Википедија

Emocija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 7:
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje.<ref name="Schacter">{{cite book|last=Scirst Daniel L.|title=Psychology Second Edition|year=2011|publisher=Worth Publishers|location=41 Madison Avenue, New York, NY 10010|isbn=978-1-4292-3719-2|pages=310}}</ref> [[Fiziologija]] emocije je blisko povezana sa [[arousal|uzbuđenjem]] [[Нервни систем|nervnog sistema]], pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa specifičnim emocijama. Emocije su isto tako povezane sa tendencijama ponašanja. Ekstrovertirani ljudi su po prirodi više socijalni i izražavaju svoje emocije, dok su introvertne osobe u većoj meri društveno povučene i sakrivaju svoje emocije. Emocija je često pokretačka sila [[motiv]]acije, pozitivne ili negativne.<ref name="Gaulin 6">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/52495170|title=Evolutionary psychology|last=C. Gaulin|first=Steven J|publisher=Pearson/Prentice Hall|year=2004|isbn=9780131115293|edition=2.|publication-place=Upper Saddle River, N.J|oclc=52495170}}</ref> Prema drugim teorijama, emocije nisu uzročne sile, već jednostavno sindromi komponenti, koji mogu uključiti motivaciju, osećaj, ponašanje i fiziološke promene, ali nijedna od ovih komponenti nije emocija. Niti je emocija entitet koji uzrokuje ove komponente.<ref name="Barrett & Russell">Barrett, L.F. and Russell, J.A. The psychological construction of emotion. Guilford Press. 2015. {{page|year=|isbn=978-1462516971|pages=}}.</ref>
 
Emocije obuhvataju različite komponente, kao što su subjektivno iskustvo, [[Спознаја|kognitivni proces]], izražajno ponašanje, psihofiziološke promene i instrumentalno ponašanje. Svojevremeno su akademici pokušali da poistovete emociju sa jednom od komponenti: [[Vilijam Džejms]] sa subjektivnim iskustvom, [[Бихејвиоризам|bihejvioristi]] sa instrumentalnim ponašanjem, [[Психофизиологија|psihofiziolozi]] sa fiziološkim promenama, i tako dalje. U bližoj prošlosti se smatralo da se emocija sastoji od svih komponenti. Različite komponente emocije su kategorisane donekle različito u zavisnosti od naučne diccipline. U [[Psihologija|psihologiji]] i [[Filozofija|filozofiji]], emocija tipično obuhvata [[Субјективност|subjektivno]], [[Свест|svesno]] [[subjective experience|iskustvo]] prvenstveno karakterisano psihofiziološkim [[Emotional expression|izrazima]], [[metabolizam|biološkim reakcijama]], i [[Mental state (disambiguation)|mentalnim stanjima]]. Sličan višekomponentni opis emocije je prisutan u [[sociologija|sociologiji]]. Na primer, Pegi Toits<ref name="Thoits, P. A. 1989">{{cite journal|last=Thoits | first = P. A. |year=1989 | title = The sociology of emotions | url = | journal = Annual Review of Sociology | volume = 15 | issue = |pages=317–342317-342 | doi=10.1146/annurev.soc.15.1.317}}</ref> je pisala da emocije obuhvataju fiziološke komponente, kulturne ili emocionalne etikete (ljutnja, iznenađenje, etc.), ekspresivne radnje tela, i procenu situacija i konteksta.
 
Obim istraživanja o emocijama značajno je povećan u poslednje dve decenije, sa mnogim oblastima koja doprinose uključujući [[Psihologija|psihologiju]], [[Neurologija|neurologiju]], [[Endokrinologija|endokrinologiju]], [[Medicina|medicinu]], [[Istorija|istoriju]] i [[Информатика|računarske nauke]]. Brojne teorije koje pokušavaju da objasne poreklo, neurobiologiju, iskustvo i [[Functional accounts of emotion|funkciju]] emocija samo su dodatno podstakle intenzivnije istraživanje o ovoj temi. Trenutne oblasti istraživanja koncepta emocije uključuju razvoj materijala koji stimulišu i izazivaju emocije. Pored toga [[Pozitronska emisiona tomografija|PET scaniranje]] i [[Functional magnetic resonance imaging|-{fMRI}-]] snimci pomažu u izučavanju afektivnih procesa u mozgu.<ref>Cacioppo, J.T & Gardner, W.L (1999). Emotion. "Annual Review of Psychology", 191.</ref>
Ред 14:
 
