Пипери — разлика између измена

Ипак, да су Пипери и пре 1610. били православци, односно да нису били католици у том периоду, потвруђује и оно [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] у споменутом делу заправо изнео, јер је споменуо предање које укључује суседне Братоножиће, а не и Пипере, као и то да су преведени прво на католичанство, а онда враћени назад у православље интервенцијом Руфима. Пипере као православце бележе и историјски извори из тог периода. Међу њима је и претходно споменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског Марина Биција (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије. Дело је написано са циљем прикупљања података, али и су описани и покушаји покатоличавања православних. Бици наводи у свом извештају из 1610. године Клименте које су чинили 10 села, односно племена, а поред албанских племена за која наводи да су изричито католичка, наводи и Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће, те и Куче (који су касније описани код Болице као католици). Ипак, познато је да тих 10 села, или племена, нису чинила Клименте, већ да су то била засебно одвојена племена. За претходно споменута племена, навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена), а за Куче (у неким каснијим верзијама погрешно записани као Цуце) да су мешовито православни и католици, док је религијску припадност за претходна далматинска племена изоставио.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније, Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza) је забележио и дао податке о српским и албанским племенима на простору Зете. За разлику од Биција који је Пипере колективно описао са осталим српским племенима, он даје конкретније податке о Пиперима појединачно. Наводи да у Пиперима 1614. године има 270 кућа и око 700 наоружаних људи под командом Радослава Божидарова, а записани су сви као припадници [[Српска православна црква|српске православне вере]].<ref name="Ђурђев"/><ref name="mb1614">[http://www.montenegrina.net/pages/pages_e/history/report_and_description_of_the_sanjak_of_shkodra1614.htm Mariano Bolizza, report and description of the sanjak of Shkodra (1614)]</ref> Исто важи и у свим каснијим извештајима и дефтерима, где се изричито спомињу као српске православне вероисповести.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Историјски извори бележе Пипере као православце од самог помена имена Пипера из 15. века. Чињеници да су Пипери од настанка племена били православни иде у прилог и то да су једини црквени објекти у Пиперима и околини православни.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>