|
}}
-{'''''Hypholoma fasciculare'''''}- или '''сумпорача''' је базидиомицетна гљива из фамилије Strophariaceae. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова<ref name="HADŽIĆ">{{cite book |last1=Hadžić, I. |title=Drugi gljivarski korak |date=2002 |publisher=Prosveta |location=Beograd: |page=p.316}}</ref>.
== Макроскопски опис ==
'''Базидиокарп''' (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпурно жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса са тамнијим наранџастим тоновима<ref name="HANSENKNUDSEN">{{cite book |last1=Hansen, L., & Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). |date=1992 |publisher=Nordsvamp. |page=p474}}</ref>, <ref name="JORDANP">{{cite book |last1=Jordan, P. |title=Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. |date=2015 |publisher=Bloomsbury Natural History Publishing |page=p.160}}</ref>; код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (''velum partiale''), крпице касније потамне због нагомиланих спора<ref name="BREITKRAN">{{cite book |last1=Breitenbach, J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. '''Хименофор''' је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. '''Дршка''' 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (''annulus'')<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. '''Месо''' је светло жуто, у основи дршке браонкасто<ref name="JORDANP" />, има слаб мирис гљива, а укусуаукуса је веома горког <ref>{{cite book |last1=Hansen, L., & Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). |date=1992 |publisher=Nordsvamp. |page=p474}}</ref>, <{{cite book |last1=Hadžić, I. |title=Drugi gljivarski korak |date=2002 |publisher=Prosveta |location=Beograd: |page=p.316}}="проба" />,<ref>{{cite book |last1=Jordan, P. |title=Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. |date=2015 |publisher=Bloomsbury Natural History Publishing |page=p.160}}</ref>.
== Микроскопски опис ==
'''Споре''' 5.8-7.3 x 3.5-4.3 μm, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin/>, F.<ref |titlename=Pilze"HANSENKNUDSEN" der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. '''Базидије''' 20-23 x 5-6 μm, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора. '''Плеуроцистидије''' 25-36 x 9.5-12 μm, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>, <ref name="BRESINSKY">{{cite book |last1=Bresinsky, A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |date=1990 |publisher=CRC Press}}</ref>. '''Хеилоцистидије''' 20-38 x 6-9 μm, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. '''Пилеипелис''' састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>; '''Хиподермијум''' састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. '''Трама''' састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 μm<ref>{{cite book |last1name=Breitenbach,"BREITKRAN" J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>,<ref>{{cite book |last1name=Bresinsky,"BRESINSKY" A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |date=1990 |publisher=CRC Press}}</ref>. '''Кукасте спојнице (clamp connections)''' присутне код већине септа.
== Екологија и хабитат ==
|
