Босанска Крајина — разлика између измена

{{друго значење2|Крајина}}

{{Област

}}

'''Босанска Крајина''', или често само '''Крајина''', [[Историја|историјско]]-[[Географија|географска]] је цјелина у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. За простор од [[Бихаћка Крајина|Бихаћке Крајине]] до [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Плива|Пливе]], [[Гламоч]]а и [[Ливно|Ливна]] овај назив се почео користити од [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. године.{{sfn|Лопашић|1890|pp=2}} Ту су се у [[Средњи вијек|средњем вијеку]] помињале жупе Пољичка, [[Псет]]ска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, [[Земљаник|Земуник (Земљаник)]], Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област [[Доњи Краји]], по којој је Крајина и добила име.{{sfn|Мргић|2002|pp=26}} Касније је основана угарска провинција [[Јајачка бановина]], а након њеног пада територија је припојена [[Босански санџак|Босанском санџаку]] у оквиру [[Османско царство|Османског царства]]. Назив ''Босанска Крајина'' је први пут забиљежен у историјским изворима [[1593]]. године.{{sfn|Стојановић|1902|pp=249}}

 

[[Датотека:Crkva Svetog Ilije.jpg|мини|Црква Светог Илије у комплексу манастира Крупа на Врбасу]]

Након одвајања Босне од српске, па и од хрватске државе, Босанска Крајина припада [[Бановина Босна|Бановини Босни]]. У самом почетку развитка босанске државе Крајина није била дио младе државе. Даљом експанзијом она потпада под власт босанске Бановине, и у том облику траје скроз до турске најезде крајем 15. и почетком 16. вијека. Падом града [[Јајце]] 1463. године цијела Босна пада у састав Османског царства, те тако и Крајина. Пред сам крај 15. вијека хрватски обласни господар [[Јурај Микуличић]] у селу [[Бужим]] крај [[Бихаћ]]а диже тврђаву, која пада тек 1576. године под турску управу. Убрзо након пада Бихаћа, под турску управу падају [[Бања Лука]] и [[Кључ (град)|Кључ]]. Почетком 16. вијека [[Краљевина Угарска (1000—1918)|мађарски краљ]] [[Матија Корвин]] (Матија Хуњади) формира [[Војна крајина|Војну крајину]], као дио границе између мађарске и турске. Ту војску су већином чинили Православни Срби, те мањи дио католичких Хрвата и [[Мађари|Мађара]], те осталих. Од овог периода се дешава велико насељавање Православног становништва у централне и западне предјеле [[Лика|Лике]], [[Банија|Баније]] и [[Кордуна]], због сталних напада Османског царства и стравичних одмазда на неисламско становништво.

 

[[Датотека:Vrbaska banovina1931-sr.png|мини|лево|Карта [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] у Краљевини Југославији]]

Цијела Босна и Херцеговина, самим тим и Босанска Крајина припада 1878. године након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[Аустроугарска|Аустро-угарској монархији]], те 1908. године бива [[Анексиона криза|анектирана]]. Почетком [[Prvi svetski rat|Првог свјетског рата]] Аустро-угарска монархија врши општу мобилизацију свих својих територија, па и Босанске Крајине. Велика већина Срба, те Хрвата и [[Muslimani|Муслимана]] из Крајине одлучује се за дезертерство из редова аустроугарске војске, те се пребацују у [[Краљевина Србија|србијанску војску]] преко [[Drina|Дрине]]. Након уједињења [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државе Словенаца, Хрвата и Срба]] са [[Kraljevina Srbija|Краљевином Србијом]] 1. децембра 1918. године, цијела Босанска Крајина припада новој држави — [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], касније [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У оквиру Краљевине Југославије се на подручју Босанске Крајине формира [[Врбаска бановина]] са седиштем у Бањој Луци 1929. године.

 

Почетком [[drugi svetski rat|Другог свјетског рата]], Босанска Крајина пада под окупацију фашистичке марионетске државе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Велики број Срба, како из [[Vojna Krajina|Книнске]], тако и из Босанске Крајине бјежи преко Дрине у [[Србија под немачком окупацијом|окупирану Србију]]. Највећи логор смрти на овим просторима је саграђен у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], градићу који лежи на лијевој обали Саве, који је служио [[Усташе|Усташама]], примио је у себе огроман број Православних [[Srbi|Срба]], те [[Romi|Рома]], [[Jevreji|Јевреја]] и мањи дио нелојалних [[Hrvati|Хрвата]]. Како је политика тадашње НДХ била етнички очистити све нехрватске елементе из државе, у Логору је плански убијено преко пола милиона, а негде и до 700.000 Православних Срба, те исто тако велики број Јевреја, Рома и нелојалних Хрвата.

[[Датотека:Spomenik -logor Jasenovac.1-09.jpg|мини|Споменик логора Јасеновац]]

 

== Географија ==

[[Датотека:Una,Bihac.jpg|мини|десно|Ријека Уна код Бихаћа]]

 

== Култура ==

[[Датотека:NarodnoPozoristeRS.jpg|мини|Народно позориште Републике Српске]]

Гледано историјски култура тог краја је била уско повезан са војском и врло честим ратовима који су се дешавали на овом подручју. Такође велика неприступачност терена је доста утицала на то да већина села и мањих градова није у потпуности урбанизована. [[срби|Српски народ]] тог подручја је препознатљив и по [[Српска народна музика|крајишкој народној пјесми]]. Обично се састоји из чисто вокалног пјевања, али је временом еволуирала и у вокално-инструменталне саставе. Најпознатије коло из ове музичке бранше је "Гламочко глуво" коло. Специфичност овог кола је та што у самом колу нема [[Музички инструменти|музичких инструмената]]. Оно се игра тако што се ритам даје ногама и самим звецкањем [[Српска народна ношња|народне ношње]]. Такође, у самој музици и пјесмама се редовно спомињу планине подручја, те градови, села и засеоци. Врло често се пјева о тужним судбинама младих људи које рат растави, о ратним недаћама, али и о херојским борбама и часним подвизима. Народна ношња српског народа овог региона је слична са остатком народне ношње српског етноса. Носе се класични опанци, те црне вунене панталоне. Прслук, кошуља, и капа веома слична црногорској, с тим што је оивичена са по два реда златника. Дјевојке носе такође опанке, са бијелим сукњама, те црвеним и прошараним јелецима, и бијелим марамама, које се наслањају на црвеној капи.