Велики Тимочки андезитски масив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Географија Србије помоћу геџета HotCat |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
Андезитски масив настао је у прошлости изливањем огромних маса [[Андезит|андезит]]а и [[дацит]]а у пространој потолини између планина Старице, [[Кучај]]а, [[Ртањ|Ртња]] и [[Тупижница|Тупижнице]] и долине [[Тимок]]а. На овом простору вулкански рад био је интензиван још у горњој [[Креда (периода)|креди]], када је имао карактер субмаринских ерупција а завршен је пре средњег [[миоцен]]а. На период завршетка вулканског рада указује то што марински [[Седимент|седимент]]и средњег миоцена на овом простору нису испробијани лавичним изливима.
У рељефу масива преовлађују купаста узвишења која су поређана у низове. [[Јован Цвијић]] издвојио је три низа вулканских купа: Првулове чуке, Страхинове чуке и низ [[Tilva Njagra|Тилва Њагре]]. Ови низови купа имају правац ссз-јји и стичу се у планинском масиву [[Црни врх (источна Србија)|Црног врха]] који је изграђен од андезита. Између купа, у интеколинским улегнућима, нема речних токова и долина што указује да овај рељеф није ерозивног порекла. Према Јовану Цвијићу, то је примарни рељеф од вулканских ерупција. Купе ретко представљају један врх, већ се на терену издиже неколико главица. Оне се издижу око 80-180 m изнад околног терена. Од низова купа одвајају се бочне косе које чине утисак споредних кратера. Таква је бочна [[Меџинова чука |Меџинова чука]] изнад Брестовачке бање. [[Чука Лужуко |Чука Лужуко]] представља комплекс андезитских главица.[[Датотека:Tilva Njagra 02.jpg|мини|
Палеовулканска купа [[Tilva Njagra|Тилва Њагра]] је најизразитија купа у читавој еруптивној области. Одликује се очуваном формом правог [[Вулкан|вулкан]]а, симетричним странама и бочном, паразитском купом, [[Tilva Mika|Тилва Миком]]. Главна купа висока је 770 m а Тилва Мика 625 m.
| |||