Скадра, која је прешла у Брда у племе (братство) Пипери.
 
== Култура, животу и обичајиПиперима ==
КаоИз штовеликог јеброја речено,битака се види зашто Пипери важе за једно од најратоборнијих брдских племена. Код њих је веома заступљена војничка традиција. Њихова прошлост је била веома крвава и бурна.

=== Живот и народни обичаји ===
Због многобројних сукоба и борби, нису се у прошлости могли посветити културном развоју, а писменост је раније била веома мала, мада је касније почела да се шири из Манастира [[Манастир Ћелија Пиперска|Ћелијa Пиперска]].
 
[[Датотека:Saint Stephen of Piperi.jpg|300px|мини|[[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]] — ктиторска фреска]]
 
Такође, као последица учесталих сукоба, веома мало цркава је било изграђено у Пиперском крају. Највећи манастир у том крају јесте [[Манастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века. Овоме иде у прилог да су поред да је данашњи манастир окружен са две значајне ископине: Градином, из 9. века, за коју се претпоставља да је била седиште Епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се налази и ископина цркве, претпоставља се из 6. века, која је била посвећена [[Арханђел Михајло|Арханђелу Михајлу]].<ref name="МанастирЋелијаПиперска">{{cite web|title=Ћелија Пиперска|url=http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/|website=Манастир Ћелија Пиперска|accessdate=20. 03. 2018}}</ref> Сматра се да је манастир Ћелија Пиперска подигао [[Стефан Немања]].<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> У 17. веку га је обновио [[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]]. [[стефан Пиперски|Преподобни Стефан Пиперски]] је тамо боравио до своје смрти.<ref name="МанастирЋелијаПиперска"/> Од осталих цркава треба споменути ону на Близни и Бјелоглаву у Радећи, где је било опште пиперско збориште.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Такође, међу манастирима у близини Пипера је и раније споменути женски [[манастир Дуга Морачка]].<ref name="ДугаМитроп"/> Подигнут је у 13. веку и ктитор му је био [[Вукан Немањић]]. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на око 10 километара удаљености од садашње локације. Због непрестане опасности од Османлија и претњи по манастир, 1752. године, Пипери, Кучи, Братоножићи и Васојевићи га измештају на скровитије места у село Дуга, испод Калуђеровог брда. Оно је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти, што говори о дугој активности и традицији православља у овим крајевима. Према предању, у време премештања била је колона људи у дужини од 6 км, који су са руке на руку пренели су камен по камен манастира за једну ноћ.<ref name="ДугаМитроп"/> Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан, јер тада владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги.<ref name="ДугаМитроп"/> Ту су постојале и четири капије, којих данас више нема, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Овде се подигао и велики духовник 19. века – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима. Он је од 3. до 15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и учестовао је у спречавању мењања вере у Ислам свог племена [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ДугаМитроп"/> У близини у суседним Братоножићима са којима су Пипери везани, је и манастир Светог Николе у Пелевом Бријегу који је био активан још у време српске династије [[Немањићи|Немањића]].<ref name="ДугаМитроп"/>▼
 
Иако су услови били веома тешки, Пипери су се одликовали великом приврженошћу вери, а о људима који су прихватили [[Ислам]] као веру, у Пиперима готово да нема и нигде ce не спомињу, ни у историјским списима ни у предању, сем једног малог броја који је у Спуж дошао из Пипера.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> О значају цркве за Пипере сведочи и то да док су били под управом Скендериског митрополита, њихове везе са Црногорцима су биле слабе и често су долазили у сукобе. Чим су потпали под [[Црногорска митрополија|Црногорску митрополију]] око 1675. године за време владике Руфима II, везе су постале тешње што је кулминирало и политичким уједињењем једних са другима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>▼
 
И код Пипера, као и околних племена, постоји стари обичај да "селари", односно они што су остали у селу, на Илиндан на коњима однесу ствари које су потребне пастирима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Што се тиче својине, она је углавном заједничка и назива се комун или комуница.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Осим тог обичаја, постоји и обичај "престалица" то јест, ако неко у планинама изгуби стоку, а други то нађе, онда тај који је нашао њу донесе на "сједнице" (састанке), па они који су изгубили стоку, када је препознају, узму је одатле.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>
Линија 134 ⟶ 135:
Осим по војевању, Пипери су били познати по квалитетним виноградарским сортама које су узгајали.
 
