Вицко Змајевић — разлика између измена

Као задарски надбискуп у раздобљу када је, понајвише млетачким настојањем, у Далмацију досељено бројно становништво православне вјероисповијести (које он назива Србима и шизматицима), Змајевић се од доласка у Задар суочавао с тежњама српских патријараха и њему потчињених православних владика да установе своје, српско православно владичанство на подручју Далмације. Змајевић и тада активно политички дјелује у правцу сузбијања вјерских права православних Срба Далматинаца да имају свога владику, јер је имао планове да их све покатоличи. И док је био у Перасту и Котору на себе је навлачио гњев не само православних Срба него и толерантнијих католика, који су били за миран суживот са православцима. Тако је митрополиту скендеријско-приморском [[Данило I Петровић Његош|Данилу Петровићу]] [[1718]]. замјерао на одржавању црквене литије у Котору и онемогућио му изградњу православне цркве у већински православној Будви. Замјерао је и католичком свјештенику Марковићу из Будве што му се сестра удала за православца а из родног Пераста је побјегао јер му се и родбина (католици) побунила против његових антиправославних сплеткарења. Поткупљивао је турске власти да се римокатолицизам шири и на њиховој територији. <ref>{{Cite book|last=Змајевић |first=Вицко |authorlink= |coauthors=Винко Краљевић |title=Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића, pp. 74, 60 |year=2015|url= |publisher=Салесиана|location=Загреб|id=}}</ref>.