Гајица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
VectorSR је преместио страницу Гајица на Хрватска азбука: Ово хрвати зову хрватска азбука, не Гајица ознака: ново преусмерење |
м Хр. азбука |
||
Ред 1:
'''Хрватска азбука''', позната још и као Гајица, облик је [[латиница|латиничког]] [[писмо|писма]] који се званично користи у [[Хрватски језик|хрватском]], [[Бошњачки језик|босанском]] и [[Српски језик|српском језику]]. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[Јан Хус]]овој [[чешка латиница|чешкој латиници]]. Незнатно измијењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], [[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за латинизацију. Бошњачки<ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> и српски језик<ref name="pravopis">{{cite pravopis|chapter=Писмо |pages=15—21 |quote= }}</ref> законом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Милан Могуш}}</ref>
== Употреба у државама ==
Гајица је имала статус службеног писма у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]], а званично писмо је била и у [[Србија|Републици Србији]] до усвајања [[Устав Србије из 2006. године|устава]] из [[2006]]. године, којим је прописано да се у службеној употреби користи само српска ћирилица, док се употреба писама одређује законом.
[[Устав Босне и Херцеговине]] се не бави службеним писмом, док устави оба ентитета, [[Устав Републике Српске]] и [[Устав Федерације Босне и Херцеговине]] одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма. [[Устав Хрватске]] одређује латиницу као једино писмо у службеној употреби на државном нивоу, док се у локалним заједницама одобрава употреба и ћирилице под условима одређеним законом.
== Слова ==
Писмо саджи тридесет великих и малих [[слово|слова]]:
{| class="wikitable"
|-
! Слово
! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
! Слово
! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
! Слово
! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
|-
| -{[[A (слово латинице)|A]], a}-
| {{ИПА|/a/}}
| -{[[G (слово латинице)|G]], g}-
| {{ИПА|/ɡ/}}
| -{[[O (слово латинице)|O]], o}-
| {{ИПА|/o/}}
|-
| -{[[B (слово латинице)|B]], b}-
| {{ИПА|/b/}}
| -{[[H (слово латинице)|H]], h}-
| {{ИПА|/x/}}
| -{[[P (слово латинице)|P]], p}-
| {{ИПА|/p/}}
|-
| -{[[C (слово латинице)|C]], c}-
| {{ИПА|/ts/}}
| -{[[I (слово латинице)|I]], i}-
| {{ИПА|/i/}}
| -{[[R (слово латинице)|R]], r}-
| {{ИПА|/r/}}
|-
| -{[[Č (слово латинице)|Č]], č}-
| {{ИПА|/tʃ/}}
| -{[[J (слово латинице)|J]], j}-
| {{ИПА|/j/}}
| -{[[S (слово латинице)|S]], s}-
| {{ИПА|/s/}}
|-
| -{[[Ć (слово латинице)|Ć]], ć}-
| {{ИПА|/tɕ/}}
| -{[[K (слово латинице)|K]], k}-
| {{ИПА|/k/}}
| -{[[Š (слово латинице)|Š]], š}-
| {{ИПА|/ʃ/}}
|-
| -{[[D (слово латинице)|D]], d}-
| {{ИПА|/d/}}
| -{[[L (слово латинице)|L]], l}-
| {{ИПА|/l/}}
| -{[[T (слово латинице)|T]], t}-
| {{ИПА|/t/}}
|-
| -{[[Dž (слово латинице)|Dž]], dž}-
| {{ИПА|/dʒ/}}
| -{[[Lj (слово латинице)|Lj]], lj}-
| {{ИПА|/ʎ/}}
| -{[[U (слово латинице)|U]], u}-
| {{ИПА|/u/}}
|-
| -{[[Đ (слово латинице)|Đ]], đ}-
| {{ИПА|/dʑ/}}
| -{[[M (слово латинице)|M]], m}-
| {{ИПА|/m/}}
| -{[[V (слово латинице)|V]], v}-
| {{ИПА|/ʋ/}}
|-
| -{[[E (слово латинице)|E]], e}-
| {{ИПА|/e/}}
| -{[[N (слово латинице)|N]], n}-
| {{ИПА|/n/}}
| -{[[Z (слово латинице)|Z]], z}-
| {{ИПА|/z/}}
|-
| -{[[F (слово латинице)|F]], f}-
| {{ИПА|/f/}}
| -{[[Nj (слово латинице)|Nj]], nj}-
| {{ИПА|/ɲ/}}
| -{[[Ž (слово латинице)|Ž]], ž}-
| {{ИПА|/ʒ/}}
|}
Гајева првобитно латиница имала је диграф ''-{dj}-'', који је касније замијењен словом ''-{đ}-''.