=== Вера ===
▲Такође, каоКао последица учесталих сукоба, веома мало цркава је било изграђено у Пиперском крају. Највећи манастир у том крају јесте [[Манастирманастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века. Овоме иде у прилог да су поред да је данашњи манастир окружен са две значајне ископине: Градином, из 9. века, за коју се претпоставља да је била седиште Епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се налази и ископина цркве, претпоставља се из 6. века, која је била посвећена [[Арханђел Михајло|Арханђелу Михајлу]].<ref name="МанастирЋелијаПиперска">{{cite web|title=Ћелија Пиперска|url=http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/|website=Манастир Ћелија Пиперска|accessdate=20. 03. 2018}}</ref> Сматра се да је манастир Ћелија Пиперска подигао [[Стефан Немања]].<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> У 17. веку га је обновио [[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]]. [[стефан Пиперски|Преподобни Стефан Пиперски]] је тамо боравио до своје смрти.<ref name="МанастирЋелијаПиперска"/> Од осталих цркава треба споменути ону на Близни и Бјелоглаву у Радећи, где је било опште пиперско збориште.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Такође, међу манастирима у близини Пипера је и раније споменути женски [[манастир Дуга Морачка]].<ref name="ДугаМитроп"/> Подигнут је у 13. веку и ктитор му је био [[Вукан Немањић]]. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на око 10 километара удаљености од садашње локације. Због непрестане опасности од Османлија и претњи по манастир, 1752. године, Пипери, Кучи, Братоножићи и Васојевићи га измештају на скровитије места у село Дуга, испод Калуђеровог брда. Оно је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти, што говори о дугој активности и традицији православља у овим крајевима. Према предању, у време премештања била је колона људи у дужини од 6 км, који су са руке на руку пренели су камен по камен манастира за једну ноћ.<ref name="ДугаМитроп"/> Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан, јер тада владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги.<ref name="ДугаМитроп"/> Ту су постојале и четири капије, којих данас више нема, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Овде се подигао и велики духовник 19. века – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима. Он је од 3. до 15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и учестовао је у спречавању мењања вере у Ислам свог племена [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ДугаМитроп"/> У близини у суседним Братоножићима са којима су Пипери везани, је и манастир Светог Николе у Пелевом Бријегу који је био активан још у време српске династије [[Немањићи|Немањића]].<ref name="ДугаМитроп"/>
 
▲Иако су услови били веома тешки, Пипери су се одликовали великом приврженошћу вери, а о људима који су прихватили [[Ислам]] као веру, у Пиперима готово да нема и нигдеготово ceда се нигде не спомињу, ни у историјским списима ни у предању, сем једног малог броја који је у Спуж дошао из Пипера, као и малом броју породица из других крајева.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> О значају цркве за Пипере сведочи и то да док су били под управом Скендериског митрополита, њихове везе са Црногорцима су биле слабе и често су долазили у сукобе. Чим су потпали под [[Црногорска митрополија|Црногорску митрополију]] око 1675. године за време владике Руфима II, везе су постале тешње што је кулминирало и политичким уједињењем једних са другима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>
 
Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела "Историја Црне Горе" [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у "Историји српског народа" да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интезивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 17. века.<ref name="Владимир"/> Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили на [[католицизам]] односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизма]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у том периоду. Ипак, у истом делу, Ћоровић наводи да су за време пада под Османлије ови простори били готово у потпуности православни, како српска племена попут Пипера, тако и Албанци.<ref name="Владимир"/>
 
▲Поводом питања религије ПипераИпак, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела "Историја Црне Горе" [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у "Историји српског народа" да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интезивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других,пре у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 171610. века.<refбили name="Владимир"/> Конкретноправославци, Сима Милутиновић наводиодносно да јенису Руфимбили превео назадкатолици у православљетом Кучепериоду, Братоножићепотвруђује и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили наоно [[католицизам]]Сима односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизмаМилутиновић]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у томспоменутом периоду.делу Ипак,заправо у истом делуизнео, Ћоровићјер наводије даспоменуо супредање закоје времеукључује падасуседне под Османлије ови простори били готово у потпуности православниБратоножиће, какоа српска племена попут Пипера, таконе и АлбанциПипере.<ref name="Владимир"/>Пипере Накао основуправославце овог,бележе појединии историчари,историјски углавномизворими из хрватскетог историографије, доносе погрешну тезу да Пипери пре 1610периода. годинеМеђу нису били православци. Та тезањима је нетачна, јер се директно коси са оним што је Сима Милутиновић конкретно изнео, као и другим изворима, међу којима и претходно споменутимспоменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског Марина Биција (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије, са циљем прикупљања података, али и покушајима покатоличавања православних. Он наводи у свом извештају из 1610. године, Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће као и Куче (који су касније описани код Болице као католици), одвојено од Албанаца. Навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена) и да су мешовито православни и католици.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније, Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza) је забележио и дао податке о српским и албанским племенима на простору Зете. За разлику од Биција који је Пипере колективно описао са осталим српским племенима, он даје конкретније податке о Пиперима појединачно. Наводи да у Пиперима 1614. године има 270 кућа и око 700 наоружаних људи под командом Радослава Божидарова, а записани су сви као припадници [[Српска православна црква|српске православне вере]].<ref name="Ђурђев"/><ref name="mb1614">[http://www.montenegrina.net/pages/pages_e/history/report_and_description_of_the_sanjak_of_shkodra1614.htm Mariano Bolizza, report and description of the sanjak of Shkodra (1614)]</ref> Исто важи и у свим каснијим извештајима и дефтерима, где се изричито спомињу као српске православне вероисповести.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Дакле,Историјски готовоизвори свудабележе се Пипери спомињуПипере као православниправославце од самог помена имена Пипера из 15. века. ОвомеЧињеници да су Пипери од настанка племена били православни иде у прилог и то да су једини црквени објекти у Пиперима и околини православни. Међу њима су и [[манастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века, а обновљена у 17. веку, као и [[манастир Дуга Морачка]] из 13. века чији је ктирор [[Вукан Немањић]],<ref name="ДугаМитропЕрдељановићКБП">{{cite web|title=Женски манастири |url=http://mitropolija.com/zenski-manastiri/ |website=Митрополија Црногорско-Приморска |accessdate=15. 08. 2018}}</ref> а онда измештен у место Дуга на граници Пипера и Братоножића (у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти) од стране Пипера и других брдских племена у 18. веку да не би био разаран од Османлија,<ref name="ДугаМитроп"/> о чему ће бити речи касније.
== Познати Пипери ==
Испод је списак познатих људи који су рођени у Пиперима или чије породице воде порекло из Пипера:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пипери”