Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена

Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Наиме, постоји прича да када је Илија боравио у Београду, ''почну неки млађи београђани носити неке капе, са златним ширитима. Кнез Милош, мрзећи на расипање и луксуз, и држећи да му ваља Србе од тог палила склањати, макар каквим мерама, заповеди те се неколико Београђана, с тим златали капама, обале и истуку батинама. Илија се, од те мере, толико уплаши, да је одмах оставио Београд, и преселио се у Панчево.''<ref name=":0">{{Cite book|title=Ilija Milosavljević Kolarac u Pančevu (1828-1856) u: Informator (sveska 20)|last=Todorović/Heš|first=Milan/Elza|publisher=Istorijski arhiv Pančevo|year=1985.|isbn=|location=Pančevo|pages=49-58}}</ref> Међутим, сам Коларац ће написати да је у Панчево дошао због трговине и сигурне зараде у царско-краљевској аустријској држави, 1828. године. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар [[Аустроугарска|Аустроугарске]], првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио. Извозио је пшеницу, јечам, овас, суражицу, просо и кукуруз. Имајо је своје бродове, који су се звали ''Немања'' и ''Свети Ђорђе.'' Такође, бавио се и узгојем и продајом свиња.<ref name=":0" /> Коларац је напустио Панчево 1856. године.

Илија је житар трговац у Панчеву средином 1855. године, који прилаже 10 ф. за споменик песнику Лукијану Мушицком у Карловцу. <ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref>Синђелија, коју је врло волео, умрла је 1855. године иу Пешти, а сахрањена је у Београду, где се и сам Илија Коларац преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]љу и [[шалитра|шалитром]], а улагао је и у [[рудник]]е. Дуго је помагао ствараоце у [[књижевност]]и, а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]]. Коларац је донирао и хиљаду форинти за оснивање правне Академије у Новом Саду.