Џон Куч Адамс — разлика између измена

Још од древних времена, [[Месец|Месечев]] средњи курс кретања у односу на звезде је третиран као константа, али је 1695. године Едмонд Хејли предложио да се овај средњи курс полако увећава.<ref>Едмонд Хејли, "Неки докази о античком стању града [[Палмира]], са коментарима о записима нађеним тамо". Фил. Транс. Рој.Соц. 1695 #218, с.160, такође Фил. Транс. Рој.Соц. (Абриџментс) volтом 4 (1694-1702) с.60 на 65: Хејли је завршио свој чланак из 1695. годинео блискоисточним антиквитетима речима: "И ако и један знатижељни путник...пожели да посматра, врло пажљиво, фазе помрачења [[Месец]]а у [[Багдад]]у, [[Алеп]]у и [[Александрија|Александрији]], те одреди и њихове лонгитуде, не би могли да учине већу услугу научној дисциплини астрономије: јер, у тим местима и близу њих су учињена сва посматрања којима су ограничени средњи курс кретања [[Сунце|Сунца]] и [[Месец]]а: и тада бих могао да прорачунам колико се мења [[Месец|Месечев]] курс кретања; што се дешава, а ја то могу доказати." Али остало је на Ричарду Дантхорну да први направи кванититативне прорачуне Месечеве наводне промене кретања.</ref> Касније, током 18. века, Ричард Дантхорн је проценио да курс износи +10" (арксекунде/век²) у смислу резлтирајуће разлике у лунарној лонгитуди,<ref>Ричард Дантхорн (1749), [http://rstl.royalsocietypublishing.org/content/46/491-496/162.full.pdf "Писмо Ричарда Дантхорна Ричарду Мејсонум, члану Краљевског друштва и чувару Вуд-Вардијан музеја на Кембриџу, на тему промене у кретању Месеца"]{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, ''Филозофске трансакције (1683-1775)'', Том 46 (1749–1750) #492, pp. 162-172.<br />-- такође објављено и у Филозофским трансакцијама (1809), [https://archive.org/stream/philosophicaltra09royarich#page/669/mode/2up том 9 (за 1744-49), с.669-675] као "О промени у кретању Месеца, Ричард Данхорн".</ref> ефекат који је касније постао познат по имену "секундарно убрзање [[Месец]]а". Пјер-Симон Лаплас је пружио 1787. године једно објашњење ексентричности земљине орбите. Узео је у обзир радијалну силу гравитације на [[Месец]]у, од [[Сунце|Сунца]] и [[Земља|Земље]], али је остао привржен историјским записима опсервације.<ref>{{Cite book|title=Орбитална кретања | url=https://books.google.com/?id=Hzv7k2vH6PgC&pg=PA313&lpg=PA313&dq=laplace+secular+acceleration |author=Рој, A. E. |year=2005| publisher=CRC Press | idisbn=ISBN 978-0-7503-1015-4 | location=Лондон |pages=313}}</ref>

* 1847. године је постао почасни члан Америчке академије уметности и наука;<ref name=AAAS>{{cite web|title=Књига чланова, 1780-2010: Поглавље A|url=http://www.amacad.org/publications/BookofMembers/ChapterA.pdf|publisher=Америчка академија уметности и наука|accessdate=01. 404. 2011}}</ref>

* {{Cite book|ref=harv| title=Орбитална кретања | url=https://books.google.com/?id=Hzv7k2vH6PgC&pg=PA313&lpg=PA313&dq=laplace+secular+acceleration |author=Рој, A. E. |year=2005| publisher=CRC Press | idisbn=ISBN 978-0-7503-1015-4 | location=Лондон |pages=313}}

* {{cite journal|ref=harv | author=Smart, W. M. | title=John Couch Adams and the discovery of Neptune | journal=[[Nature (journal)|Nature]] | volume=158 | dateyear=1946 | issue=4019 | pages=829–830 | doi=10.1038/158648a0 |bibcode = 1946Natur.158..648S }}