Сумпорача — разлика између измена

-{'''Hypholoma fasciculare'''}- или '''сумпорача''' је базидиомицетна гљива из фамилије Strophariaceae. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова<ref>{{cite book |last1last=Hadžić, I. |title=Drugi gljivarski korak. |dateyear=2002 |publisher=Prosveta |location=Београд}}</ref>.

'''Базидиокарп''' (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпурно жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса са тамнијим наранџастим тоновима; код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (velum partiale), крпице касније потамне због нагомиланих спора. '''Хименофор''' је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. '''Дршка''' 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (annulus). '''Месо''' је светло жуто, у основи дршке браонкасто, има слаб мирис гљива, а укусуа је веома горког <ref>{{cite book |last1last=Hansen, L., & Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2) |dateyear=2002 |publisher=Nordsvamp.}}</ref>, <ref name="automatski generisano1">{{cite book |last1last=Breitenbach, J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz band 1. Ascomyceten. Verlag Micologia |dateyear=1984 |publisher=Luzern, Switzerland |pages=1-303 p.}}</ref>.

'''Споре''' 5.8-7.3 x 3.5-4.3 μm, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон. '''Базидије''' 20-23 x 5-6 μm, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора (Breitenbach & Kränzlin, 1984). '''Плеуроцистидије''' 25-36 x 9.5-12 μm, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране (Breitenbach & Kränzlin, 1984; Bresinsky, 1990). '''Хеилоцистидије''' 20-38 x 6-9 μm, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом (Breitenbach & Kränzlin, 1984; Bresinsky, 1990). '''Пилеипелис''' састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране; '''Хиподермијум''' састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. '''Трама''' састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 μm. '''Кукасте спојнице (clamp connections)''' присутне код већине септа, <ref>{{cite book |last1last=Bresinsky, A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |dateyear=1990 |publisher=CRC Press.}}</ref><ref name="automatski generisano1" />.

Отровна врста. Симптоми тровања су мучнина, повраћање и дијареа <ref>{{cite journal |last1last=Gopinath, S., Kumar, S. V., Sasikala, M., & Ramesh, R. |title=Mushroom poisoning and its clinical management: an overview. |journal=Int. J, 2229, 7456. |dateyear=2011 |issue=Int. J, 2229, 7456.}}</ref>,<ref>{{cite journal |last1last=Jo, W. S., Hossain, M. A., & Park, S. C. |title=Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms. |journal=Mycobiology |dateyear=2014 |issue=42(3), 215-220.}}</ref> а јављају се од 15 минута до 4 сата после јела. У литератури се H. fasciculare углавном наводи као благо отровна врста. Ипак, постоје и подаци о фаталним исходима и приликом тровања са овом врстом пријављени су акутни хепатитис са оштећењем у бубрезима и срцу<ref>{{cite journal |last1last=Soltaninejad, K. |title=Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018. |journal=Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. |dateyear=2018 |issue=9(3 July), 1380-152.}}</ref>.

Бројна истраживања су показала да H. fasciculare садржи различите антиоксидативна једињења као токофероле, аскорбинску киселину, каротеноиде итд., a установљена је и висока антимикробна активност против грам-позитивних бактерија,<ref>{{cite journal |last1last=Yayli, N., Yilmaz, N., Ocak, M., Sevim, A., Sesli, E., & Yayli, N. |title=Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey. |journal=Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 |dateyear=2007 |issue=19(5), 4102}}</ref><ref>{{cite journal |last1last=Barros, L., Venturini, B. A., Baptista, P., Estevinho, L. M., & Ferreira, I. C. |title=Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study |journal=Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 |dateyear=2008 |issue=56(10), 3856-3862}}</ref><ref>{{cite journal |last1last=Ferreira, I. C., Barros, L., & Abreu, R. |title=Antioxidants in wild mushrooms |journal=Current Medicinal Chemistry |dateyear=2009 |issue=16(12), 1543-1560}}</ref><ref>{{cite journal |last1last=Alves, M. J., Ferreira, I. C., Dias, J., Teixeira, V., Martins, A., & Pintado, M. |title=A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds |journal=Planta medica, |dateyear=2012 |issue=78(16), 1707-1718}}</ref>. Фасцикулоли добијени од ове врсте гљива, инхибирају раст неких биљака и инхибирају калцијум-везујући протеин калмодулин<ref>{{cite book |last1last=Hanson, J. R. |title=Chemistry of fungi |dateyear=2008 |publisher=Royal Society of Chemistry}}</ref>.

{{Reflistreflist}}