Српски Милетић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Царица Марија Терезија је, већ започету, колонизацију становништва из западних крајева Хабзбуршке монархије у слабо насељену Војводину интензивирала у огромној размери. Стотине хиљада људи предвиђено је за пресељење. Придошли Немци су већином били из Шварцвалда, а мањи део је дошао из Палатината и Бадена. Било је и оних који су дошли и из Мајнца, Трира, Лорене, Сара и Хохензолена. Немци су били уписани у црквеним књигама Оџацима и пре колонизације. Уз то, развојачењем дела Војне границе поставило се питање решавања статуса великог броја милитара са њиховим породицама. У овом политичко-економско-социјалном, конфесионалном и демографском оквиру одиграло се насељавање пустаре Милетић и Овсеница Србима из прекодунавских крајева 1745. године. Са доста квалитетних ораница и лепим пашњацима Српски Милетић развијало се налик суседним насељима сличне судбине: прве три године ослобођени феудалних и државних давања, а затим до 1770. године обавезе су узимане према Трауновом урбару и ерарским прописима.
Православни храм Св. апостола и јеванђелиста Матеја саграђен је 1750. године, а 1754. године је освећен. Иконостас је обновљен 1890. године захваљујући Стевану Грађанском, тадашњем председнику црквене општине. Колаудација и освећење оправљене богомоље обављено је 1892. године. Браћа Стеван и Димитрије Грађански су у то време држали фабрику кудеље у месту, и бавили су се хуманитарним радом.<ref>"Школски лист", Сомбор 1891.</ref> Стеван се истакао и 1899. године прилогом од 100 ф. за зидање православне цркве у Сантову.<ref>"Школски лист", Сомбор 1899.</ref> Земљорадња и сточарство су била главна занимања становништва што је чинило окосницу економског потенцијала Монархије очекивану са овог некадашњег предијума, сада коморског добра.
У време цара Јосифа, наследника царице Марије Терезије у Српски Милетић је досељено још Немаца. Временом је дошло до потпуног губљења српске популације. По извештају из 1818. године у месту доминирају католици са 1766 душа, православних је дупло мање - 800, док је само четири Јевреја.<ref>Istvan Horvat: "Tudomanyos Gyüjtemeny, (Wissenschaftl. Sammlung.) hung, Том 4", Buda 1818.</ref> Број Немаца у Српском Милетићу је нагло порастао 1820. године број Немаца је био 1898, а 1836. године 2216. 1936. године Милетић је чисто немачко село са 765 кућа и 3837 становника. Ипак, насеље је кроз векове сачувало име Српски Милетић. Захтев за изградњу католичке цркве је поднет 1810. године, али је изградња одложена до 1816. године. Црква је завршена 1824. године. 1926. године. Огранак Културбунда је основан 1926. године. Организација је интензивно учествовала у свим областима културе. Омладина је учила немачке народне песме, позоришне представе и други културни догађаји су били на немачком језику, јер је циљ био одржање матерњег језика и оживљавање националне свести. Након пораза Немачке у Другом светском рату Немци из Српском Милетића су расељени. 1946. године у село су досељени људи из Лесковца и околине Лесковца.
| |||