Меандар — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене Isidoraa S. (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot)
 
Изузетак је [[уклештени меандар|укљештени меандар]].
 
На меандру се разликује врат (најкраћи размак између конкавних обала једног меандра) и дужина - растојање на ријеци од почетка до завршетка врата. За вријеме [[поплава|поплаве]] вода прелива меандре, па вода потече краћим током. Одсјечени меандри се претварају у [[мртваја|мртвају]] - ријечно [[језеро]].
 
== Одсечени меандри ==
Они постају пробијањем врата активних меандара тако да лук меандра остаје ван хидрографске функције. Лоцирани су у [[Алувијална равница|алувијалним равнима]] равничарских река. Одсечени лук меандра може бити сув или испуњен стајаћом водом и барама. Суви одсечени лук меандра назива се старача а онај испуњен водом [[Мртваја|мртваја]]. Они су веома чести облици око [[Сава (река)|Саве]], [[Дрина (река)|Дрине]], [[Дунав (река)|Дунав]]а, [[Тиса (река)|Тисе]], [[Тамиш]]а, Мораве итд. Изразит пример Стараче је Равниште у клисури [[Велики Тимок|Великог Тимока]], северно од [[Зајечар]]а. [[Неготин]] је смештен у старачи чији је лук дугачак 23 km, а ширина сувог корита 1-1,2 km. Ова старача представља одсечени меандар Дунава око Кобишничког платоа у [[Неготинска Крајина|Неготинској крајини]]. До пресецања врата меандра дошло је пре око 10000 година, тј. почетком [[Холоцен|холоцен]]а. Изразит пример мртваје је [[Обедска бара|Обедска бар]]а, чија је дужина 13,5 km.
 
Меандри могу бити одсечени и при стварању виших речних тераса. То је случај са одсеченим [[Укљештени меандар|укљештеним меандрима]] у долинама усеченим у отпорним стенама. У долинама [[Црни Тимок|Црног]] и Великог Тимока има бројних примера таквих одсечених укљештених меандара. Они су морфолошки потпуно очувани, а запажају се на 40, 60 и 70-75 m изнад данашњег речног корита. Најпознатији меандар овог типа је већ поменуто Равниште чије је просецање извршено у [[Плеистоцен|плеистоцен]]у. <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
 
== Види још ==
== Литература ==
* [[Војна енциклопедија]], Београд, 1973., књига пета, pp. 358.
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
[[Категорија:Флувијални процес]]