Исток и Запад (новине) — разлика између измена

Као [[Политичка филозофија|политичко]] [[филозофија|филозофски]], термин, када се појавио [[15. јануар]]а [[1861]], назив „Исток и Запад“ је привукао пажњу [[Беч]]ке јавности [[историја|историјским]] дешавањима насељеној становништвом различитог поријекла и конфесија, подређениx њемачкој владајућоjвладајућој класи у [[Беч]]у. За разлику од њемачког културно фиксног назива „Оријент“, у мултинационалном [[Беч]]у часопис је имао јаснију поруку међуетничког дизајнирања у даљем тумачењу „Истока “ и „Запада “.

На трећу годишњицу излажења листа [[1. јануар]]а [[1863]]год. „Исток и Запад “ је публиковао уводни чланак под насловом „ [[Словенија|Словени]] [[Аустријско царство|Аустрије]]“. Од стране [[Цензура|цензора]] чланак је квалификован као „злочин нарушавања јавног реда и мира“, издање заплијењено, a царско државно тужилаштво започело је истрагу о раду [[Александар Сандић|Александра Сандића]]. Сандић се за помоћ поводом истраге о његовом раду у [[Аустријско царство|Аустријском царству]] обратио као свједоцима свом бившем професору [[Франц Миклошич|Францу Миклошичу]] и пријатељу [[Феликс Каниц|Феликсу Каницу]], чије радове и публикације на српскохрватском језику уз сугестију [[Франц Миклошич|Франца Миклошича]], је редиговао професор Сандић. Истрага је утврдила „неутемељене кулоарске гласине„и затворена је у марту [[1863]]. године. [[Словени|cловенски]] „одбрамбени играч„ како су читаоци листа називали„Исток и Запад “ је наставио са излажењем, упркос конкуренцији на велику радост читалаца како извјештава Абел Лукшић новинар, уредник и издавач [[Словени|Словенског]] листа“.

Покретањем листа [[Дневник холдинг|„Српски дневник“]] [[1860]]. године,[[Александар Сандић]] се истовремено прихватио да буде редован дописник из [[Беч]]а . У то вријеме појављује се одређен број публициста који су се залагали да се у јавном мњењу потпомогне струја која енергичније брани њемачке аспирације у [[Словени|cловенским]] земаљама, са посебним акцентом на [[Руска Империја|Руску империју]] и [[Балканско полуострво|Балкан]], што је било у супротности са уређивачком политиком „Истока и Запада“. [[Александар Сандић]] гаси лист и затвара новинско издавачку дјелатност у [[Беч]]у.у децембру [[1865]]. године.

Лист и „Исток и Запад“ остао је у архивама културног наслеђа Европе, као основа за изучавање, непознаница историјских дешавања у [[Словени|cловенским]] земљама, посебно Источне Европе и [[Балканско полуострво|Балкана]], као референтни систем вриједности, младих научника који су дали тон цијелом времену у коме су живјели и стварали.<ref>[http://retro.seals.ch/cntmng?pid=sav-001:2000:96::227]{{Мртва веза|date=11. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "Исток и Запад" - Етнографски

* [http://hrcak.srce.hr/file/179369&rct=j&frm=1&q=&esrc=s&sa=U&ei=i-JPVJTWEsLisASMkIDIDQ&ved=0CBUQFjAA&usg=AFQjCNGbA_93uhpmjm1gdEP3lUDUI7TEBw]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Кореспонденција барона Метела Ожеговића, о претплети на "Исток и Запад" страница 238, {{hr}}