Слова немају имена, а сугласници се нормално изговорају када је потребно срицати. Када је потребно бити јаснији, изговорају се слично као слова [[немачка латиница|њемачке латинице]]: -{''a'', ''be'', ''ce'', ''če'', ''će'', ''de'', ''dže'', ''đe'', ''e'', ''ef'', ''ge'', ''ha'', ''i'', ''je'', ''ka'', ''el'', ''elj'', ''em'', ''en'', ''enj'', ''o'', ''pe'', ''er'', ''es'', ''eš'', ''te'', ''u'', ''ve'', ''ze'', ''že''}-. Употреба се углавном своди на [[лингвистика|лингвистику]],<ref>{{cite journal|url=http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=50643&lang=en | title = On some similarities and differences between Croatian and Slovakian | first = Margita |last=Žagarová| first2 = Ana |last2=Pintarić| language = Croatian |pages=129—134 | journal = Linguistics | volume = 1 | number = 1 |date=July 1998 | accessdate=18. 04. 2012 | publisher = Faculty of Philosophy, University of Osijek | issn = 1331-7202}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Ortografija.pdf | language = hr | title = Ortografija | work = Jezične vježbe | publisher = Faculty of Philosophy, University of Pula |date=| accessdate=18. 04. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120314032923/http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Ortografija.pdf | archive-date=14. 03. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref> док се у математици, нпр. ''-{j}-'' обично изговара као ''јот'', као у [[Њемачки језик|њемачком]]. Четири слова која постоје у већини других свјетским латиничких писама се изговарају на сљедећи начин: ''-{[[q]]}-'' као ''ку'' или ''кју'', ''-{[[w]]}-'' као ''дублве'' или ''дупло ве'', ''[[x]]'' као ''икс'' и ''-{[[y]]}-'' као ''ипсилон''.
== Диграфи ==
{| style="text-align: center; float: right; margin: 1em;" border="1" cellspacing="0" cellpadding="2"
|-
| -{M}-
|-
| -{J}-
|-
| -{E}-
|-
| -{NJ}-
|-
| -{A}-
|-
| -{Č}-
|-
| -{N}-
|-
| -{I}-
|-
| -{C}-
|-
| -{A}-
|}
Диграфи ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]'' се сматрају јединственим словима. То значи:
* У рјечницима, ''-{njegov}-'' долази послије ''-{novine}-'', одвојена секција ''-{nj}-'' долази послије секције ''-{n}-'', а ''-{bolje}-'' долази послије ''-{bolnica}-'', итд.
* У вертикалном писању, ''-{dž}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' се пишу хоризонтално. Нпр, када се ријеч ''-{mjenjačnica}-'' пише вертикално, ''-{nj}-'' долази на четврто мјесто.
* У случају да се ријеч пише са размаком између сваког слова то ће изгледати овако: ''-{M J E NJ A Č N I C A}-''.
* У случају да је само почетно слово велико, само ће прва од двије компоненте слова бити велика: ''-{Njemačka}-'', а не ''-{NJemačka}-''. У случају да се цијела ријеч пише великим словом изгледаће овако: ''-{NJEMAČKA}-''.<ref name="pravopis"/>
== Поријекло ==
[[Датотека:Ljudevit Gaj (Knjižnica Gajeva 1875).png|мини|лево|200п|[[Људевит Гај]].]]
