Пипери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Вера: Корекција дела у складу са референцом |
м →Вера |
||
Ред 144:
Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела "Историја Црне Горе" [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића]] навео у "Историји српског народа" да су до 1610. године, иако српско племе, Пипери били католици.<ref name="Владимир">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Историја српског народа |year=1997|publisher=eBook Portal |url=https://books.google.rs/books?id=eyyXAgAAQBAJ&pg=PT497&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEILDAB#v=onepage&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&f=false |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Треба напоменути да је ово период интезивнијег рада римокатоличких свештеника у просторима под Османлијама.<ref name="Владимир"/> Милутиновић је то изнео на основу народног предања из Куча о преласку дела Куча католика српске националности, конкретно Дрекаловића, и других, у православље за време владике Руфима и да је то завршено почетком 17. века.<ref name="Владимир"/> Конкретно, Сима Милутиновић наводи да је Руфим превео назад у православље Куче, Братоножиће и Дрекаловиће, које су околни католички Албанци, како Сима Милутиновић каже, намамили на [[католицизам]] односно, по чијим утицајем су се покатоличили.<ref name="СарајлијаИЦГ">{{cite book|last=Милутиновић Сарајлија |first=Сима |title=Историја Црне Горе |year=1835|publisher=Према штампаном издању Светигоре |location=Цетиње |url=http://www.njegos.org/past/sarajlija.htm#_Toc483545799 |accessdate=18. 08. 2018}}</ref> Вративши се назад у православље, и поред братимљења са околним албанским племенима, престали да дају своје жене да се удају за Албанце, већ су се само понекад женили Албанкама.<ref name="СарајлијаИЦГ"/> Такође, према Ћоровићу, активност Руфима на спречавању ширења [[католицизам|католицизма]] потврђују одређени извештаји католичког свештенства у том периоду. Ипак, у истом делу, Ћоровић наводи да су за време пада под Османлије ови простори били готово у потпуности православни, како српска племена попут Пипера, тако и Албанци.<ref name="Владимир"/>
Ипак, да су Пипери и пре 1610. били православци, односно да нису били католици у том периоду, потвруђује и оно [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] у споменутом делу заправо изнео, јер је споменуо предање које укључује суседне Братоножиће, а не и Пипере, као и то да су преведени прво на католичанство, а онда враћени назад у православље интервенцијом Руфима. Пипере као православце бележе и историјски извори из тог периода. Међу њима је и претходно споменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског Марина Биција (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије. Дело је написано са циљем прикупљања података, али и су описани и покушаји покатоличавања православних. Бици наводи у свом извештају из 1610. године Клименте које су чинили 10 села, односно племена, а поред албанских племена за која наводи да су
== Познати Пипери ==
|