Стјепан Митров Љубиша — разлика између измена

м
Разне исправке
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м (Разне исправке)
| име = Стјепан Митров Љубиша
| слика = Стјепан_Митров_Љубиша.JPG
| опис_слике = Стјепан Митров Љубиша
| датум_рођења = {{Датум рођења|1824|2|29}}
| место_рођења = [[Будва]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1878|11|23|1824|2|29}}
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска]]
| школа =
| награде =
| дела =
}}
'''Стјепан{{напомена|У савременој литератури спомиње се као Стефан}} Митров Љубиша''' ([[Будва]], [[29. фебруар]] [[1824]] — [[Беч]], [[23. новембар]] [[1878]]) био је српски [[књижевник]] и [[политичар]] из [[Паштровићи|Паштровића]]. Он је у последњем говору у Далматинском сабору између осталога рекао: <ref>{{Cite book|last= Павлиновић|first=Миховил |authorlink= |coauthors= |title=Мисао хрватска и мисао србска у Далмацији, pp. 46., 47. |year=1882|url= |publisher= |location=Задар |id=}}</ref> {{цитат|...ја знам да ви мене нетрпите, јер сам Србин православне вјере. Излазећ одавле, остављам у сабору младијех сила, који, ако их је Српкиња задојила знати ће бранити права своје народности и вјере... Тко је то овдје бољи Србин од мене? Мој се гроб знаде од Косова...}}
 
== Биографија ==
Стјепан Митров Љубиша је рођен у [[Будва|Будви]], последњег дана фебруара 1824. године. Отац му се звао Митар, а мајка Ката Брдарева. Родитељи су били родом из оближњих [[Паштровићи|Паштровића]], село [[Близикуће]] <ref>{{Cite book|last= Гавриловић|first= Андра|authorlink= |coauthors= |title= Знаменити Срби 19. века, година 2., |year=1903|url= |publisher= Наклада и штампа Српске Штампарије (Деон. друштва)|location= Загреб |id=|pages=51}}</ref> , одакле је Митар породицу преселио у Будву. Након очеве смрти, Стјепан је остао сироче са непуних четрнаест година, на врло сиромашном имању.
 
У Будви, као и у целом Приморју, у то доба није било још ни једне основне школе на народном језику, па је и Љубиша морао своје основно и једино школовање почне у једној приватној малој школи на [[италијански језик|италијанском]]. Касније је своје знање употпунио самоучки и захваљујући томе постао прави интелектуалац.
 
Међутим, оно по чему је Љубиша највише стекао глас као књижевник, су његове приповетке. Први самосталан рад на пољу српске приповетке био је „Шћепан Мали“, објављен у алманаху „Дубровник“ за годину 1868. По избору предмета, који је у суштини узет из [[Петар II Петровић Његош|Његошевог]] „Лажног цара“, види се како је у том првом прозном огледу истицао великог ловћенског песника. Истовремено, ово дело представља његово окретање ка самосталаном књижевном раду. Затим следе:
 
* „Продаја патријаре Бркића“ и „Кањош Мацедоновић“, приповетке објављене у „Дубровнику“, [[1870]].
* „Скочидјевојка“, објављена [[1873]]. у „Дубровнику“. Мада објављена тек 1873, касније се дознало од пишчевог сина, покојног Митра Љубише, да је ова приповетка много раније написана, те да је Љубиша, ту своју причу касније дотеривао. Исто тако и сама приповетка је, у својим главним цртама, сачињена према италијаснкој приповеци „Манцониеви Вереници“, са којом има доста сличности и једина је која није узета из народног предања, где је писац, мимо свог обичаја и ћуди, унео нешто романтичне радње. Због тога се сматра да је ова приповетка, по годинама настанка, заправо вршњакиња „Шћепана Малог“.
== Породица ==
Деца:<ref>[http://smljubisa.tripod.com/biografija.html Биографија].</ref>
 
* син Љубомир (10. март 1845—4. март 1852.)
* ћерка Драгиња (17. мај 1848—1861.)
1.572.075

измена