Џон Куч Адамс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Наводно, Адамс је усклађивао свој рад са Џејмсом Чалисом, директором опсерваторије Кембриџ, половином септембра 1845. године, али постоје одређене контроверзе што се начина усклађивања тиче. Дана 21. октобра 1845. године Адамс је, у повратку са одмора у [[Корнвол]]у, без претходно заказаног договора, два пута звао [[Краљевски астроном|краљевског астронома]] [[Џорџ Бидел Ери|Џорџа Бидела Ерија]] у [[Гринич]]у. Не нашавши га код куће, Адамс је по општој предпоставци оставио рукопис свог решења, опет без детаљних прорачуна. Ери је одговорио Адамсу писмом у којем је тражио додатна објашњења.<ref name="sheehan">Sheehan ''et al.'' (2004)</ref> Међутим, Адамс му никада није одговорио. Постоје бројне теорије о томе зашто Адамс није одговорио, као што су нервоза, одуговлачење и неодговорност.<ref name="sheehan"/>
У међувремену, Урбан ле Верије је 10. новембра 1845. године представио Академији наука у [[Париз]]у меморандум о [[Уран]]у, показујући да је већ постојећа теорија изоставила спомињање његовог кретања.<ref name="eb"/> Читајући Ле Веријеове мемоаре, Ери је био изненађен овом коинциденцијом, те је покренуо очајничку трку за приоритет [[Енглеска|Енглеске]] у проналажењу ове планете.
Настала је велика контроверза у Француској и Енглеској о заслугама ова два астронома. Како су чињенице постале познате, настало је широко прихваћено признање да су оба астронома самостално решила проблем Урана, те су обојица добила једнака признања.<ref name="eb"/><ref name="ODNB"/> Међутим, појавиле су се накнадне тврдње "да су Британци украли Нептун", те да су Адамсу његови британски савременици дали више признања него што је он заслужио.<ref name="sheehan"/> Такође, забележено је да је и сам Адамс јавно признао Ла Веријеу приоритет и заслуге у делу "О сметњана Урана" Краљевском астрономском друштву 1846. године:-
| |||