Te Deum (Brukner) — разлика између измена

{{сређивање}}

 

Komponovan je za kvartet vokalnih solista (sopran, alt, tenor i bas), mešoviti hor, orgulje i orkestar. Posle Šarpentjeovog i Berliozovog, Bruknerov TE DEUM je treći najbolji i najraskošniji. Nastao je 1886. godine i traje oko 22 minuta. Izvodi se kao samostalno koncertno delo, ali i kao finale Devete Bruknerove Simfonije.

 

== Analiza dela ==

 

Počinje svečano i snažno, molitvom ''Te Deum laudamus'', a nastavlja se molitvom za tenor solo ''Te ergo quaesumus''. Treća molitva, ''Aeterna fac'', ponovo nastupa svečano i snažno, dok četvrta, ''Salvum fac, populum tuum'' počinje slično kao ''Te ergo'', ali kod ''Per singulos Dies'' i ''Dignare Domine'' dobija vlastiti tok, sa karakterističnim basovskim solom ''Et rege eos''. Finalna peta molitva je fuga ''In te Domine speravi'', sa karakterističnim koralom u trombonima, na koji se hor nadovezuje svojim ''non confundar''. To je karakteristično ispovedanje vere, koje predvode soprani iz hora, zajedno sa drvenim duvačima. Ispovedanje vere se najpre smiruje i na kraju ponovo izbija i okončava se u svečanom tonu svih izvođača i monumentalnom zvuku fanfara.

 

== Izvođači ==

Među izvođačima, jedna je interpretacija postala u pravom smislu te reči ''antologijska'', snagom religioznog izraza vrlo upečatljiva. Potiče iz 1965. godine:

 

Marija Štader-sopran, Ziglinda Vagner-alt, Ernest Hafliger-tenor, Peter Lager-bas, Volfgang Majer-orgulje, Hor Berlinske državne opere, umetničko rukovodstvo: Valter Hagen - Grol i Orkestar Berlinske Filharmonije, dirigent: Eugen Johum.

[[Категорија:Класична музика]]