Пипери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Вера |
м Мало проширен део за племенски период, додата литература |
||
Ред 67:
Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године, испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из Аустрије, а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на стару Херцеговину, где су јој се придружила многа племена попут Дробњака, Пивљана и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину Лазару Соранцу (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички Клименти.<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у Рим 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, тачније како је више био низ побуна и битака, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609., против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседни Пипери, Кучи
и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно">{{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}</ref> Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају огромну војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно"/> Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге Брђане, те су они спорадично дизали побуне све до периода пред [[Кандијски рат]] половином 17. века.<ref name="ГлигорМоно"/>
У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС"/>
Године 1658, под утицајем Млетачке републике, Пипери, [[Кучи]], [[Васојевићи]], [[Братоножићи]], [[Клименти]], [[Хоти]] и Груда формирају такозвани "Алај Барјак", односно савез тих седморо племена са [[Млетачка Република|Млетачком Републиком]] против [[Османско царство|Османског царства]].<ref name=МЗ>{{cite book|title=Mitološki zbornik|url=https://books.google.com/books?id=rvUSAQAAIAAJ|year=2004|publisher=Centar za mitološke studije Srbije|pages=24, 41–45}}</ref> Нешто касније, побуне против Османлија избијају у Пиперима, [[Ровчани|Ровцима]], [[Бјелопавлићи]]ма, [[Братоножићи]]ма, [[Кучи]]ма и [[Васојевићи]]ма.<ref name="ВМ1968">{{cite book|author=Belgrade (Serbia). Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen centuries of struggle for freedom|year=1968|publisher=The Military Museum|page=24|url=http://www.znaci.net/00003/615.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref> Млечани пружају подршку Црногорцима и Брђанима и касније, све док их Османлије нису поразиле и избациле из Старе Црне Горе.<ref name="ГлигорМоно"/> У то време, скадарски паша Сулејман средином јула 1691. године, скупа знатну војску и напада Пипере и Бјелопавлиће, али се напад завршава поразом пашине војске.<ref name="ГлигорМоно"/>
Током 18. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке:
Ред 202:
* {{Cite book|ref=harv|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}
* {{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}
* {{Cite book|ref=harv|last=K. Király |first=Béla |last2=Rothenberg |first2=Gunther Erich Rothenberg |title=War and Society in East Central Europe: East Central European Society and War in the Pre-Revolutonary Eighteenth Century |year=1982|publisher=Brooklyn College Press}}
| |||