Душан Пекић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 36:
Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] је од [[15. новембар|15. новембра]] [[1941]]. године. Учествовао је у познатој [[Партизанска акција у Карловцу новембра 1941.|партизанској акцији у Карловцу]], које је предводио [[Већеслав Хољевац|Веца Хољевац]], [[19. новембар|19. новембра]] [[1941]]. године, када су преобучени у домобранске униформе упали у Карловачку болницу, у покушају да ослободе [[Маријан Чавић|Маријана Чавића]]. Акција није успела јер су [[усташе]] пребациле Чавића, из болнице у затвор. Иако неуспешна акција је имала великог одјека, како код народа тако и код окупатора.
Од јануара до маја [[1942]]. године био је на дужности курира
Четврта непријатељска офанзива га је затекла у болници [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба Хрватске]]. У то време непријатељ је успео да прекине везу између Главног штаба Хрватске и
У [[Тринаеста пролетерска ударна бригада|Тринаестој пролетерској бригади]], Пекић је најпре био [[политички комесар]] Првог батаљона, затим командант Другог батаљона, а [[1. август]]а [[1943]]. године, постао је заменик команданта бригаде. С бригадом је учествовао у многим борбама, а нарочито се истакао у на Плавцима, [[1943]]. године, затим у борбама у Горињи, Пљешивици, Добранцима и др.
У јесен [[1943]]. године, [[Трећи рајх|Немци]] су покренули офанзиву на Жумберак. У тим борбама Пекић је тешко рањен и упућен у [[Лика|Лику]] на лечење. По оздрављењу га је [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске]] поставио на дужност
После ослобођења Југославије, обављао више одговорних функција у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]]. Био је командант дивизије, командант механизованог корпуса, начелник Школског центра, командант Војног подручја, начелник Управе у Генералштабу ЈНА, заменик главног инспектора ЈНА и заменик [[Начелници Генералштаба ЈНА|начелника Генералштаба ЈНА]]. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а.
| |||