Emocija — разлика између измена

Emocija je bilo koje [[Свест|svesno iskustvo]]<ref>{{cite book|last=Panksepp|first=Jaak|title=Affective neuroscience : the foundations of human and animal emotions|year=2005|publisher=Oxford Univ. Press|location=Oxford [u.a.]|id=ISBN 0-19-509673-8|pages=9|edition=[Reprint]|quote=Our emotional feelings reflect our ability to subjectively experience certain states of the nervous system. Although conscious feeling states are universally accepted as major distinguishing characteristics of human emotions, in animal research the issue of whether other organisms feel emotions is little more than a conceptual embarrassment}}</ref><ref>{{cite journal|last=Damasio|first=AR|title=Emotion in the perspective of an integrated nervous system.|journal=Brain research. Brain research reviews|date=May 1998|volume=26|issue=2-3|pages=83-6|pmid=9651488|doi=10.1016/s0165-0173(97)00064-7}}</ref><ref>{{cite book|editor=Davidson Paul Ekman |editor2= Richard J. |title=The Nature of emotion : fundamental questions|year=1994|publisher=Oxford University Press|location=New York|id=ISBN 0-19-508944-8|pages=291-93|quote=Emotional processing, but not emotions, can occur unconsciously.}}</ref> karakterisano intenzivnom mentalnom aktivnošću i izvesnim stepenom [[pleasure|zadovoljstva]] ili [[suffering|nezadovoljstva]].<ref>Cabanac, Michel (2002). "What is emotion?" ''Behavioural Processes'' 60(2): 69-83. "[E]motion is any mental experience with high intensity and high hedonic content (pleasure/displeasure)."</ref><ref name="Schacter"/> Naučni diskurs se pomerio na druga značenja i nema više [[svest|svesnog]] u definiciji. Emocije su obično [[Reciprocal determinism|isprepletane]] sa [[Mood (psychology)|raspoloženjem]], [[temperament]]om, [[Психологија личности|personalnošću]], [[Диспозиција|dispozicijom]], i [[Мотив|motivacijom]].<ref>{{cite web|url=http://psychology.about.com/od/psychologytopics/a/theories-of-emotion.htm |title=Theories of Emotion |publisher=Psychology.about.com |date=13. 09. 2013. |accessdate=11. 11. 2013}}</ref> Po nekim teorijama, [[spoznaja]] je važan aspekat emocije. Osobe koje prvenstveno deluju sledeći emocije koje osećaju mogu da izgledaju kao da ne razmišljaju, mada su mentalni procesi i dalje neophodni, naročito u tumačenju događaja. Na primer, realizacija našeg uverenja da smo u opasnoj situaciji i naknadno uzbuđenje živčanog sistema našeg tela (brz rad srca i disanja, znojenje, napetost mišića) je sastavni deo iskustva našeg osećaja [[strah]]a. Međutim, druge teorije tvrde da je emocija odvojena i da može prethoditi spoznaji.

 

 

Emocije obuhvataju različite komponente, kao što su subjektivno iskustvo, [[Спознаја|kognitivni proces]], izražajno ponašanje, psihofiziološke promene i instrumentalno ponašanje. Svojevremeno su akademici pokušali da poistovete emociju sa jednom od komponenti: [[Vilijam Džejms]] sa subjektivnim iskustvom, [[Бихејвиоризам|bihejvioristi]] sa instrumentalnim ponašanjem, [[Психофизиологија|psihofiziolozi]] sa fiziološkim promenama, i tako dalje. U bližoj prošlosti se smatralo da se emocija sastoji od svih komponenti. Različite komponente emocije su kategorisane donekle različito u zavisnosti od naučne diccipline. U [[Psihologija|psihologiji]] i [[Filozofija|filozofiji]], emocija tipično obuhvata [[Субјективност|subjektivno]], [[Свест|svesno]] [[subjective experience|iskustvo]] prvenstveno karakterisano psihofiziološkim [[Emotional expression|izrazima]], [[metabolizam|biološkim reakcijama]], i [[Mental state (disambiguation)|mentalnim stanjima]]. Sličan višekomponentni opis emocije je prisutan u [[sociologija|sociologiji]]. Na primer, Pegi Toits<ref name="Thoits, P. A. 1989">{{cite journal|last=Thoits | first = P. A. |year=1989 | title = The sociology of emotions | url = | journal = Annual Review of Sociology | volume = 15 | issue = |pages=317–342 | doi=10.1146/annurev.soc.15.1.317}}</ref> je pisala da emocije obuhvataju fiziološke komponente, kulturne ili emocionalne etikete (ljutnja, iznenađenje, etc.), ekspresivne radnje tela, i procenu situacija i konteksta.

Jedna druga linija istraživanja razmatra niz drugih jezika, pored engleskog, a jedan zanimljiv zaključak je da mnogi jezici imaju sličan, ali ne identičan pojam.<ref name="Russell">{{cite journal|last=Russell | first = J.A. |year=1991 | title = Culture and the Categorization of Emotion | url = | journal = Psychological Bulletin | volume = 110 | issue = 3|pages=426–450 | doi=10.1037/0033-2909.110.3.426 | pmid=1758918}}</ref><ref name = "Wierzbicka, Anna">Wierzbicka, Anna. Emotions across languages and cultures: diversity and universals. Cambridge University Press. 1999.</ref> U antropologiji, nemogućnost izražavanja ili uočavanja emocija ponekad se naziva aleksitimijom.<ref>Taylor, Graeme J. "Alexithymia: concept, measurement, and implications for treatment." The American Journal of Psychiatry (1984).</ref>

 

 

Emocija se može razlikovati od brojnih sličnih konstrukata u okviru [[Affective neuroscience|afektivne neuronauke]]:{{sfn|Fox|2008|pp=16–17}}

 

=== Džejms-Langeova teorija ===

 

=== Kenon-Bardova teorija ===

 

=== Teorija kognitivne procene ===