== Etimologija, definicije, i diferencijacija ==
Reč „emocija” datira unazad iz 16. veka, kad je bila adaptirana od francuske reči -{''émouvoir''}-, sa značenjem „uzbuditi”. Termin emocija je uveden u akademske diskusije kao pojam koji obuhvata [[Passions (philosophy)|strasti]], [[Осећање|sentimente]] i [[Наклоност|naklonosti]].<ref name="Dixon, Thomas">Dixon, Thomas. From passions to emotions: the creation of a secular psychological category. Cambridge University Press. 2003. {{page|year=|isbn=978-0521026697|pages=}}. [https://books.google.com/books?id=B9c8tNQVI4YC link].</ref> Prema jednom rečniku, najranije preteče reči verojatno datiraju iz vremena samog nastanka jezika.<ref>{{cite book|last=|title=The Merriam-Webster dictionary (11th ed.) |year=2004|publisher=Merriam-Webster |location=Springfield, MA}}</ref> Moderna reč emocija je heterogena.<ref name="Fehr & Russell">{{cite journal|last=Fehr | first = B. | last2=Russell | first2 = J.A. |year=1984 | title = Concept of Emotion Viewed from a Prototype Perspective | url = | journal = Journal of Experimental Psychology, General | volume = 113 | issue = 3|pages=464–486464-486 | doi=10.1037/0096-3445.113.3.464}}</ref> U nekim upotrebama reči, emocije su intenzivna osećanja koja su usmerena na nekog ili nešto.<ref name="ReferenceA">Hume, D. Emotions and Moods. Organizational Behavior, 258-297.</ref> S druge strane, reč emocija se može koristiti za označavanje stanja koja su blaga (npr. iznerviran ili zadovoljan) i stanja koja nisu usmerena na nešto specifično (kao u anksioznosti i depresiji). Jedna linija istraživanja tako razmatra značenje reči emocije u svakodnevnom jeziku<ref name="Fehr & Russell"/> i ova upotreba je prilično različita od onog u akademskom diskursu.
Jedna druga linija istraživanja razmatra niz drugih jezika, pored engleskog, a jedan zanimljiv zaključak je da mnogi jezici imaju sličan, ali ne identičan pojam.<ref name="Russell">{{cite journal|last=Russell | first = J.A. |year=1991 | title = Culture and the Categorization of Emotion | url = | journal = Psychological Bulletin | volume = 110 | issue = 3|pages=426–450426-450 | doi=10.1037/0033-2909.110.3.426 | pmid=1758918}}</ref><ref name = "Wierzbicka, Anna">Wierzbicka, Anna. Emotions across languages and cultures: diversity and universals. Cambridge University Press. 1999.</ref> U antropologiji, nemogućnost izražavanja ili uočavanja emocija ponekad se naziva aleksitimijom.<ref>Taylor, Graeme J. "Alexithymia: concept, measurement, and implications for treatment." The American Journal of Psychiatry (1984).</ref>
 
Neki teoretičari opisuju emocije kao diskretne i dosledne odgovore na interne ili eksterne događaje koji imaju poseban značaj za organizam. Emocije su kratkotrajne i sastoje se od koordiniranog skupa odgovora, koji mogu uključivati verbalne, [[Fiziologija|fiziološke]], ponašanje i [[Nervni sistem|neuralne]] mehanizme.{{sfn|Fox|2008|pp=16–17}} Psihoterapeut Majkl K. Graham opisuje sve emocije kao da postoje na kontinuumu intenziteta.<ref>{{cite book|last=Graham|first=Michael C.|title=Facts of Life: ten issues of contentment|year=2014|publisher=Outskirts Press|pages=63|isbn=978-1-4787-2259-5|pages=}}</ref> Stoga strah može ići od blage zabrinutosti do užasa, ili sram može biti u opsegu od jednostavnog stida do toksične sramote.<ref>{{cite book|last=Graham|first=Michael C.|title=Facts of Life: Ten Issues of Contentment|year=2014|publisher=Outskirts Press|isbn=978-1-4787-2259-5|pages=}}</ref> Emocije su isto tako bile opisane kao biološki date i kao rezult [[evolucija|evolucije]], jer su pružile dobra rešenja za drevne i ponavljajuće probleme sa kojima se se susretali naši preci.<ref>{{cite journal|last=Ekman |first=Paul |title=An argument for basic emotions |journal=Cognition & Emotion |year=1992 |volume=6 |issue=3 |pages=169-200 |doi=10.1080/02699939208411068|url=http://www.emotional.economics.uni-mainz.de/Dateien/Ekman_1992_Psy_Review_Basic_Emotions.pdf }}</ref> Raspoloženja su osećanja koja su manje intenzivna od emocija i često nemaju kontekstualni stimulans.<ref name="ReferenceA"/>
Ред 79:
 
