Атеизам — разлика између измена

 

=== Рана индијска религија ===

 

=== Антика ===

Године 1967. албанска влада [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] је најавила затварање свих верских институција у земљи, изјавивши да је Албанија прва званично атеистичка држава на свету.<ref>{{cite journal|last=Majeska| first = George P.|year=1976| title = Religion and Atheism in the U.S.S.R. and Eastern Europe, Review| url = http://links.jstor.org/sici?sici=0037-6752(197622)1%3A20%3A2%3C204%3ARAAITU%3E2.0.CO%3B2-G | journal = The Slavic and East European Journal | volume = 20 | issue = 2|pages=204-206}}</ref>, мада је поштовање религије у Албанији обновљено 1991. Ови режими су ојачали негативне асоцијације на атеизам, посебно тамо где су антикомунистичка осећања била јака као у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], упркос чињеници да су неки истакнути атеисти били и антикомунисти.<ref>{{cite journal|quotes=| last=Rafford| first = R.L.|year=1987| title = Atheophobia—an introduction| journal = Religious Humanism| volume = 21| issue = 1|pages=32-37}}</ref>

 

[[Датотека:Ariane Sherine and Richard Dawkins at the Atheist Bus Campaign launch.jpg|мини|лево|250п|Ричард Докинс у кампањи за промоцију атеизма]]

Верски мотивисани терористички [[напади 11. септембра 2001.]] и делимично успешан покушај [[институт Дискавери|института Дискавери]] за промену наставног плана у америчким школама и укључивање [[креационизам|креационистичке]] идеје, заједно са подршком коју је [[Џорџ В. Буш|Џорџ Буш]] 2005. дао тим идејама, подстакли су атеистичке писце [[Сем Харис (писац)|Сема Хариса]], [[Данијел С. Денет|Данијела С. Денета]], [[Ричард Докинс|Ричарда Докинса]], [[Виктор Џ. Стенгер|Виктора Стенгера]] и [[Кристофер Хиченс|Кристофера Хиченса]] да објаве књиге које су постале бестселери у Америци и широм света.<ref>{{Cite web|url=http://www.amazon.com/Best-Sellers-Books-Atheism/zgbs/books/12764| title = Amazon Best Sellers| accessdate=| last=| first = |date=| work = | publisher = amazon.com}}</ref>

Неке од нејасноћа и контроверзи у дефинисању атеизма потичу од потешкоће достизања консензуса о дефиницијама речи „божанство“ или „бог“. Бројност драстично различитих концепиција бога и божанстава доводи до различитих идеја које се односе на примену атеизма. На пример. [[Антички Рим|Римљани]] су оптуживали хришћане да су атеисти јер нису веровали у [[паганизам|паганска]] божанства. Овај проблем је постепено решен пошто је [[теизам]] усвојен као израз који обухвата веровања у било каква божанства.<ref name="mmartin"/>

 

 

=== Имплицитни и експлицитни атеизам ===

За особе који се самоидентификују као атеисти се често претпоставља да су [[нерелигиозност|нерелигиозни]], али и неке секте у оквиру великих религија одбацују постојање личног [[бог твораца|бога творца]].{{sfn|Winston|2004|p=299}}

У последњих неколико година, у неким верским деноминацијама се накупио одређен број отворено атеистичких следбеника, попут [[хуманистички јудаизам|хуманистичких јевреја]]<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/religion/religions/judaism/subdivisions/humanistic.shtml| title = Humanistic Judaism |date=20. 07. 2006.| publisher = BBC | accessdate=09. 04. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|last=Levin| first = S.|year=1995| title = [[Jewish Atheism]]| journal = New Humanist| volume = 110| issue = 2|pages=13-15}}</ref>

 

У најужем смислу позитивни атеизам не повлачи нека специфична веровања, осим неверовања у било какво божанство. Због тога атеисти могу имати широк спектар духовних веровања. Из истог разлога, атеисти могу да поседују широк спектар етичких веровања, од моралног универзализма хуманизма, који заговара да се морални закон мора доследмо применити на све људе, па до моралног нихилизма, који је става да је моралност бесмислена.{{sfn|Smith|1979|pp=21–22}}

 

Међународно истраживање је показало позитивну корелацију између нивоа образовања и неверовања у неко божанство,<ref name="Zuckerman"/> а истраживање Европске уније је показало позитивну корелацију између раног напуштања школе и веровања у неког бога.<ref name="EU"/>

Насупрот томе, у чланку који је објавио Универзитет у Чикагу који је разматрао горе наведено истраживање, објављено је да је 76% лекара веровало у бога, што је више од 7% међу научницима, али мање од 85% међу укупним становништвом.<ref name="Physicians">{{cite web|url=http://chronicle.uchicago.edu/050714/doctorsfaith.shtml| title = Survey on physicians’ religious beliefs shows majority faithful| publisher = [[The University of Chicago]]| quote = | accessdate=2011–04-08}}</ref> Исте године, Френк Селовеј са [[Масачусетски технолошки институт|Масачусетског технолошког института]] и [[Мајкл Шермер]] са [[Калифорнијски државни универзитет|Калифорнијског државног универзитета]] су спровели анкету према којој је у одабраном узорку одраслих високообразованих особа (12% особа је имало [[доктор наука|докторат]], а 62% су имали завршени факултет) 64% веровало у бога, те је постојала веза која је показивала да верска убеђења опадају са вишим нивоом образовања.{{sfn|Shermer|1999|pp=76–79}} Инверзна [[корелација]] између религиозности и интелигенције/образованости је пронађена у 39 истраживања спроведених између 1927. и 2002.<ref>According to Dawkins (2006). pp. 103. Dawkins cites Bell, Paul. "Would you believe it?" ''Mensa Magazine'', UK Edition, Feb. (2002). pp. 12–13. Analyzing 43 studies carried out since 1927, Bell found that all but four reported such a connection, and he concluded that "the higher one's intelligence or education level, the less one is likely to be religious or hold 'beliefs' of any kind."</ref> Ови налази се углавном подударају са [[мета-анализа|мета-анализом]] коју је 1958. спровео професор Мајкл Аргајл са [[универзитет у Оксфорду|универзитета Оксфорд]]. Он је анализирао седам истраживања која су истраживала корелацију између става према религији и [[количник интелигенције|измерене интелигенције]] међу ђацима и студентима из САД. Иако је утврђена јасна негативна корелација, ова анализа није открила узрок, али је напоменуто да су живот у ауторитативној породици и друштвени положај могли утицати.{{sfn|Argyle|1958|pp=93–96}}