Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
Ред 39:
[[Датотека:T and O map Guntherus Ziner 1472.jpg|мини|Средовјековна [[карта Т-О]] из 1472. пориказује три континента као посједе Нојевих синова.]]
[[Датотека:Europa Prima Pars Terrae in Forma Virginis.jpg|мини|Рани савремени приказ ''-{[[Europa regina]]}-'' (’Краљице Европе’) и митолошке [[Европа (митологија)|Европе]] из 8. вијека прије н. е.]]
Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title=The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.| last=Lewis| first2 = Kären| last2=Wigen|year=1997|isbn=978-0-520-20743-1| publisher = University of California Press| ref = harv}}</ref><ref>{{Cite book|title=The European culture area: a systematic geography| first = Terry G.| last=Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova| last2=Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|isbn=978-0-7425-1628-1|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свијет подјељен од стране непознатих лица на три дијела, Европу, Азију и Либију (Африку), са ријекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријека [[Дон]], умјесто Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на ријеци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до ријеке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title=Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus| first = Thomas W.| last=Franxman| publisher = Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|isbn=978-88-7653-335-8|pages=101-102}}</ref>
 
Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана дијелом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и сјеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". pp. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). pp. 181.</ref> Ова подјела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промјењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 | title = Europe: A History, by Norman Davies| publisher = | accessdate=23. 08. 2010|isbn=978-0-19-820171-7|year=1996|author = Davies| first = Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је ријешен 1730. године када, умјесто ријечних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}
Ред 57:
Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током ријеке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. вијеку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свијету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. вијеку.
 
Велика већина свјетских језика за назив континента користи ријечи изведене из израза „Европа”. У кинеском језику се користи назив ''-{Ōuzhōu}-'' (歐洲/欧洲); слична изведеница ''-{Ōshū}-'' (欧州) се понекад користи у јапанском називу за Европску унију, ''-{Ōshū Rengō}-'' (欧州連合), иако је назив за континент ''-{Yōroppa}-'' (ヨーロッパ) у много чешћој употреби. У неким туркијским језицима употребљава се изворни персијски назив ''[[Франгистан]]'' (земља Франака) који се односи на велики дио Европе, поред званичних назива ''Аврупа'' и ''Европа''.<ref name="davison">{{Cite journal|last=Davidson| first = Roderic H.| title = Where is the Middle East?| jstor = 20029452 | journal = Foreign Affairs | volume = 38| issue = 4 |year=1960| doi = 10.2307/20029452 | ref = harv |pages=665-675}}</ref>
 
== Историја стварања терена ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа