Сумпорача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 21:
== Макроскопски опис ==
 
'''Базидиокарп''' (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпурно жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса са тамнијим наранџастим тоновима; код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (velum partiale), крпице касније потамне због нагомиланих спора. '''Хименофор''' је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. '''Дршка''' 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (annulus). '''Месо''' је светло жуто, у основи дршке браонкасто, има слаб мирис гљива, а укусуа је веома горког <ref>{{cite book |last1=Hansen, L., & Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2) |date=2002 |publisher=Nordsvamp.}}</ref>, <ref name=automatski generisano1>{{cite book |last1=Breitenbach, J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz band 1. Ascomyceten. Verlag Micologia |date=1984 |publisher=Luzern, Switzerland |pages=1-303 p.}}</ref>.
 
== Микроскопски опис ==
 
'''Споре''' 5.8-7.3 x 3.5-4.3 μm, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон. '''Базидије''' 20-23 x 5-6 μm, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора (Breitenbach & Kränzlin, 1984). '''Плеуроцистидије''' 25-36 x 9.5-12 μm, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране (Breitenbach & Kränzlin, 1984; Bresinsky, 1990). '''Хеилоцистидије''' 20-38 x 6-9 μm, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом (Breitenbach & Kränzlin, 1984; Bresinsky, 1990). '''Пилеипелис''' састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране; '''Хиподермијум''' састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. '''Трама''' састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 μm. '''Кукасте спојнице (clamp connections)''' присутне код већине септа, <ref>{{cite book |last1=Bresinsky, A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |date=1990 |publisher=CRC Press.}}</ref><ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,automatski J.generisano1 & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz band 1. Ascomyceten. Verlag Micologia |date=1984 |publisher=Luzern, Switzerland |pages=1-303 p.}}</ref>.
 
== Екологија и хабитат ==