Хрватску латиницу је већим дијелом створио [[Људевит Гај]], након [[Чеси|Чеха]] и [[Пољаци|Пољака]], и убацио је ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]''. У [[Будим]]у је [[1830]]. године објавио књигу ''„Кратка основа хорватско-славенскога прописања“'', која је била прва обична хрватска правописна књига. [[Хрвати]] су и прије користили [[латиница|латинично]] писмо, али неки специфични гласовни нису јединствено приказани. Облик [[мађарска латиница|мађарске латиница]] је био у најчешћој употреби, док су други облици, често збуњујући, били дио неодрживе моде.
[[Датотека:Djura danicic.jpg |мини|десно|200п|[[Ђуро Даничић]].]]
Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког прапописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last=Comrie|first=Bernard|authorlink=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate=23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>
[[Ђуро Даничић]] је у свом ''„Рјечнику хрватскога или српскога језика“'' објављеном [[1880]]. године предложио да се диграфи ''-{dž}-'', ''-{dj}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' замјене јединственим словима: ''-{ģ}-'', ''-{đ}-'', ''-{ļ}-'' и ''-{ń}-''. Првобитна Гајева латиница је дјелимично измјењена, мијењајући само диграф ''-{dj}-'' са словом ''-{đ}-'', док остали приједлози нису прихваћени.
== Рачунарство ==
[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век|20. вијека]] настала је општа пометња о правилном [[енкрипција|кодирању]] карактера који се користе при писању текста на гајици на рачунарима.
* Био је покушај да се примјени [[7-бит]]ни ''-{[[YUSCII]]}-'', касније ''-{CROSCII}-'', који је укључивао пет слова са дијакритичким знаковима који су имали додатке од пет знакова која нису слова ([, ], {, }, @), али је то на крају било неуспјешно.
* [[8-бит]]ни ''-{[[ISO/IEC 8859-2|ISO 8859-2]]}-'' (''-{Latin-2}-'') стандард је развијен од стране ''-{[[Међународна организација за стандардизацију|ISO]]}-''.
* ''-{[[MS-DOS]]}-'' је увео 8-битно кодирање ''-{[[CP852]]}-'' за средњоевропске језике, занемарујући ''-{[[Међународна организација за стандардизацију|ISO]]}-'' стандард.
* [[Мајкрософт виндоус]] је пустио још једно 8-битно кодирање звано ''-{[[CP1250]]}-'', које је имало неколико слова која су се поклапа један-на-један са ''-{ISO 8859-2}-'', али је исто тако имала и слова која се нису поклапала са овим стандардом.
* [[Епл]] је користио друго кодирање која је назвао [[Макинтош средњоевропско кодирање]].
* ''-{[[EBCDIC]]}-'' је користио ''-{Latin-2}-'' кодирање.<ref>[http://publib.boulder.ibm.com/infocenter/pcomhelp/v5r9/index.jsp?topic=/com.ibm.pcomm.doc/reference/html/hcp_reference44.htm Host Code Page 1153/1375 Latin 2 – EBCDIC Multilingual]</ref>
Данас се за кодирање првенствено користи ''-{ISO 8859-2}-'' или [[уникод]]но кодирање ''-{[[UTF-8]]}-'' (са два бајта или 16-бита неопходних за кориштење слова са дијакритицима). Међутим, од [[2010]]. године, у употреби се још увијек могу наћи програми као и базе података које користе ''-{CP852}-'', ''-{CP1250}-'' или ''-{CROSCII}-''.
