Википедија

Вилијам Шекспир — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 75:
Постоје четири периода у Шекспировој стваралачкој каријери.<ref>Dowden, Edward (1881). Shakspere. New York: Appleton & Co., 48–9. {{OCLC|8164385}}</ref> До [[1590]]. писао је углавном комедије под утицајем римских и италијанских узора и историјске драме базиране на народној традицији. Други период је почео око [[1595]]. са трагедијом [[Ромео и Јулија]] и завршио се [[1599]]. са [[Јулије Цезар (драма)|Јулијем Цезаром]]. Током овог периода, написао је оно што се сматра његовим најбољим делима. Од отприлике [[1600]]. до [[1608]]. Шекспир је углавном писао само трагедије и овај период се назива његовим „трагичним периодом“. Од 1608. до [[1613]]. писао је трагикомедије које се још зову и романсе.
 
Прва забележена дела су [[Ричард III (драма)|Ричард III]] и три прва дела [[Хенри (драма)|Хенрија VI]], које су написане почетком деведесетих година 16. века. Веома је тешко одредити тачан датум настанка Шекспирових комада.<ref name=autogenerated2>{{harvnb|Frye||p=9}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Honan||p=166}}.}-</ref> Стручњаци сматрају да [[Тит Андроник]], [[Комедија неспоразума]], [[Укроћена горопад]] и [[Два племића из Вероне]] такође припадају овом периоду.<ref>Schoenbaum, Compact, 159–61.</ref><ref name=autogenerated2 /> Његове историјске драме које су доста црпеле теме из „Хронике Енглеске, Шкотске и Ирске“ аутора [[Рафаел Холинсхед|Рафаела Холиншеда]] из 1587,{{sfn|Dutton|Howard|2003|p=147}} драматизују корумпирану владавину и тумаче се као оправдање порекла династије Тјудор.{{sfn|Ribner|2005|pp=154–155}} Композиција ових дела је била под утицајем елизабетанских драматурга, нарочито Томаса Кида и Кристофера Марлоуа, као и средњовековном драмом и Сенекиним позоришним делима.{{sfn|Frye||p=105}}{{sfn|Ribner||p=67}}<ref>{{Cite book|last=Cheney|first=Patrick Gerard| title = The Cambridge Companion to Christopher Marlowe| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-52734-7|pages=100}}</ref> Комедија неспоразума је базирана на класичним моделима, док се извори за Укроћену горопад нису нашли, иако је повезана са другом, истоименом драмом и могуће је да је настала на основу народне приче.{{sfn|Honan|1998|p=136}}<ref>Schoenbaum, Compact, 166.</ref> Као и Два племића из Вероне, у којој се појављују два пријатеља која одобравају силовање,{{sfn|Werner|2001|pp=96–100}} такође и прича о укроћењу независног женског духа од стране мушкарца понекад забрињава модерне критичаре и редитеље.<ref>-{Friedman, Michael D . "'I'm not a feminist director but...': Recent Feminist Productions of The Taming of the Shrew", in Acts of Criticism: Performance Matters in Shakespeare and his Contemporaries: Essays in Honor of James P. Lusardi. Paul Nelsen and June Schlueter (editors). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press. {{page|year=2006|id=year=2004|isbn=978-0-8386-4059-3|pages=159}}</ref>
 
