Википедија

Ћелија (биологија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 28:
Ћелије се састоје од [[цитоплазма|цитоплазме]] окружене [[Ћелијска мембрана|мембране]], која садржи многе [[биомолекул]]е као што су [[протеин]]и и [[нуклеинске киселине]].<ref name="Alberts2002">[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=Cell+Movements+and+the+Shaping+of+the+Vertebrate+Body+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+374635%5Buid%5D&rid=mboc4.section.3919 Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body] in Chapter 21 of ''[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=cell+biology+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+373693%5Buid%5D&rid=mboc4 Molecular Biology of the Cell]'' fourth edition, edited by Bruce Alberts (2002) published by Garland Science.
 
The Alberts text discusses how the "cellular building blocks" move to shape developing [[ембрион|embryos]]. It is also common to describe small molecules such as [[аминокиселина|amino acids]] as "[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Search&db=books&doptcmdl=GenBookHL&term=%22all+cells%22+AND+mboc4%5Bbook%5D+AND+372023%5Buid%5D&rid=mboc4.section.4#23 molecular building blocks]".</ref> Организми се могу поделити на [[Jednoćelijski organizam|унићелијске]] (који се састоје од једне ћелије; попут [[бактерија]]) или [[Višećelijski organizam|вишећелијске]] (као што су [[биљке]] и [[животиње]]). Док број ћелија у биљкама и животињама варира од врсте до врсте, човек садржи више од 10 [[10^12|трилиона]] (10<sup>12</sup>) ћелија.{{sfn|Alberts|p=2}} Већина биљних и животињских ћелија је видљива под микроскопом, са димензијама између 1 и 100 [[miкrometаr]]а.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Campbell| first = Neil A. |last2=Williamson|first2=Brad|last3=Heyden|first3=Robin J. | title = Biology: Exploring Life | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2006| location = Boston, Massachusetts | url = http://www.phschool.com/el_marketing.html | doi = | id = |isbn=978-0-13-250882-7|pagespp=}}</ref>
 
Реч ћелија први пут је употребио [[Роберт Хук]] [[1665]]. године, који је назвао биолошку јединицу по њеној сличности са ћелијама у којима су живели [[Хришћанско монаштво|монаси]] у манастирима.<ref name="Karp2009">{{Cite bookharvnb|last=Karp|first=Gerald|title=Cell and Molecular Biology: Concepts and Experiments|year=2009|publisher=John Wiley & Sons |isbn=9780470483374|quote=Hooke called the pores cells because they re- minded him of the cells inhabited by monks living in a monastery.|pagespp=2}}</ref><ref>{{Cite book|title=Achiever's Biology|year=1990|publisher=Allied Publishers|isbn=9788184243697|quote=In 1665, an Englishman, Robert Hooke observed a thin slice of" cork under a simple microscope. (A simple microscope is a microscope with only one biconvex lens, rather like a magnifying glass). He saw many small box like structures. These reminded him of small rooms called "cells" in which Christian monks lived and meditated.|author=Alan Chong Tero|pages=36}}</ref> [[Ћелијска теорија]], коју су развили 1839. [[Матијас Шлајден]] и [[Теодор Шван]], наводи да се сви организми састоје од једне или више ћелија, да су ћелије фундаменталне јединице структуре и функције у свим живим организмима, да су све ћелије произашле из постојећих ћелија, и да све ћелије садрже [[генетика|наследне информације]] неопходне за регулацију ћелијских функција и за пренос информација на следећу генерацију ћелија.<ref>{{Cite book|last=Maton|first=Anthea|title=Cells Building Blocks of Life|publisher=Prentice Hall|year=1997
| location = New Jersey|pages=|url =▼
|year=1997
▲ | location = New Jersey|pages=
| url =
| doi =
| id =|isbn=978-0-13-423476-2|pages=}}</ref> Ћелије су се појавиле на [[Земља|Земљи]] пре више од 3.5 милијарди година.<ref name="Origin1">Schopf, JW, Kudryavtsev, AB, Czaja, AD, and Tripathi, AB. (2007). ''Evidence of Archean life: Stromatolites and microfossils.'' Precambrian Research 158:141-155.</ref><ref name="Origin2">Schopf, JW (2006). ''Fossil evidence of Archaean life.'' Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci 29;361(1470):869-85.</ref><ref name="RavenJohnson2002">{{Cite book|author=Peter Hamilton Raven|author2=George Brooks Johnson|title=Biology|url=https://books.google.com/books?id=GtlqPwAACAAJ|accessdate=07. 07. 2013|year=2002|publisher=McGraw-Hill Education |isbn=978-0-07-112261-0|pages=68}}</ref>
Линија 255 ⟶ 253:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|author=Peter Hamilton Raven|author2=George Brooks Johnson|title=Biology|url=https://books.google.com/books?id=GtlqPwAACAAJ|accessdate=07. 07. 2013|year=2002|publisher=McGraw-Hill Education |isbn=978-0-07-112261-0|pages=68}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Maton|first=Anthea|title=Cells Building Blocks of Life|publisher=Prentice Hall|year=1997
| location = New Jersey|pages=|url =▼
|year=1997
▲ | location = New Jersey|pages=
| url =
| doi =
| id =|isbn=978-0-13-423476-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Achiever's Biology|year=1990|publisher=Allied Publishers|isbn=9788184243697|quote=In 1665, an Englishman, Robert Hooke observed a thin slice of" cork under a simple microscope. (A simple microscope is a microscope with only one biconvex lens, rather like a magnifying glass). He saw many small box like structures. These reminded him of small rooms called "cells" in which Christian monks lived and meditated.|author=Alan Chong Tero|pages=36}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Karp|first=Gerald|title=Cell and Molecular Biology: Concepts and Experiments|year=2009|publisher=John Wiley & Sons |isbn=9780470483374|quote=Hooke called the pores cells because they re- minded him of the cells inhabited by monks living in a monastery.|pages=2}}▼
{{refbegin|30em}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Karp|first=Gerald|title=Cell and Molecular Biology: Concepts and Experiments|year=2009|publisher=John Wiley & Sons |isbn=9780470483374|quote=Hooke called the pores cells because they re- minded him of the cells inhabited by monks living in a monastery.|pages=2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Campbell| first = Neil A. |last2=Williamson|first2=Brad|last3=Heyden|first3=Robin J. | title = Biology: Exploring Life | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2006| location = Boston, Massachusetts | url = http://www.phschool.com/el_marketing.html | doi = | id = |isbn=978-0-13-250882-7|pages=}}
* Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
Линија 272 ⟶ 268:
* {{Cite book|ref=harv|vauthors= Alberts B, Johnson A, Lewis J, Raff M, Roberts K, Walter P | title = Molecular Biology of the Cell | edition = 4th| publisher = Garland |year=2002| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mboc4.TOC&depth=2 |isbn=978-0-8153-3218-3}}
* {{Cite book|ref=harv|vauthors= Lodish H, Berk A, Matsudaira P, Kaiser CA, Krieger M, Scott MP, Zipurksy SL, Darnell J | title = Molecular Cell Biology | edition = 5th | publisher=WH Freeman: New York, NY |year=2004| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=mcb.TOC|isbn=978-0-7167-4366-8}}
* {{Cite book|ref=harv|last=GMCooper|first=CooperG. M.|title=The cell: a molecular approach | edition = 2nd | publisher=ASM Press |location=Washington, D.C |year=2000|isbn=978-0-87893-102-6 | url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=cooper.TOC&depth=2 }}
 
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ћелија_(биологија)”