Крста Цицварић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
| држава_смрти = [[Демократска Федеративна Југославија]]
}}
'''Крста Цицварић''' ([[Никојевићи]], [[14. септембар]] [[1879]].
▲'''Крста Цицварић''' ([[Никојевићи]], [[14. септембар]] [[1879]]. – [[Београд]], [[31. октобар]] [[1944]].) био је српски активиста, [[Анархосиндикализам|анархосиндикалиста]], [[Антисемитизам|антисемит]] и новинар.<ref name="Новица Матић">{{cite web|last=Матић|first=Новица|title=Ко је оклеветао Цицварића|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html|publisher=Српско наслеђе|accessdate=5. 9. 2017.|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924105231/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html#|archive-date=24. 09. 2015|dead-url=yes|df=}}</ref> Стрељан је [[31. октобар|31. октобра]] [[1944]]. од стране партизана након [[Ослобођење Београда (1944)|ослобођења Београда]].
== Биографија ==
Линија 33 ⟶ 32:
Последње године живота провео је у Београду, готово потпуно слеп. Од маја 1940. до марта 1941. године Светолик Савић и он издају недељник Нови Балкан<ref>{{cite book|last=Goldstein|first=Ivo|title=The Catholic Church in Croatia and the ‘Jewish problem’, 1918–1941|year=2003|publisher=East European Jewish Affairs|url=http://dx.doi.org/10.1080/13501670308578005|accessdate = 5. 9. 2017|pages=131}}</ref>, који је прохитлеровски и антисемитски. Наиме, о [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајну]] пише:
{{цитат|Шта значи јеврејско духовно вођство сведочи случај са Ајнштајном. То је један Јеврејин из Мађарске… иначе Ајнштајн је математичар жонглер. Његова фамозна теорија (тзв. [[Теорија релативности]]) није довољно солидна и против ње постоје јаки приговори. Међутим борба против њега није била могућна. Имајући у рукама велику европску штампу, његови сународници направили су у циркуску рекламу: они су га приказали као највећег научног генија који се досад родио… Тако је пештански Јеврејин стекао светску славу и постао је такав ауторитет да му се на научним конгресима у његову присуству, није смело ништа приговорити. Постојало је тада у Европи, у научном свету, једно стање које се може назвати Ајнштановска опсесија. Хитлерова револуција учинила је крај тој опсесији у Немачкој и целој Европи.|[[Крста Цицварић]], ''Српски народ'', 06.5.1944.}}
Због тога, након Другог светског рата, партизани су га оптужили за колаборационизам. Цицварић је стрељан без суђења током ноћи између 30. и 31. октобра. Локација његовог гроба је непозната.
Линија 66 ⟶ 64:
* {{Cite book|ref= harv|last=Бјелица|first=Михаило|title=Два века српског новинарства|date=1992|publisher=Институт за новинарство|location=Београд|id=ISBN 86-81371-04-5|url=https://books.google.rs/books?id=0z8_AQAAIAAJ|accessdate = 8. 9. 2017|pages=349}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Надовеза|first=Бранко|title=Политичка мисао Крсте Цицварића|year=2004|publisher=Политичка ревија|location=Београд}}
{{DEFAULTSORT:Цицварић, Коста}}
Линија 77 ⟶ 74:
[[Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату]]
[[Категорија:Осуђени на смрт]]
[[Категорија:Жртве црвеног терора у Југославији]]
| |||