Ђердапска клисура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{coord|44.671111|N|22.529722|E|source:wikidata|display=title}}
{{bez_izvora}}
{{Друго значење3|Ђердап}}
[[Датотека:Djerdap (Iron Gate) gorge.JPG|мини|десно|250п|[[Казан (клисура)|Клисура Казан]] код [[Кладово|Кладова]].]]
[[Датотека:IJzeren Poort Stuwdam.JPG|250п|мини|десно|Хидроелектрана Ђердап]]
'''Ђердапска клисура''' ({{јез-рум|Porţile de Fier}}; {{јез-мађ|Vaskapu}}; {{јез-свк|Železné vráta}}; {{јез-тур|Demirkapı}}; {{јез-нем|Eisernes Tor}}; {{јез-буг|Железни врата}}) је најдужа (100 km) и највећа [[клисура]] у [[Европа|Европи]]. Она формира део [[Државна граница|границе]] између [[Румунија|Румуније]] и [[Србија|Србије]], при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, [[Мађарска|мађарски]], [[Словачка|словачки]], [[Турска|турски]], [[Немачка|немачки]] и [[Бугарска|бугарски]] назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као '''''Ђердап'''''. На румунској страни се налази национални парк Железна врата ({{јез-рум|Parcul Natural Porţile de Fier}}), а са српске [[национални парк Ђердап]].
 
Ђердапска клисура представља композитну (чине гаје наизменично 43 [[Котлина|котлине]] и 4 [[Клисура|клисуре]]), и антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:
# '''Голубачка''' клисура
# '''Љупковска''' котлина (названа по [[Румунија|румунском]] селу [[Љупкова]])
# Клисура '''Госпођин вир'''
# '''Доњомилановачка''' котлина
# Клисура '''Казан'''
# '''Оршавска''' котлина
# '''Сипска''' клисура (добила име по месту [[Сип]])
# '''Влашко-понтијска''' низија
 
Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока [[Панонско море|Панонског мора]] која је отицала ка [[Понтијско море|Понтијском мору]]. Нижи делови клисуре одговарају ерозији [[Дунав]]а који је наследио отоку.
 
У [[Голубачка клисура|Голубачкој клисури]], са дна корита Дунава, дижу се остењаци. [[Љупковска котлина|Љупковску котлину]] са јужне стране ограничава планина [[Šomrda|Шомрда]]. У клисури [[Госпођин вир (клисура)|Госпођин вир]] има џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од највећих речних дубина на [[Планета Земља|планети]]. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и прагови. [[Клисура Казан]] усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m). У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна допиру испод нивоа [[Море|мора]]. Корито Дунава у [[Сипска клисура|Сипској клисури]] је стеновито и пуно остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап добила је назив по једном делу Сипске клисуре. <ref>{{cite book |last1=Марковић |first1=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |date=1995 |publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref>
 
У [[Клисура|клисури]] има [[Археологија|археолошких]] налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље [[Лепенски Вир]], [[Голубачки Град|Голубачки град]], остаци [[Трајанов мост|Трајановог моста]], [[Трајанова табла|Трајанове табле]], као и разни очувани примери народне [[Словени|словенске]] [[архитектура|архитектуре]].
Линија 33 ⟶ 36:
{{Клисуре у Србији}}
{{Седам српских чуда}}
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
[[Категорија:Ђердапска клисура|*]]