Шекспирове ране класичне и комедије под италијанским утицајем са дуплим заплетима и јасним комичним секвенцама биле су претходница романтичној атмосфери његових најбољих комедија.{{sfn|Ackroyd|2006|p=235}} ''Сан летње ноћи'' је домишљата мешавина љубавне приче, магије, и комичних сцена у којима учествују људи из нижих слојева.{{sfn|Wood||pp=161–162}} Шекспирова следећа комедија, ''[[Млетачки трговац]]'', садржи портрет осветољубивог позајмљивача новца, Јеврејина Шајлока, која представља сведочење о елизабетанској ери, али која у исто време модерној публици може изгледати расистичка. Домишљатост и игре речи у „Много буке ни око чега“,{{sfn|Ackroyd|2006|p=359}} шармантна рурална сцена у „Како вам драго“, и живописно проводаџисање у „Богојављенској ноћи“, заокружују Шекспиров циклус великих комедија.{{sfn|Ackroyd|2006|pp=362–383}}
Ред 83:
Шекспиров такозвани „трагични период“ трајао је од 1600. до 1608. године мада је такође писао и тзв. „проблематичне комаде“ — ''Равном мером'', ''Троил и Кресида'', ''Све је добро што се добро сврши'' — током овог периода, а такође је писао трагедије и раније.{{sfn|Bradley|1991|pp=85}}{{sfn|Muir|2005|pp=12-16}} Многи критичари верују да Шекспирове најбоље трагедије представљају уједно и врхунац његове списатељске умешности. Јунак прве његове трагедије, Хамлет, био је предмет дискусија више него било који други Шекспиров лик, вероватно због свог монолога: „Бити или не бити, питање је сад“.{{sfn|Bradley||p=94}} За разлику од интровертног Хамлета, чији је фатални усуд његова неодлучност, јунаци следећих трагедија, Отело и Краљ Лир, налазе своју пропаст у исхитреним судовима који се на крају показују као погрешни.{{sfn|Bradley|1991|p=86}} Заплети у Шекспировим трагедијама се често заснивају на фаталним грешкама и усудима који поремете нормалан след догађаја и униште јунака и оне које воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=40, 48}} У „Отелу“, злобни Јаго подбада Отелову љубомору до те мере да Отело на крају убија своју невину супругу која га воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=42, 169, 195}}{{sfn|Greenblatt||p=304}} У „Краљу Лиру“, стари краљ починио је трагичну грешку кад се одрекао свих права и на тај начин проузрокује сцене које воде директно ка убиству његове кћерке и мучењу слепог војводе од Глостера. Према критичару Франку Кермоду, „драма својом суровошћу мучи и своје ликове и публику.{{sfn|Bradley|1991|p=226}}{{sfn|Ackroyd|2006|p=423}}{{sfn|Kermode|2004|pp=}}“ У Магбету, најкраћој и најнабијенијој трагедији,<ref>{{Cite book|last=McDonald| first = Russ|authorlink = | title = Shakespeare's Late Style| url = | publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|year=2006|isbn=978-0-521-82068-4|pages=43-46}}</ref> неконтролисани напад амбиције подстиче Магбета и његову жену, леди Магбет да убију краља и узурпирају престо, да би их на крају уништио осећај гриже савести.{{sfn|Bradley|1991|p=306}} У овом комаду, Шекспир трагичној структури додаје и натприродни елеменат. Његове последње велике трагедије, „Антоније и Клеопатра“ и „Кориолан“, садрже неке од најбољих Шекспирових стихова, а [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], песник и критичар, сматра их Шекспировим најуспешнијим трагедијама.{{sfn|Ackroyd|2006|p=444}}{{sfn|McDonald|2006|pp=69–70}}<ref>{{Cite book|last=Eliot|first=T. S.|year=1934|title=Elizabethan Essays|location=London|publisher=Faber & Faber|oclc=9738219|pages=59}}</ref>
 
У свом последњем периоду, Шекспир је писао љубавне драме или трагикомедије и из тог периода датирају три важнија позоришна комада: „Цимберин“, „Зимска прича“ и „Бура“, као и драма у којој се појављује као коаутор: „Перикле, тирски принц“. Мање црне трагедије, ова четири позоришна комада су озбиљнијег тона него оне из деведесетих година 16. века, али завршавају се помирењем и опроштајем потенцијално трагичних грешки.{{sfn|Dowden||p=57}} Неки критичари виде промену тона као доказ смиренијег погледа на свет, али то није могло много да утиче на моду у позоришту тог доба.{{sfn|Dowden||p=60}}{{sfn|Frye||p=123}}</ref><ref>{{harvnbsfn|McDonald|2006|pp=15}} Шекспир је сарађивао у друга два позоришна комада, „Хенри VIII“ и „Два племенита рођака“, ({{јез-енгл|The Two Noble Kinsmen,}}) вероватно са [[Џон Флечер|Џоном Флечером]].{{sfn|Wells||pp=1247-1279}}
 
=== Представе ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вилијам_Шекспир”