== Употреба у словеначком језику ==
Од раних [[1840е|четрдесетих]] [[19. век|19. вијека]], гајица се у све већој мјери користили у [[словеначки језик|словеначком језику]]. У почетку, словеначки писци коју су словеначки језик сматрали дијелом [[хрватски језик|хрватског]] (као што је [[Станко Враз]] су га најчешће користили, али је гајицу касније прихватио широки спектар словеначких писаца. До потпуног пробоја гајице у словеначки језик дошло је када је конзервативни словеначки вођа [[Јанез Блајвајс]] писао њом у „''Пољопривредним и занатским новинама''“ ({{јез-сло|Kmetijske in rokodelske novice}}), часопису који је читала јавност широм земље. Гајица је [[1850]]. године постала једино званично писмо словеначког језика, мијењајући дотадашња три писана система која су се користила на простору насељеном [[Словенци]]ма од [[1830е|тридесетих]] година 19. вијека: традиционална ''[[бохоричица]]'' (послије [[Адам Бохович|Адама Боховича]] који је кодификовао) и два иновативна приједлога од [[Петар Дајнак|Петра Дајнка]] (''[[дајнчица]]'') и од [[Franc Serafin Metelko|Франца Серафина Метелка]] (''[[метелчица]]'').
Словеначки облик гајице се од хрватског разликује у сљедећим ставкама:
* Словеначка абецеда није имала карактере ''-{ć}-'' и ''-{đ}-'', јер ови гласови не постоје у словеначком језику.
* У словеначкој варијанти диграфи ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' су третирани као одвојена слова и представљали су одвојене гласове (нпр. ријеч поље се на словеначком изговара као [ˈpóːljɛ] или [pɔˈljéː], а на хрватском као [pôʎe]).
* Фонема ''џ'' постоји у словеначком језику и записује се као ''-{dž}-'' и користи се само код позајмљених ријечи, а ''-{d}-'' и ''-{ž}-'' се сматрају одвојеним словима, не диграфима.
== Употреба у македонском језику ==
{{главни чланак|Латинизација македонског језика}}
[[Латинизација (лингвистика)|Латиницазија]] [[македонски језик|македонског језика]] се изводи по гајици.<ref>Lunt, H. (1952), Grammar of the Macedonian literary language, Skopje.</ref><ref>Macedonian Latin alphabet, Pravopis na makedonskiot literaturen jazik, B. Vidoeski, T. Dimitrovski, K. Koneski, K. Tošev, R. Ugrinova Skalovska - Prosvetno delo Skopje, 1970, pp. 99</ref> Међутим, ово писмо је незнатно измјењено према [[фонетика|фонетици]] и [[фонологија|фонологији]] језика. Дакле, гајева слова ''-{ć}-'' и ''-{đ}-'' се не користе, али су умјесто њих у употреби ''-{ḱ}-'' и ''-{ǵ}-''. Остала слова писма се користе еквиваленто словима [[македонска азбука|македонске ћирилице]]. Уз то, у македонском језику је у употреби слово ''-{dz}-'', које није у употреби у осталим језицима који користе гајицу.
== Види још ==
* [[Српска ћирилица]]
* [[Словеначка латиница]]
* [[Латинизација српског језика]]
== Референце ==
{{reflist|2}}
== Литератера ==
* {{Cite book|ref=harv| title=Pravopisni priručnik — dodatak Velikom rječniku hrvatskoga jezika |year=2003 | first=Vladimir | last=Anić | first2=Ljiljana | last2=Jojić | first3=Ivo | last3=Pranjković |id=}}
* {{Cite book|ref=harv| title=Pravopisni priručnik hrvatskoga ili srpskoga jezika |year=1987 | first=Vladimir | last=Anić | first2=Josip | last2=Silić | first3=Radoslav | last3=Katičić | first4=Dragutin | last4=Rosandić | first5=Dubravko | last5=Škiljan |id=}}
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Gaj's Latin alphabet}}
* [http://www.omniglot.com/writing/serbian.htm -{Omniglot}-]
[[Категорија:Латиница]]
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Хрватски језик]]
[[Категорија:Бошњачки језик]]
| |||