Вителије — разлика између измена

м
Вителије је био син Луција (Лициуса) Вителија који је био конзул и управник [[Сирија (провинција)|Сирије]] под царем [[Тиберије]]м. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник [[Африка (провинција)|Африке]]. Крајем 68. године, [[Галба]] му је доделио команду над [[Доња Германија|Доњом Германијом]], и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.
 
Вителије је по карактеру био безазлен, склон сваком добру, владар против своје воље, и немоћан у игри "виших сила". Као владар ковао је новац, на којем су поред његовог лика и ликови његове деце и оца Лициуса. Реч је о златницима, сребрњацима и бронзаним новчићима. Када је видео свуда издајство и поразе, захвалио се на власти.<ref>"Време", Београд 7. октобар 1934.</ref>
 
Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на [[Рајна|Рајни]] који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у [[Келн]]у извикан за цара.
У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је [[Римски сенат|Сенат]] у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Илирик]]а прогласиле за цара [[Веспазијан]]а.
Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили [[преторијанска гарда|преторијанци]]. Убрзо је Вителије био убијен на губилишту, где га је одвео један високи официр, током немира.
 
== Референце ==
26.978

измена