=== Džejms-Langeova teorija ===
Džejm-Langeova teorija govori da su emocije instinktivne, odnosno da se u određenoj situaciji automatski pokreću fiziološke promene u organizmu i promene u [[ponašanje|ponašanju]]. Prema ovoj teoriji, prvo nastaju fiziološke reakcije i ponašanje, a potom emocionalni doživljaj;ljudi u hitnim situacijama prvo reaguju,a zatim dožive emociju. Iz ove teorije sledi da se emocije ne mogu svesno regulisati zato što su refleksne.<ref name="James">{{cite journal|last=James | first = William |authorlink = William James |year=1884 | title = What Is an Emotion? | url = http://psychclassics.yorku.ca/James/emotion.htm | journal = [[Mind (journal)|Mind]] | volume = 9 | issue = 34|pages=188–205188-205 | doi=10.1093/mind/os-ix.34.188}}</ref><ref>{{cite book|last=Carlson | first = Neil | title = Physiology of Behavior | publisher = Pearson | series = Emotion | volume = 11th edition |date=22. 01. 2012. |pages= 388 |id=ISBN 0-205-23939-0}}</ref>
 
=== Kenon-Bardova teorija ===
Volter Kenon i Filip Bard nisu se slagali sa Džejm-Langeovom teorijom da je emocija instiktivna reakcija. Oni su smatrali da su fiziološke promene slične kod većine emocija i da su sve tri komponente istovremeno pokrenute opažanjem,odnosno procesima u [[mozak|mozgu]], a ne u [[nervni sistem|nervnom sistemu]].<ref>{{cite book|last=Carlson | first = Neil | title = Physiology of Behavior | publisher = Pearson | series = Emotion | volume = 11th edition |date=22. 01. 2012. |pages= 389 |id=ISBN 0-205-23939-0}}</ref><ref name="Cannon 1929 399–421">{{cite journal|last=Cannon|first=Walter B.|title=Organization for Physiological Homeostasis|journal=Physiological Reviews|year=1929|volume=9|issue=3|pages=399-421|doi=10.1152/physrev.1929.9.3.399}}</ref><ref>{{cite journal|last=Cannon|first=Walter B.|title=The James-Lange theory of emotion: A critical examination and an alternative theory.|journal=The American Journal of Psychology|year=1927|volume=39|pages=106-124|doi=10.2307/1415404}}</ref>
 
=== Teorija kognitivne procene ===
Ред 96:
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Denton|first=Derek |title=The Primordial Emotions: The Dawning of Consciousness |year=2006|publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-920314-7 |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fox|first=Elaine |title=Emotion Science: An Integration of Cognitive and Neuroscientific Approaches |year=2008|publisher=Palgrave MacMillan |isbn=978-0-230-00517-4 |pages=}}
* -{Dana Sugu & Amita Chaterjee [https://sites.google.com/site/sugudana/articles-1 "Flashback: Reshuffling Emotions"], ''International Journal on Humanistic Ideology'', Vol. 3 No. 1, Spring–Summer 2010.}-
* -{Cornelius, R. (1996). ''The science of emotion''. New Jersey: [[Prentice Hall]].}-
* -{Freitas-Magalhães, A. (Ed.). (2009). Emotional Expression: The Brain and The Face. Porto: University Fernando Pessoa Press.}- {ISBN|978-989-643-034-4}}.
* -{Freitas-Magalhães, A. (2007). ''The Psychology of Emotions: The Allure of Human Face''. Oporto: [[University Fernando Pessoa]] Press.}-
* -{González, Ana Marta (2012). The Emotions and Cultural Analysis. Burlington, VT : Ashgate.}-. {{page|year=|isbn=978-1-4094-5317-8|pages=}}
* -{Ekman, P. (1999). "[https://web.archive.org/web/20101228085345/http://www.paulekman.com/wp-content/uploads/2009/02/Basic-Emotions.pdf Basic Emotions]". In: T. Dalgleish and M. Power (Eds.). ''Handbook of Cognition and Emotion''. John Wiley & Sons Ltd, Sussex, UK:.}-
* {{Cite book|ref=harv| last=Russell Hochschild | first = Arlie |author-link = Arlie Russell Hochschild | title = [[The Managed Heart: the Commercialization of Human Feeling|The managed heart: commercialization of human feeling]] | publisher = University of California Press | location = Berkeley |year=1983 }}. {{page|year=|isbn=9780520054547|pages=}}
* -{Hogan, Patrick Colm. (2011). [http://www.themontrealreview.com/2009/What-literature-teaches-us-about-emotion.php ''What Literature Teaches Us about Emotion''] Cambridge: Cambridge University Press.}-
* -{LeDoux, J.E. (1986). The neurobiology of emotion. Chap. 15 in J.E. LeDoux & W. Hirst (Eds.) ''Mind and Brain: dialogues in cognitive neuroscience''. New York: Cambridge.}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Emocija”