Вителије — разлика између измена

м
Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Јео је пет пута на дан.
 
По смрти цара Нерона 68. године настало је нестабилно стање са нередима. Римске легије су постале битне, а она Германска је изабрала Вителија за цара.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1931.</ref> Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на [[Рајна|Рајни]] који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у [[Келн]]у извикан за цара.
У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је [[Римски сенат|Сенат]] у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Илирик]]а прогласиле за цара [[Веспазијан]]а.
Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуме са новим претедентом, али му то нису дозволили [[преторијанска гарда|преторијанци]]. Убрзо је Вителије био убијен на губилишту, где га је одвео један високи официр, током немира.
27.346

измена